Na današnji dan 1570. godine Papa Pije V ekskomunicirao je iz crkve englesku kraljicu Elizabetu I, što nije imalo uticaja na njen čvrst stav prema Katoličkoj crkvi i uopšte katoličkim vernicima u Engleskoj.

 

 

Ona ih je smatrala najvećim političkim problemom njene zemlje. Među žrtvama represije nalazila se i porodica Viljema Šekspira, izrazito katolička, zbog čega o njemu danas imamo vrlo malo savremenih podataka.

 

Danas je subota, 25. februar, 56. dan 2012. Do kraja godine ima 310 dana.

1707. – Rođen je italijanski pisac Karlo Goldoni, obnovitelj italijanske komedije. Dela: komedije „Mirandolina“, „Ribarske svađe“, „Tvrdica“, „Kockar“, „Laskavac“, drama „Dalmatinka“.

1723. – Umro je engleski arhitekta Kristofer Ren, osnivač Kraljevskog društva u Londonu (akademija nauka) i njegov prvi predsednik od 1680. do 1682. Zaslužan je za usvajanje renesansnih arhitektonskih uzora i napuštanje duge tradicije zidanja u kasnogotičkom maniru. Posle požara koji je opustošio London 1666, uključujući 53 crkve, projektovao je niz zdanja, među kojima i monumentalnu katedralu Svetog Pavla.

1778. – Rođen je argentinski general i nacionalni heroj Hose de San Martin, oslobodilac Argentine, Čilea i Perua od španske kolonijalne vlasti, koji je sa Simonom Bolivarom predvodio južnoamerički pokret za nezavisnost. Ukinuo je ropstvo, proklamovao slobodu štampe, osnivao biblioteke i nastojao da kulturno preporodi svoju zemlju.

1785. – Umro je Pavle Julinac srpski istoričar i prevodilac, autor prve objavljene istorije Srba na srpskom jeziku. Poreklom je bio iz plemićke graničarske porodice, najverovatnije iz Segedina. Završio je licej u Požunu (danas Bratislava). Od 1753. boravio je u Rusiji, gde je započeo karijeru vojnika i diplomate. od 1762. radi pri ruskom poslanstvu u Budimu pa u Beču, a od 1783. nalazi se na mestu ruskog generalonog konzula u Napulju. „Kratko je vedenije v istoriju proishoždenija slaveno-serbskago naroda“ objavio je u Veneciji 1765. pod uticajem njegovog požunskog profesora Jana Tomke-Saskog. Preveo je sa francuskog i u Beču 1776. objavio Marmontelovog „Velizarija“ roman opšte popularan širom tadašnje Evrope.

1815. – Ubijen je srpski vojvoda Stanoje Glavaš, jedan od čelnika Prvog srpskog ustanka. Pravo ime bilo mu je Stanoje Stamatović. Ubijen je prema nalogu Sulejman paše, posle propasti Hadži-Prodanove bune. Na zboru u Orašcu, na Stretenje 1804. odbio je da predvodi Prvi srpski ustanak i na njegov predlog za vožda je izabran Karađorđe. Njegovo herojstvo u boju na Deligradu, u oslobađanju Prokuplja, opsadi Beograda i drugim bitkama opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je napisao i istorijsku dramu „Stanoje Glavaš“.

1841. – Rođen je francuski slikar Pjer Ogist Renoar, jedan od najistaknutijih impresionista i najvećih evropskih slikara 19. veka. Radio je portrete, aktove, kompozicije iz savremenog života, mrtvu prirodu, pejsaže, s neuporedivim osećanjem za ljupka lica, životnu radost i prefinjen kolorit i razvio je izraz karakterističan po svetloružičastim i modrim tonovima. U starosti je radio i skulpture, pretežno aktove jedre forme.

1842. – Rođen je Karl Maj, nemački književnik. Plodan i popularan autor, pisao je laku literaturu zabavnog karaktera. Bio je najtiražniji nemački autor. Dela: „Vinetu“, „Blago u srebrnom jezeru“, „Sin lovca na medvede“, „Od Bagdada do stambola“, „U balkanskim gudurama“.

1873. – Rođen je italijanski operski pevač Enriko Karuzo, jedan od najvećih tenora u istoriji opere. Bio je posebno cenjen kao izvođač rola u operama Đuzepea Verdija i Đakoma Pučinija i interpretator kancone. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonske ploče. Dela: „Uspomene“, „Metodi pevanja“.

1885. – Nemačka je anektirala Tanganjiku (Nemačku Istočnu Afriku), koja će ostati nemačka kolonija do kraja Prvog svetskog rata. Danas je Tanganjika sastavni deo istočnoafričke države Tanzanije, osim teritorija Ruande i Burundija.

1899. – Umro je osnivač britanske novinske agencije Rojter – Paul Julijus fon Rojter. Po rođenju bio je nemački Jevrejin, pravo ime bilo mu je Izrael Bir Josafat. Izvesno vreme radio je u novinskoj agenciji Avas u Parizu, a zatim je osnovao novinsku agenciju Rojter, koja se i danas zove po njemu. Rojter je posle francuskog Avasa (danas Frans pres) druga najstarija novinska agencija na svetu.

1948. – Komunisti su u Čehoslovačkoj prigrabili vlast „februarskim udarom“, prinudivši predsednika vlade Eduarda Beneša da prihvati ostavke nekomunista u vladi.

1949. – Posmrtni ostaci Kornelija Stankovića svečano su sahranjeni u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu, nakon što su preneti iz Budimpešte, gde je Stanković umro 1865. Stanković je osnivač novog nacionalnog pravca u srpskoj muzici. Zapisivao je i harmonizovao srpsko crkveno pojanje. Rođen je 1831. u drevnoj porodici budimskih Srba. Školovao se u Aradu, Segedinu, Pešti, a u Beču je studirao kompoziciju. U Sremskim Karlovcima proučavao je i beležio usmenom tradicijom sačuvano srpsko crkveno pojanje. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva. Doprineo je da se za srpsku muziku zainteresuju strani kompozitori, posebno ruski, uključujući Čajkovskog („Srpski marš“, danas poznat kao „Slovenski“) i Nikolaja Rimskog-Korsakova („Fantazija na srpske teme“). Dela: „Pravoslavno crkveno pojanje u srpskoga naroda“, šest svezaka „Srpskih narodnih pesama“, koje je harmonizovao za hor, za glas i klavir, ili samo za klavir.

1954. – Egipatski predsednik Muhamed Nagib prinuđen je da podnese ostavku, a svu vlast je kao premijer i predsednik Revolucionarnog saveta preuzeo Gamal Abdel Naser, njegov blizak saradnik prilikom obaranja kralja Faruka I u julu 1952.

1956. – U govoru na 20. kongresu Komunističke partije Sovjetskog Saveza, Nikita Hruščov je osudio vladavinu Staljina.

1972. – Sovjetski vasionski brod „Luna 20“ vratio se na Zemlju sa uzorcima Mesečevog tla.

1976. – SAD su stavile veto na rezoluciju Ujedinjenih nacija kojom je osuđena izraelska aneksija istočnog Jerusalima.

1983. – Umro je američki pisac Tomas Lenijer Vilijams, poznat kao Tenesi Vilijams. Opisivao je svet seksualnosti i nasilja i neretko je napadan zbog sklonosti ka šokantnom i senzacionalnom. Dela: drame „Staklena menažerija“, „Tramvaj nazvan želja“, „Mačka na usijanom limenom krovu“, „Tetovirana ruža“, „Nežna ptica mladosti“, „Leto i dim“, „Noć iguane“, „Camino real“, „Vieux Carre“, „Odeća za letnji hotel“, „Ne o slavujima“, romani „Rimsko proleće gospođe Ston“, „Moize i svet razuma“, zbirke priča „Jedna ruka“, „Tvrda-šećerlema“, zbirka pesama „U zimu“.

1986. – Filipinski diktator Ferdinand Markos, koji je Filipinima vladao od 1965. kao predsednik, a od 1972. kao diktator, uz podršku SAD, podneo je ostavku i pobegao iz zemlje. Zbog krađe glasova i objavljivanja „pobede“ na predsedničkim izborima nad Korason Akino – udovice opozicionara Benjina Akina, čije je ubistvo 1983. organizovao Markos, izbila je pobuna nazvana „vlast naroda“ pod vođstvom šefa armije generala Fidela Ramosa i ministra odbrane Huana Enrilea. SAD su nakon pobune odustale od daljnje podrške Markosu.

1991. – Iračka raketa „skad“ pogodila je u Zalivskom ratu kasarnu američkih marinaca kod saudijskog grada Dahran i usmrtila 28 vojnika.

1993. – Bomba koju su u njujorškom Svetskom trgovinskom centru podmetnuli islamski teroristi ubila je šest i ranila više od 1.000 ljudi.

1993. – Kim Jong Sam je preuzeo dužnost predsednika Južne Koreje kao prvi civil na čelu te azijske države posle 32 godine.

1994. – Jevrejski naseljenik Baruh Goldštajn usmrtio je 43 muslimanska vernika u džamiji u Hebronu. Ubrzo zatim, od strane prisutnih, pretučen je do smrti.

1994. – SAD su proterale ruskog diplomatu Aleksandra Lisenka, tvrdeći da je reč o šefu ruskih obaveštajaca u Vašingtonu.

1995. – Londonski dnevnik „Gardijan“ objavio je da su bosanski muslimani tajno naoružavani preko aerodroma u Tuzli, uz podršku NATO, čime je kršena rezolucija UN.

1998. – Dužnost predsednika Južne Koreje preuzeo je Kim De Džung, bivši dugogodišnji disidentski lider tokom vojne diktature u toj azijskoj zemlji.

1999. – Kina je u Savetu bezbednosti UN stavila veto na produženje mandata snagama UN u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, što je protumačeno kao odgovor Pekinga na odluku vlade u Skoplju da prizna Tajvan, zbog čega je Kina prekinula diplomatske odnose s BJRM. U BJRM su potom ostale trupe NATO, bez mandata UN, ali su one ubrzo znatno brojčano i tehnički ojačane i aktivno su učestvovale u NATO agresiji na Srbiju (SRJ) mesec dana docnije.

2003. – Umro je italijanski filmski glumac i režiser Alberto Sordi. Igrao je u više od 200 filmova, a dvadesetak je režirao. U svet filma ušao je sa 15 godina, a tokom dugogodišnje karijere tumačio je galeriju likova, prikazujući duh Italijana, često s najkomičnije strane. Filmovi: gluma – „Pod suncem Rima“, „Beli šeik“, „Dangube“, „Heroj našeg doba“, „Moj sin Neron“, „Veliki rat“, „Mejd in Itali“, „Mali, sasvim mali građanin“, režija – „Oprostite, da li ste za ili protiv?“, „Italijan u Americi“, „Pomozi mi ljubavi“.

2004. – Skupština Češke odlučila je da 100 vojnika češke vojske pošalje u Avganistan. Reč je prvoj borbenoj ulozi čeških oružanih snaga od Drugog svetskog rata.

2005. – Umro je britanski pravnik Piter Benenson, osnivač međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava – Amnesti internešnal.

2007. – Iranska Revolucionarna garda, ubila je 17 pobunjenika na severozapadu Irana, nedaleko od Turske granice. Iran se suočava sa problemom nekolicine pobunjeničkih pokreta sa etničkim i verskim motivima.

2007. – Iran je uspešno lansirao u orbitu prvu raketu – nosač satelita, delo domaćih naučnika. U saradnji s Rusijom Iran je lansirao u svemir dve godine ranije satelit „Sina 1“.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 24, 02, 2012.