Na današnji dan 1960. godine umro je srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpske akademije nauka) od 1937. do smrti 1960. i član svih slovenskih akademija.

Posle završene Velike škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju i lingvistiku u Odesi i Moskvi. Osnovao je i uređivao časopise „Južnoslovenski filolog“ i „Naš jezik“. Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. Rešio je složen problem opšteslovenskog akcentnog sistema. Pod njegovim rukovodstvom SAN (danas SANU) je izdala prvu knjigu velikog „Rečnika književnog i narodnog jezika“. Napisao je oko 500 rasprava, jezičkih ogleda, naučnih kritika, polemika i prikaza. Dela: „O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku“, „Pravopis srpskog jezika“, „Dijalekti istočne i južne Srbije“, „O dvojini u slovenskim jezicima“, „Galički dijalekat“.

Danas je nedelja, 26. februar, 57. dan 2012. Do kraja godine ima 309 dana.

1199. – U Hilandaru je umro Stefan Nemanja (monaško ime bilo mu je Simeon), osnivač dinastije Nemanjić koja je vladala srpskim zemljama više od dva veka. Pre nego što se 1196. zamonašio, vladao je Srbijom kao veliki župan. Vlast je preuzeo 1166. kad je zbacio brata Tihomira, velikog župana, štićenika dvora u Carigradu. Ubrzo po preuzimanju vlasti pokušao je da se odupre suprematiji Vizantije, protiv čije je vojske ratovao u savezu sa Mletačkom republikom, ali je to uspeo tek posle smrti vizantijskog cara Manojla Komnina 1180. U savezu sa Ugarskom napao je i Srbiji priključio zetsko primorje (staru srpsku Kraljevinu Duklju), Trebinje, Zahumlje, oblast oko Južne i Velike Morave kao i prostor Kosova i Metohije (bez Prizrena). Nemački car i jedan od vođa Trećeg krstaškog rata Fridrih I Barbarosa, koji je s vojskom na osnovu sporazuma s Nemanjom prošao kroz Srbiju, 1189. nije prihvatio njegovu ponudu za zajedničku borbu protiv Vizantije. Kad su krstaši prešli u Malu Aziju, Vizantija je napala Srbiju 1190. ali je Nemanja uspeo da očuva samostalnost države. Pošto je presto ustupio srednjem sinu, docnije prvom kralju iz dinastije Nemanjića – Stefanu Prvovenčanom, a ne najstarijem Vukanu, zamonašio se u svojoj zadužbini manastiru Studenica. Sa najmlađim sinom Rastkom, čije je monaško ime bilo Sava, podigao je na Svetoj Gori manastir Hilandar, koji je ubrzo postao najznačajniji srpski duhovni i književni centar. Podigao je i crkve i manastire Đurđeve Stupove, Bogorodičin manastir i Svetog Nikolu kod Kuršumlije. Srpska pravoslavna crkva slavi ga kao Svetog Simeona Mirotočivog, prvog u nizu svetitelja iz loze Nemanjića.

1531. – U portugalskoj prestonici Lisabon u zemljotresu je poginulo između 20.000 i 30.000 ljudi.

1770. – Umro je italijanski violinski virtuoz i kompozitor Đuzepe Tartini, koji je uveo novine u tehniku sviranja i građenja violina i otkrio pojedine akustične pojave u muzici. Komponovao je mnoštvo violinskih koncerata i sonata, uključujući sonatu „Đavolji triler“.

1802. – Rođen je francuski pisac Viktor Igo, član Francuske akademije, najveći pesnik Francuske 19. veka i rodonačelnik francuskog realizma. Bio je veoma angažovan u političkom životu, isprva kao monarhista, potom kao republikanac. Pod Lujem Filipom postao je per Francuske i akademik, a 1848. poslanik u Ustavotvornoj skupštini. Posle državnog udara Napoleona III 1851. je proteran i živeo je u izgnanstvu u Belgiji i Engleskoj, a kad je 1870. palo Drugo carstvo trijumfalno je dočekan u Parizu, gde je do smrti 1885. neumorno stvarao. Napisao je 1876. vatreni članak „Za Srbiju“. Pisao je pesme, drame, romane, eseje, pamflete. Dela: romani „Jadnici“, „Bogorodičina crkva u Parizu“, „Rabotnici na moru“, drame „Ernani“, „Lukrecija Bordžija“, „Rij Blaz“, političko-satirična zbirka pesama protiv Napoleona III „Kazne“, pamflet „Napoleon Mali“.

1808. – Rođen je francuski slikar, grafičar i vajar Onore Domije, najveći karikaturista 19. veka. Njegove duhovite, smele i zajedljive karikature, koje je uglavnom objavljivao u listu „Šarivari“, donele su mu i dosta nevolja – 1832. je odležao šest meseci u zatvoru zbog karikature kralja Luja Filipa. Izradio je veći broj slika socijalnog i takođe literarnog sižea.

1815. – Francuski car Napoleon I napustio je mediteransko ostrvo Elba, na koje je proteran posle abdikacije 1814. Krenuvši s malom grupom sledbenika ušao je u Pariz i povratio vlast, čime je počela njegova druga vladavina poznata kao „100 dana“, okončana u junu 1815. vojnim porazom kod Vaterloa.

1834. – Umro je nemački izdavač i štampar Alojz Johan Nepomuk Franc Zenefelder, pronalazač sistema litografske štampe. Napisao je „Udžbenik litografije“.

1846. – Rođen je Bafalo Bil legendarna ličnost istorije Amerike u vreme osvajanja prostranstava na zapadu današnjih SAD. Rođen je kao Vilijam Frederik Kodi, a nadimak je stekao kao vešt lovac na bizone. U poznijim godinama obilazio je svet u sklopu jednog cirkusa prikazujući svoje neobične veštine. Sa svojim cirkusom gostovao i u tadašnjoj Kraljevini Srbiji.

1848. – U Francuskoj je proglašena Druga republika, dva dana posle abdikacije kralja Luja Filipa.

1852. – Britanski vojni transportni brod „Birkenhed“ potonuo je u zalivu Simon uz obalu Južne Afrike, pri čemu je poginulo 485 ljudi.

1901. – Posle gušenja dvogodišnjeg kineskog ustanka protiv strane okupacije – nazvanog „Bokserski ustanak“ prema nazivu tajnog patriotskog udruženja „Pesnica u ime mira i pravde“ – vođama pobune Či Hsiuiju i Su Čeng Juu javno su odrubljene glave.

1909. – Osmansko carstvo je priznalo austrougarsku aneksiju Bosne i Hercegovine.

1915. – Nemci su u Prvom svetskom ratu, u borbi protiv Francuza kod Malankura, prvi put u istoriji ratovanja upotrebili bacače plamena.

1916. – Nemci su u Prvom svetskom ratu potopili francuski teretni brod „Provansa II“, usmrtivši 930 ljudi.

1918. – Nemački avioni su u Prvom svetskom ratu bombardovali italijanski grad Veneciju.

1935. – Škotski fizičar Robert Votson Vat prvi put je javno demonstrirao uređaj nazvan radar (otkrivanje i određivanje položaja pomoću radio talasa).

1936. – Adolf Hitler je u Saksoniji otvorio prvu fabriku za proizvodnju „narodnog vozila“ (Folksvagen).

1952. – Premijer Vinston Čerčil je saopštio da je Velika Britanija proizvela atomsku bombu i da će je isprobati u Australiji.

1969. – Umro je nemački filozof Karl Teodor Jaspers, tvorac filozofije egzistencije. Po završetku medicine radio je na Psihijatrijskoj klinici u Hajdelbergu, a potom je bio profesor filozofije dok ga 1937. nisu otpustili nacisti. Smatrao je da filozofija mora da se bavi smislom celine stvarnosti, totalitetom, koji se ne otkriva proučavanjem emirijskog sveta, nego je stvara pojedinac (egzistencija) težnjom da sebe ostvari kao autentičnu ličnost. Takva ličnost ne izgrađuje smisao celine u obliku pojmova, već intuitivnog unutrašnjeg doživljaja koji je nazvao filozofskom verom kojom čovek dolazi u kontakt sa onostranim. Objavio je 25 knjiga iz psihijatrije i filozofije. Dela: „Opšta psihopatologija“, „Psihologija pogleda na svet“, „Filozofija“, „Um i egzistencija“, „O istini“, „O izvoru i cilju istorije“, „Filozofska vera“.

1980. – Egipat i Izrael su uspostavili diplomatske odnose, okončavši tri decenije međusobnog ratnog stanja.

1990. – Pod vođstvom Violete Barios de Čamoro, udružena lista 14 opozicionih partija Nikaragve dobila je izbore nad sandinistima predsednika Danijela Ortege.

1992. – Umro je srpski glumac Jovan Janićijević „Janaćko“, dugogodišnji član Beogradskog dramskog pozorišta. Popularnost je stekao filmskim ulogama, posebno televizijskim serijama poput „Građana sela Luga“, „Parničara“ i „Muzikanata“, a lik Burduša iz poslednje od tih serija postao je sastavni deo njegovog imena.

1993. – U snažnoj eksploziji koju su u Svetski trgovački centar u Njujorku podmetnuli arapski islamski teroristi poginulo je šest, a povređeno oko 1.000 ljudi.

1995. – Posle gubitka oko milijardu dolara koje je na berzi izazvao diler u Singapuru Nik Lison, bankrotirala je londonska banka „Berings“, jedna od najstarijih i najuglednijih britanskih banaka.

1997. – Švajcarska vlada odobrila je osnivanje memorijalnog fonda za žrtve holokausta u Drugom svetskom ratu, nastojeći da umanji razmere skandala posle otkrića da su trezori banaka u Švajcarskoj puni imovine žrtava nemačkih nacista.

1999. – Etiopske trupe su probile front eritrejske armije u spornoj pograničnoj oblasti i vlada Eritreje je saopštila da će prihvatiti plan afričkih zemalja za okončanje desetomesečnog rata sa Etiopijom.

2001. – Umro je Dragoslav Avramović srpski ekonomski stručnjak, dopisni član SANU. Doktorat ekonomskih nauka stekao je 1956, bio je savetnik NBJ od 1951. Potom radi u Svetskoj banci, gde je od šefa Odeljenja za opšte studije dospeo je do mesta direktora. Bio je savetnik generalnog sekretara Konferencije UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) za pitanja ekonomske saradnje zemalja u razvoju i za opšta pitanja (Ženeva 1980-1984), kao i ekonomski savetnik Banke za trgovinu i razvoj (Vašington 1984-1988). Njegovim ekonomskim programom je januara 1994. zaustavljena hiperinflacija u SRJ, od marta 1994. do maja 1996. nalazio se na mestu guvernera Narodne banke. Bio je centralna ličnost Saveza za promene iz kojeg je docnije izrasla Demokratska opozicija Srbije (DOS).

2001. – Etiopija je saopštila da je povukla sve trupe s teritorije Eritreje, okončavši tako dvogodišnji pogranični rat i omogućivši kasnije razmeštanje „plavih šlemova“.

2001. – Jedan od vođa Hrvata u Bosni i Hercegovini Dario Kordić osuđen je u Haškom tribunalu na 25 godina zatvora zbog ratnih zločina nad bosanskim muslimanima.

2004. – Makedonski predsednik Boris Trajkovski poginuo je u avionskoj nesreći u blizini Mostara.

2007. – Srbija je presudom Međunarodnog suda pravde Hagu oslobođena optužbe za genocid u Bosni i Hercegovini. Sudsko veće tada je, sa 13 glasova „za“ od ukupno 15, odlučilo da „Srbija nije planirala, podstrekivala, niti je bila saučesnik u genocidu koji se desio u Srebrenici u julu 1995“.

2008. – Umrla je srpska pesnikinja Mira Alečković jedna od najplodnijih književnica srpske (i južnoslovenske) dečje literature. Diplomirala je u Beogradu književost i lingvistiku, a potom Fušeovu školu u Parizu. Autor je preko 50 knjiga za mlade, urednica dečjih i omladinskih listova Zmaj, Mladost, Pionir, Poletarac. Dugogodišnja je predsednica Društva Jugoslavija-Francuska, kao i Udruženja književnika Srbije. Bila je učesnik NOP-a. Na muziku Nikole Hercigonje ispevala je pesmu „Jugoslavijo“, jednu od svečanih pesama negdašnje SFRJ. Nosilac je niza odlikovanja i priznanja među kojima su i dve Legije časti.

2009. – Bivši predsednik Srbije Milan Milutinović oslobođen je pred Haškim tribunalom optužnice za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja na Kosovu i Metohiji 1999. godine.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 25, 02, 2012.