Na današnji dan 1443. godine rođen je mađarski kralj Matija Hunjadi, kod Srba poznat kao Matija Korvin. Tokom vladavine od 1458. uspešno je ratovao protiv Turaka i Habzburga, zauzevši 1486. i Beč (gde je i umro 1490).

Obnovio je mađarsku državu posle decenija anarhičnog stanja. Uspešno je reorganizovao zemlju – finansije, vojsku, pravosuđe i administraciju. U periodu njegove vlade značajan procenat pripadnika vojnih formacija pod njegovom komandom, činili su Srbi. Pomagao je razvoj gradova, u Požunu (sada Bratislava) 1465. osnovao je univerzitet a 1472. i prvu štampariju. Korvin je od latinskog „Corvus“ – gavran, pošto se predstava gavrana nalazila na njegovom ličnom grbu. Posedovao je jednu od najvećih privatnih biblioteka svoga doba.

Danas je petak, 24. februar, 55. dan 2012. Do kraja godine ima 311 dana.

1389. – Danci su u bici kod Folkepinga porazili Šveđane i zarobili švedskog kralja Alberta, posle čega je danska kraljica Margaret postala vladar i Švedske.

1525. – Upotrebivši prvi put u istoriji ratova puške arkebuze, španska armija pod komandom markiza od Peskare, do nogu je, u bici kod Pavije, u Italiji, potukla francusko-švajcarsku vojsku koju je predvodio francuski kralj Fransoa I. U bici je poginulo 14.000 vojnika, a Fransoa I je zarobljen.

1530. – Karla V u Bolonji je za svetog rimskog cara i kralja Italije (već je bio kralj Španije i vladar njene ogromne imperije) krunisao papa Klement VII, što je bilo poslednji put u istoriji da rimski episkop kruniše nekog vladara.

1563. – Hugenoti (francuski kalvinisti) su ubili Fransou Lorena, vojvodu od Giza, jednog od francuskih rimokatoličkih vođa u građanskom ratu s hugenotima, koji je sa svojim snagama opsedao Orlean.

1582. – Papa Grgur XIII izdao je bulu o primeni Gregorijanskog kalendara. Reforma Julijanskog kalendara i uvođenje Gregorijanskog, sprovedena je iz praktičnih razloga, Julijanski kalendar je astronomski neprecizan, dok je kod Gregorijanskog odstupanje neuporedivo manje.

1786. – Rođen je nemački pisac Vilhelm Grim, sakupljač i obrađivač narodnih bajki, koje je, kao i većinu drugih dela, objavio u saradnji sa starijim bratom Jakobom. Izdavao je i nemačke srednjovekovne književne spomenike i proučavao mitologiju.

1803. – Rođen je srpski trgovac i brodovlasnik Miša Anastasijević. Za „kapetana dunavskog“ 1833. postavio ga je knjaz Miloš Obrenović, s kojim je bio u poslovnom ortakluku. Od tog vremena on je poznat kao „Kapetan Miša“. Posedovao je čak 74 broda, solane u Vlaškoj i Mađarskoj kao i velika imanja u rumunskoj žitnici Vlaškoj. Veliku zgradu na Studentskom trgu u Beogradu, u kojoj se sada nalazi rektorat Univerziteta u Beogradu, poznatu kao Kapetan-Mišino zdanje, poklonio je 1863. „svom otečestvu“.

1848. – Pod pritiskom revolucije abdicirao je francuski kralj Luj Filip. Važio je za vladara sklonog građanskom ustrojstvu zemlje, bez naklonosti „starom režimu“, ali mu to nije spaslo krunu – naprotiv. Francuska Druga republika je proglašena dva dana docnije.

1848. – U Londonu je, na nemačkom jeziku, objavljen „Manifest komunističke partije“, koji su, prema odluci Kongresa tajnog radničkog udruženja „Saveza komunista“ održanog u Londonu u novembru 1847, napisali Karl Marks i Fridrih Engels.

1852. – Rođen je engleski pisac irskog porekla Džordž Ogastas Mur, autor realističkih i naturalističkih romana. Dela: romani „Moderni ljubavnik“, „Glumčeva žena“, „Ester Voters“, „Ave“, „Ispovesti mladića“, „Uspomene iz mrtvog života“, „Salve“, „Vale“.

1882. – Rođen je srpski slikar Ljubomir Ivanović, pionir srpske grafike. Posle studija na Državnoj akademiji u Minhenu, bio je profesor Umetničke škole u Beogradu. U srpskom slikarstvu razvio je crtež od pomoćne slikarske discipline do samostalnog umetničkog dela. Njegovi izvanredni realistički crteži, s motivima iz raznih krajeva naše zemlje imaju, uz umetničku, i izuzetnu dokumentarnu vrednost. Izradio je dve mape linoreza: „Stari Pariz“ i „Iz naših krajeva“ i tri albuma crteža olovkom: „Iz Južne Srbije“, „Predeli Šumadije i Južne Srbije“ i „Jugoslovenski predeli“.

1885. – Rođen je američki admiral Čester Vilijam Nimic, komandant Pacifičke flote SAD u Drugom svetskom ratu.

1887. – Pariz i Brisel postale su prve dve prestonice povezane telefonskom vezom.

1920. – Prvi politički program Nacionalsocijalističke radničke partije Nemačke, koju je 1919. u Minhenu osnovao (preuzeo) Adolf Hitler, objavljen je u 25 tačaka. Program koji je sačinio Hitler kasnije je razrađen u njegovoj knjizi „Mein Kampf“ (Moja borba). Već u njoj je jasno nagoveštena njegova politička vizija (rasizam, posebno prema Jevrejima).

1926. – Rođen je Nikola Karaklajić srpski šahista, reprezentativac i prvak Jugoslavije u šahu, internacionalni majstor. Kao član reprezentacije Jugoslavije na Olimpijadi u Moskvi 1956. osvojio je srebrnu medalju. Nalazio se i u selekciji koja je 1957. na prvom ekipnom prvenstvu Evrope u Beču zauzela drugo mesto. Decenijama je radio kao šahovski trener. Bio je selektor reprezentacija Malte, Singapura, Šri Lanke i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Čitav radni vek proveo je u Radio Beogradu, gde je radio kao novinar i muzički urednik. Karaklajić se smatra prvim muzičkim urednikom u negdašnjoj Jugoslaviji koji je dozvolio emitovanje rok muzike.

1945. – Egipatski predsednik vlade Ahmed Maher Paša ubijen je u skupštini, odmah pošto je u Drugom svetskom ratu objavio deklaraciju o stupanju Egipta u rat protiv Nemačke i Japana.

1945. – Trupe SAD oslobodile su japanske okupacije u Drugom svetskom ratu glavni grad Filipina Manilu.

1946. – Huan Peron je izabran za predsednika Argentine, započevši prvi od tri mandata na čelu te države.

1966. – U Gani je vojnim udarom, dok je bio u poseti Kini, zbačen predsednik Kvame Nkrumah, pod čijim je vođstvom Gana 1957. izborila nezavisnost od Britanije. Vlast je preuzelo takozvano Veće nacionalnog oslobođenja s generalom Džozefom Ankrahom na čelu. Svrgnuti predsednik otišao je u Konakri, gde ga je gvinejski predsednik Seku Ture 2. marta 1966. proglasio kopredsednikom Gvineje.

1971. – Alžir je saopštio da preuzima kontrolu nad francuskim petrolejskim kompanijama u zemlji.

1974. – Umro je srpski biolog Siniša Stanković, član Srpske akademije nauka i umetnosti, direktor Biološkog instituta. Bavio se uporednim istraživanjima porekla i razvića živog sveta balkanskih jezera, strukturom i razvojem njihovih ekosistema. Prirodne nauke studirao je u Beogradu i Grenoblu, a redovni profesor Beogradskog univerziteta postao je 1934. Tokom nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu bio je član rukovodstva NOP Srbije i veći deo rata proveo je kao zatočenik na Banjici. Posle oslobođenja izabran je za predsednika Prezidijuma Narodne skupštine Srbije i uspešno je zastupao interese Jugoslavije na međunarodnim konferencijama. U univerzitetsku nastavu uveo je ekologiju, citologiju, embriologiju, dinamiku razvića, uporednu anatomiju. Dela: „Ohridsko jezero i njegov živi svet“ (sinteza njegovih naučnih istraživanja i shvatanja), univerzitetski udžbenici „Uporedna anatomija kičmenjaka“, „Ekologija“.

1974. – Pakistan je saopštio da je zvanično priznao Bangladeš (bivši Istočni Pakistan) kao nezavisnu državu.

1975. – Umro je sovjetski državnik Nikolaj Aleksandrovič Bulganjin, predsednik vlade Sovjetskog Saveza od 1955. do 1958, učesnik Oktobarske revolucije. Boljševicima se priključio 1917. uoči revolucije i do 1922. radio je u ČEKI (politička policija). Član Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza postao je 1934 a Politbiroa 1948. Tokom Drugog svetskog rata bio je u vojnim savetima Zapadnog, Drugog pribaltičkog i Prvog beloruskog fronta, potom zamenik ministra odbrane, a posle rata ministar oružanih snaga i zamenik predsednika vlade, pre nego što je postao šef vlade.

1990. – Umro je italijanski državnik Alesandro Pertini, bivši predsednik Italije, najpopularniji italijanski političar posle Drugog svetskog rata. Član italijanske Socijalističke partije postao je 1918, niz godina proveo je u fašističkim zatvorima, u Drugom svetskom ratu učestvovao je u pokretu otpora, a potom je bio poslanik i senator. Za šefa države izabran je 1978. i tu dužnost obavljao je do 1985. kada se povukao iz javnog života.

1991. – Nekoliko časova posle poslednjeg pokušaja sovjetske diplomatije da spreči sukob, počela je ofanziva američkih snaga i njihovih saveznika u Zalivskom ratu protiv Iraka u kojem je sa obe strane učestvovalo više od 1,3 miliona vojnika. Kako je navedeno, cilj ofanzive bilo je prisiljavanje Iraka da napusti Kuvajt, koji je okupiran 1. avgusta 1990.

1993. – Kanadski premijer Brajan Malruni, čija je popularnost spala na najniže grane u istoriji anketiranja birača u Kanadi, dao je ostavku posle devet godina na vlasti.

1995. – U retkoj javnoj svađi transatlantskih saveznika, ambasada SAD u Parizu optužila je ministra unutrašnjih poslova Francuske Šarla Paskvu da je slagao povodom špijunskog skandala i odluke francuskih vlasti, dva dana ranije, da zbog političke i ekonomske špijunaže protera četvoricu američkih diplomata i još jednog državljanina SAD.

1996. – Kubanski vojni avioni oborili su dva mala aviona jedne kubanske izbegličke organizacije u SAD, koji su – uprkos ponovljenih upozorenja u višednevnom „ratu živaca“ da provokacije neće biti tolerisane – ušli duboko u vazdušni prostor Kube.

1996. – Palestinski islamski teroristi su u dva samoubilačka napada u Izraelu ubili 27 ljudi.

1998. – Francuska skupština je jednoglasno ratifikovala sporazum o sveobuhvatnoj zabrani atomskih proba.

2003. – U zemljotresu u severozapadnoj kineskoj provinciji Sinkjang poginulo je najmanje 268 ljudi.

2004. – U zemljotresu koji je pogodio oblast El Hoseima na mediteranskoj obali Maroka, poginulo je najmanje 572 ljudi.

2007. – U eksploziji kamiona bombe, u iračkom gradu Habanija, u blizini sunitske džamije, na prepunoj pijaci, poginulo je 37 ljudi a povređeno je 64. Habanija se nalazi u provinciji Anbar, oko 85 kilometara zapadno od Bagdada.

2008. – U mestu Iskandirija, južno od Bagdada, u napadu na grupu hodočasnika koja se uputila na šiitski verski festival poginulo je najmanje 40 ljudi. Hodočasnici su najpre naišli na nagaznu minu, da bi pobunjenici zatim na njih otvorili vatru, na putu koji brojni vernici koriste za odlazak u sveti šiitski grad Kerbalu, na festival Arbain, kojim se obeležava završetak perioda žalosti posle Ašure, religioznog rituala povodom smrti unuka proroka Muhameda 680. Hodočasnici u Kerbalu najradije odlaze pešice, zbog verovanja da to ima posebnu duhovnu vrednost.

2008. – Kubanska skupština izabrala je Raula Kastra, brata Fidela Kastra, na mesto predsednika Državnog saveta, najvišeg organa vlasti, čime je on postao i novi predsednik zemlje i novi vrhovni komandant vojske. Fidel Kastro je tri dana ranije saopštio da se, iz zdravstvenih razloga, povlači sa položaja šefa države, na kojem se nalazio od 1959.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 23, 02, 2012.