Na današnji dan 1910. godine osnovan je Srpski olimpijski klub (komitet). Vodeću ulogu prilikom osnivanja Kluba imao je Svetomir Đukić, budući general, sa grupom mladih oficira koji su se školovali u Francuskoj.

Srpski olimpijski klub osnovan je u redakciji lista „Novo vreme“ koja se nalazila na 4. spratu hotela „Moskva“ na Terazijama u Beogradu. Počasni predsednik Srpskog olimpijskog kluba (komiteta) bio je Nikodije Stevanović, general u penziji, prvi direktor bio je Svetomir Đukić, a sekretari Aleksandar Bodi i Miloš Ilić.

Danas je četvrtak, 23. februar, 54. dan 2012. Do kraja godine ima 312 dana.

1507. – Sahranjen je italijanski slikar Đentile Belini. Datum njegove smrti nije poznat. Znamenit je po slikama venecijanskih svečanosti i procesija. Učio je slikarstvo kod svog oca Jakopa, i dugo je stvarao pod uticajem Andrea Mantenje. Bio je retko precizan i njegova dela obiluju detaljima, ali pri tom, čak i njegove velike kompozicije deluju veoma pregledno. Slikarstvo Belinija je neka vrsta velike kulturne istorije Venecije. Naslikao je i niz službenih portreta, između ostalih i osmanskog sultana Mehmeda II.

1574. – Izbio je verski rat francuskih katolika i protestanata (hugenota) – peti po redu. Hugenotski ratovi potresali su Francusku sve do 18. v. Katolička crkva prestala je da bude nosilac verskog ekskluzivizma u Francuskoj tek nakon revolucije 1789.

1685. – Rođen je nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl, uz Johana Sebastijana Baha najistaknutiji predstavnik baroka u muzici. Veći deo života proveo je u Londonu kao direktor Kraljevske muzičke akademije (od 1719). Stvarao je opere izrazite dramatike i bogate melodike, u žanru italijanskih opera-serija. Dela: opere „Rinaldo“, „Julije Cezar“, „Aleksandar“, „Kserks“, oratorijumi „Mesija“, „Izrael u Egiptu“, „Juda Makabejac“, „Samson“, „Saul“, orkestarske svite „Muzika na vodi“, „Muzika za vatromet“.

1792. – Umro je engleski slikar Džošua Rejnolds, jedan od najvećih svetskih portretista, osnivač Kraljevske umetničke akademije 1768. i njen prvi predsednik. Snažno je uticao na englesko slikarstvo, ne samo umetničkim delima nego i kao autor zanimljivih rasprava o slikarstvu.

1821. – Umro je engleski pisac Džon Kits, jedan od najvećih pesnika engleske književnosti, čije stihove odlikuju izuzetna melodičnost i sažet a izražajan pesnički jezik. Bio je nadahnut antičkom kulturom. Njegovi soneti, spev „Endimion“, pesme „Oda slavuju“, „Oda grčkoj urni“, „Oda jeseni“ smatraju se vrhunskim poetskim delima napisanim na engleskom jeziku. Njegova „Pisma“ su važan prilog razvitku teorije estetike.

1836. – Oko 4.000 vojnika pod komandom predsednika Meksika Antonija Lopesa de Santa Ane počelo je opsadu tvrđave Alamo u Teksasu koju je branilo manje od 200 dobrovoljaca, uključujući znamenitog Dejvija Kroketa. Alamo je pao 6. marta 1836. i svi branioci su stradali, a od odbrane Alama američka istoriografija napravila je mit.

1855. – Umro je nemački matematičar, fizičar i astronom Karl Fridrih Gaus, osnivač čuvene matematičke škole i direktor opservatorije u Getingenu. Pronašao je niz metoda u teoriji brojeva, algebri, geometriji, analizi, astronomiji, teoriji površi i višoj geodeziji. Otvorio je novu etapu u razvoju diferencijalne geometrije i postavio nove temelje nebeske mehanike i astronomije. Konstruisao je geodetski instrument heliotrop. Više matematičkih pojmova nazvano je njegovim imenom – Gausov algoritam, Gausova konstanta, Gausova krivina, Gaus-Krigerova projekcija. Jedinica za magnetnu indukciju nazvana je „gaus“ (oznaka Gs), ali se sada, u čast srpskog naučnika Nikole Tesle, u Međunarodnom sistemu jedinica koristi oznaka „tesla“ (skraćeno T). Dela: „Disqusitiones arithmeticae sapra superficies curvas“, „Theoria motus corporum coelestium“.

1866. – Knez Aleksandar Kuza, tvorac rumunske države (ujedinitelj Vlaške i Moldavije) abdicirao je. Sa vlasti je odstupio pod pritiskom rumunske aristokratije, nezadovoljne trendom demokratizacije zemlje. Na presto je tada doveden princ iz pruske kraljevske porodice Hoencolern – pod imenom Karol I (od 1881. kralj Rumunije).

1883. – Rođen je nemački filozof Karl Teodor Jaspers, tvorac filozofije egzistencije. Po završetku medicine radio je na Psihijatrijskoj klinici u Hajdelbergu, a potom je bio profesor filozofije dok ga 1937. nisu otpustili nacisti. Smatrao je da filozofija mora da se bavi smislom celine stvarnosti, totalitetom, koji se ne otkriva proučavanjem emirijskog sveta, nego je stvara pojedinac (egzistencija) težnjom da sebe ostvari kao autentičnu ličnost. Takva ličnost ne izgrađuje smisao celine u obliku pojmova, već intuitivnog unutrašnjeg doživljaja koji je nazvao filozofskom verom kojom čovek dolazi u kontakt sa onostranim. Objavio je 25 knjiga iz psihijatrije i filozofije. Dela: „Opšta psihopatologija“, „Psihologija pogleda na svet“, „Filozofija“, „Um i egzistencija“, „O istini“, „O izvoru i cilju istorije“, „Filozofska vera“.

1883. – Rođen je američki filmski režiser Viktor Fleming, koji je svetsku slavu stekao filmom „Prohujalo sa vihorom“. Ostali filmovi: „Čarobnjak iz Oza“, „Kapetan hrabrost“, „Tortilja Flet“, „Jovanka Orleanka“.

1898. – Francuski pisac Emil Zola uhapšen je zbog objavljivanja otvorenog pisma predsedniku Francuske, pod naslovom „Optužujem“, u kojem je vladu optužio za antisemitizam i montirani sudski proces protiv Alfreda Drajfusa, oficira (kapetan) optuženog za izdaju.

1905. – Američki advokat Pol Persi Haris osnovao je u Čikagu Rotari klub.

1918. – Jedinice novoosnovane Crvene armije zaustavile su kod Narve i Pskova u Prvom svetskom ratu nemačku ofanzivu. Sovjetska armija je nosila naziv Crvena armija do 1946.

1929. – Rođen je Aleksej II moskovski patrijarh. Bio je šesnaesti patrijarh na tronu Ruske crkve, koja je na nivo patrijaršije uzdignuta 1589. Aleksej Mihailovič Ridiger bio je izdanak aristokratske porodice pribaltičkih Nemaca Fon Ridiger, koja je u 18. veku prihvatila pravoslavlje. Školovao se u Sanktpeterburškoj duhovnoj akademiji. Patrijarh je postao 1990. Važio je za ličnost retkog autoriteta u Rusiji, i imao je bitan uticaj u Kremlju, otuda je presudno pomogao da se obnovi moralni autoritet Crkve nakon decenija progona. Aleksej II bio je osvedočeni prijatelj srpskog naroda, boravio je u Beogradu tokom NATO bombardovanja 1999. i dosledno se suprotstavljao otcepljenju Kosova i Metohije od Srbije.

1931. – Umrla je australijska pevačica Helen Porter Mičel, poznata kao Neli Melba, jedan od najvećih koloraturnih operskih soprana krajem 19. i početkom 20. veka. S velikim uspehom decenijama je nastupala u gotovo svim najvećim operskim kućama u svetu, uključujući londonski Kovent Garden i njujoršku Metropoliten operu.

1934. – Umro je engleski kompozitor i violinista Edvard Vilijam Elgar. Stvarao je u kasnoromantičarskom maniru. Dela: oratorijum „Gerontijusov san“, koncertne uvertire „Na jugu“, „Enigma varijacije“, „Falstaf“, dve simfonije, koncerti za violinu i violončelo.

1938. – Otkrivena su prva nalazišta nafte u Kuvajtu (tada britanski protektorat).

1942. – Japanska podmornica bombardovala je u Drugom svetskom ratu američku rafineriju nafte kod Santa Barbare u Kaliforniji.

1944. – U Vrhovni štab NVJ u Drvaru stigla je sovjetska vojna misija, prva sovjetska vojna misija u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu.

1959. – Međunarodni sud za ljudska prava otvorio je prvo zasedanje – u Strazburu.

1965. – Umro je engleski filmski glumac Sten Lorel, mršavi iz tandema s američkim glumcem Oliverom Hardijem – „punijim“. Filmski producenti i sada ubiraju profit od njihovih filmova, dok su njih dvojica završila u bolnicama za sirotinju. Filmovi: „Muzička kutija“, „Naši odnosi“, „Na divljem zapadu“, „Dva dobra drugara“, „Fra dijavolo“, „Mi iz Oksforda“, „Veliki posao“, „Naša žena“, „Udri brigu na veselje“.

1970. – Britanska Gvajana stekla je nezavisnost.

1990. – Posle 11 godina u izbeglištvu, u Kambodžu se vratio princ Norodom Sihanuk.

1991. – U Tajlandu je pučem bez prolivanja krvi vlast preuzela vojna hunta, koja je oborila vladu Čatičaja Čunavana.

1994. – Bosanski Muslimani i Hrvati su pod pritiskom SAD potpisali primirje i okončali višemesečne krvave sukobe, što je bio uvod u stvaranje muslimansko – hrvatske federacije, stvorene pod pritiskom iz Vašingtona.

1996. – Zetovi iračkog predsednika Sadama Huseina, general Husein Kamel Hasan i njegov brat Sadam Kamel Hasan, ubijeni su u Iraku – navodno u porodičnom obračunu – tri dana po povratku iz šestomesečnog izbeglištva u Jordanu.

1998. – Šefovi diplomatija zemalja Evropske unije ukinuli su zabranu kontakata sa Iranom na visokom nivou.

1999. – U Rambujeu kod Pariza posle 17 dana okončani su pregovori tokom kojih se delegacije Srbije i predstavnika separatističke struje kosmetskih Albanaca ni jednom nisu sastale. Albanci su najavili da u načelu prihvataju ponuđeni sporazum, dok je srpska strana odbacila strano vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji. Međunarodni posrednici su ranije odredili dve sedmice kao rok za potpisivanje sporazuma.

2001. – SRJ i Makedonija potpisale su sporazum o razgraničenju (graničnoj liniji).

2002. – Filadelfijska (rimokatolička) nadbiskupija raščinila je nekolicinu sveštenika zbog seksualne zloupotrebe dece.

2002. – Uz obrazloženje da su porast političkog nasilja i gušenje slobode štampe ugrozili izglede za održavanje slobodnih i demokratskih izbora, SAD su Zimbabveu uvele sankcije, a predsedniku Robertu Mugabeu i njegovim najbližim saradnicima zabranjen je ulazak u SAD.

2004. – Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović odlikovao je američkog oskarovca srpskog porekla Karla Maldena medaljom Belog anđela, „za izuzetno, dugogodišnje, lično ostvarenje u oblasti filmske umetnosti“. Dan ranije Malden je primio nagradu za životno delo Američkog sindikata glumaca, koja se od 1964. godine dodeljuje za značajan doprinos glumačkoj profesiji.

2007. – Najmanje 27 osoba stradalo je u požaru koji je zahvatio centar za stare i hendikepirane osobe u gradu Alsunga u zapadnom delu Letonije. Vatrogasci su uspeli da spasu 66 ljudi. Požar je prouzrokovao kvar na električnim instalacijama.

2007. – Umro je Miša Smiljanić, bivši generalni sekretar Teniskog saveza Srbije (TSS) i predsednik Udruženja teniskih sudija. Smiljanić je bio utemeljivač sudijske organizacije u Srbiji, a na poslovima generalnog sekretara TŠ radio je od 1996. do 1999.

2008. – Umro je Janez Drnovšek, negdašnji predsednik Slovenije i predsednik vlade te zemlje. Bio je član i predsedavajući kolektivnog predsedništva SFRJ uoči raspada bivše jugoslovenske federacije i jedan je od predvodnika separatne politike u Sloveniji. Tokom oružanih sukoba pobunjene slovenačke Teritorijalne odbrane i JNA 1991. bio je glavni posrednik.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 22, 02, 2012.