Na današnji dan 1877. godine rođena je srpska književnica Isidora Sekulić, izuzetan stilista širokog obrazovanja i visoke kulture, tanan posmatrač ljudskih života i sudbina, pisac visoke duhovnosti i prefinjenog duha, član Srpske kraljevske akademije.

        Kada je 1958. umrla jedan književni kritičar je ocenio da je umro „literarno najkulturniji čovek našeg tla od Ćirila i Metodija do juče, do danas, možda do prekosutra“. Završila je Viši pedagogijum u Budimpešti i doktorirala u Nemačkoj. Bila je nastavnica i upravnica devojačke škole u Pančevu, zatim profesor gimnazije u Beogradu. Sa velikim uspehom bavila se i prevođenjenjem. Dela: putopis „Pisma iz Norveške“, roman „Đakon Bogorodičine crkve“, pripovetke „Hronika palanačkog groblja“, „Saputnici“, „Gospa Nola“, eseji „Analitički trenuci i teme“, „Zapisi o mome narodu“, „Mir i nemir“, „Njegošu – knjiga duboke odanosti“, „Govor i jezik kulturna smotra naroda“.

Danas je četvrtak, 16. februar, 47. dan 2012. Do kraja godine ima 319 dana.

1808. – Francuska je počela invaziju Španije i pokorila je za mesec dana. Car Napoleon I odveo je u Francusku kralja Karlosa IV i njegovog sina Fernanda VII, a na presto je postavio brata Žozefa Bonapartu koji je okupiranom Španijom vladao do 1813.

1826. – U Pešti je osnovana Matica srpska na inicijativu Jovana Hadžića (Miloš Svetić) i bogatih srpskih peštanskih i budimskih trgovaca Gavrila Bozitovca, Jovana Demetrovića, Josifa Milovuka, Petra Rajića, Andrije Rozmirovića i Đorđa Stankovića. Najveći prilog prilikom osnivanja darovao je Knjaz Miloš. To književno i kulturno društvo, koje je odigralo ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture Srba uopšte a posebno u tada Habzburškoj srpskoj Vojvodini, ubrzo je preraslo u najvažniju kulturnu institiciju srpskog naroda uopšte – uz mnogo kasnije osnovanu Srpsku kraljevsku akademiju. „Letopis Matice srpske“, najstariji je srpski časopis koji je uspeo da se održi do naših dana. Počeo je da izlazi na samom kraju 1824. (za godinu 1825. „perva častica“) i tada je bio jedini srpski časopis, pošto su oni pokrenuti ranije bili kratkotrajni. Prvi urednik bio je Georgije Magarašević. Upravo iz kruga ljudi koji su vodili tadašnji „Serbski letopis“ izrasla je Matica srpska, a po uzoru na nju nastaće kasnije i sve druge slovenske matice. Najveći dobrotvor Matice u njenoj istoriji bio je grof Sava Tekelija, zatim Knjaz Miloš pa grof Jovan Nako. Matica je 1864. preseljena u Novi Sad, gde se nalazi i sada.

1831. – Rođen je ruski pisac Nikolaj Semjonovič Ljeskov, izuzetan znalac jezika i suptilan stilista. Pisao je romane i pripovetke o životu sveštenika i činovnika u ruskoj provinciji i opisivao je nemilosrdnost ranog kapitalizma. Stvorio je nenadmašne književne likove seljaka, zahvaljujući izvanrednom poznavanju ruskog sela. Dela: „Levak Soborjane“ (kod nas prevedeno kao „Đakon Ahila i crkovnjaci“), „Začarani putnik“, „Nesmrtni glavonja“, „Ledi Makbet mscenskog okruga“, „Sitnice iz arhijerejskog života“.

1873. – Rođen je srpski pisac Radoje Domanović, satiričar. Oštro je prikazivao vlastodršce koje je smatrao korumpiranim i brutalnim, ali i lažno rodoljublje i servilno građanstvo. Nakon završetka Velike škole u Beogradu radi kao nastavnik u Vranju, Pirotu, Leskovcu. Otpuštan je iz službe kao protivnik Obrenovića. Od 1905. do smrti, predvodi odeljenje korektora Državne štamparije u Beogradu. Uređivao je satirični list „Stradija“. Osim opore satire pisao je i gotovo idilične pripovetke iz seoskog života. Dela: satirične pripovetke „Stradija“, „Vođa“, „Danga“, „Mrtvo more“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“.

1871. – Poražena Francuska potpisala je kapitulaciju i akt o primirju s Pruskom, čime je završen Francusko-pruski rat. U maju 1871. utanačen je definitivni mir sa tada već ujedinjenim Nemačkim carstvom kojem je Francuska morala da ustupi bogate pokrajine Alzas i Lorenu i da plati ratnu odštetu.

1873. – U Španiji je proglašena republika nakon što je kralj Amadeo II abdicirao zbog previranjanja u zemlji, nesređene privredne situacije i jačanja republikanskog pokreta. Pošto su republikanci razjedinjeni već 1874. vojska je vratila na vlast burbonsku dinastiju, s kraljem Alfonsom XII.

1918. – Englesku luku Dover u Prvom svetskom ratu bombardovala je nemačka podmornica.

1926. – Rođen je engleski filmski režiser Džon Ričard Šlezinger, blizak idejama „slobodnog filma“. Filmovi: „Lažov Bili“, „Darling“, „Daleko od razuzdane gomile“, „Ponoćni kauboj“ (Oskar), „Nedelja, prokleta nedelja“, „Sjaj i beda Holivuda“, „Maratonac“.

1933. – Jugoslavija, Čehoslovačka i Rumunija reorganizovale su odbrambeni savez Mala Antanta, nastao iz straha od habzburške restauracije. Tada je oformljen Stalni Savet sastavljen od ministara inostranih poslova zemalja članica. Nemačka okupacija Čehoslovačke u martu 1939. praktično je ugasila savez, koji je saradnjom Jugoslavije i Rumunije još neko vreme životario, ali je slomom Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, posle napada Nemačke aprila 1941. definitivno prestao da postoji.

1936. – Na parlamentarnim izborima u Španiji pobedila je lista Narodnog fronta, posle čega je vladu socijalista, komunista i predstavnika sindikata sastavio Manuel Asanja i ona je odmah izdala dekret o amnestiji političkih zatvorenika i propisala agrarnu reformu, ali je započela i progon nekomunista. Rojalisti su pod rukovodstvom generala Franciska Franka, u julu 1936. otpočeli oružanu pobunu, što je izazvalo građanski rat u kojem su 1939. poražene snage vlade Narodnog fronta, najviše zahvaljujući obilnoj vojnoj pomoći koju su Franku pružile nacistička Nemačka i fašistička Italija.

1937. – Patentiran je najlon. Taj izum plod je rada hemičara Volasa Hjuma Karotersa i njegovog istraživačkog tima iz kompanije „Dupont“ u SAD.

1945. – Američko vazduhoplovstvo počelo je u Drugom svetskom ratu masovno bombardovanje Tokija.

1959. – Vođa gerilaca Fidel Kastro – čije su snage 1. januara 1959. zbacile diktatora Fulhensija Batistu postao je predsednik vlade Kube.

1972. – Grupa oficira Ekvadora, predvođena generalom Giljermom Rodrigesom Larom, državnim udarom, bez prolivanja krvi, oborila je predsednika Hosea Mariju Velaska Ibaru. Svrgnuti predsednik, kojem je to bio peti mandat – prvi put je postao šef države 1934. – dobio je azil u Venecueli.

1978. – Kina i Japan potpisali su u Pekingu trgovinski ugovor u vrednosti 20 milijardi dolara, što je označilo početak velikog ekonomskog otvaranja Kine.

1983. – U požaru koji je zahvatio veliko područje niskog rastinja na jugu Australije poginulo je najmanje 69 ljudi.

1992. – Skupština Republike Srpske Krajine prihvatila je na vanrednom zasedanju u Glini plan Sajrusa Vensa o razmeštanju mirovnih snaga UN u RSK, razrešila je dužnosti predsednika vlade Milana Babića i poništila odluku njegove vlade o raspisivanju referenduma o Vensovom planu.

1992. – Zairske snage bezbednosti ubile su 32 demonstranta, otvorivši vatru na hiljade hrišćana koji su započeli mirne ulične proteste protiv režima predsednika Zaira (sada Demokratska republika Kongo) Mobutua Sese Sekua.

1994. – Grčka je podvrgla potpunom privrednom embargu Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju zbog namere Skoplja da bude priznato kao Republika Makedonija. Atina je podsetila da je severna grčka provincija Makedonija postojala znatno pre dolaska Slovena na Balkan i upozorila da je neprihvatljivo da novostvorena država stavi na zastavu helenski antički simbol – Sunce stilizovano na karakterističan način.

1994. – U planinskom području indonežanskog ostrva Sumatra u zemljotresu je poginulo najmanje 200 ljudi.

1998. – Prilikom pada aviona tipa „Erbas A-300“ tajvanske aviokompanije „Čajna erlajnz“ u blizini aerodroma u Tajpehu poginule su 203 osobe, uključujući i guvernera centralne banke Tajvana, kao i sedam ljudi na tlu.

2000. – Rusija i NATO obnovili su odnose prekinute u proleće 1999. zbog agresije severnoatlantske alijanse na Srbiju (Saveznu Republiku Jugoslaviju) saopšteno je u Moskvi nakon razgovora vršioca dužnosti ruskog predsednika Vladimira Putina sa generalnim sekretarom NATO Džordžom Robertsonom.

2003. – Umro je srpski pisac Aleksandar Tišma, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije umetnosti u Berlinu. Njegova dela prevođena su na dvadesetak jezika, a i sam se bavio prevođenjem sa mađarskog i nemačkog. Dela: zbirke pesama „Naseljeni svet“, „Krčma“, knjige pripovedaka „Krivice“, „Nasilje“, „Povratak miru“, „Škola bezbožništva“, romani „Za plavom devojkom“, „Knjiga o Blamu“, „Upotreba čoveka“, „Vere i zavere“, zbirka putopisa „Drugde“.

2005. – Stupio je na snagu Sporazum iz Kjota, kojim su zemlje potpisnice prihvatile do sada najstroža ograničenja vezana za zaštitu životne sredine.

2007. – Umrla je srpska pesnikinja Darinka Jevrić. Rođena je u Glođanima kod Peći 1947. Četvrt veka radila je kao novinar kulturne rubrike u prištinskom „Jedinstvu“. Uređivala je „Stremljenja“, novosadsku „Scenu“. Dela: „Dodir leta“, „Prevareni tišinom“, „Nestvarni zapisi“,“Hvostanska zemlja“ , „Slovo ljubve“, „Judin poljubac“, „Dečanska zvona i druge pesme“, „Psalam bezdomnika i druge pesme“.

2008. – Evropska unija donela je jednostranu odluku o slanju misije na Kosmet, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN ili generalnog sekretara UN, uprkos oštrom protivljenju Srbije. Holanđanin Piter Fejt imenovan je za specijalnog predstavnika EU na Kosovu i Metohiji, a bivši komandant Kfora, Francuz Iv de Kermabon, za šefa misije EULEKS.

2008. – U napadu bombaša samoubice u pakistanskom gradu Paračinar poginulo je 37 ljudi, a više od 90 je ranjeno, u blizini kancelarije političara kojeg podržava partija ubijene opozicione liderke Benazir Buto.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 15, 02, 2012.