Na današnji dan 1777. godine rođen je srpski književnik Lukijan Mušicki, monah, pesnik, pomalo i filozof, srpski vladika.

Studirao je prava u Pešti. Mitropolit Stratimirović, čovek retke učenosti, uvideo je njegove kvalitete i protežirao ga je u dužem periodu. Bio je profesor bogoslovije, izvesno vreme nastojatelj manastira Šišatovac. Njegova poezija nadahnuta rodoljubljem i prosvetiteljskim idejama imala je veliki uticaj na savremenike. Uklonjen je sa mesta upravnika Šišatovca, između ostalog, zato što su njegove ideje bile suviše svetovne za ukus visoke crkvene hijerarhije. Prijateljevao je sa Dositejem Obradovićem i Vukom Karadžićem. Postao je vladika gornjokarlovački 1828. Bio je jedan od najučenijih Srba svog vremena, govorio je čak deset jezika. Prevodio je Horacija, njegovu „De arte poetica“ znao je napamet. Dela: „Glas harfe šišatovačke“, „Glas narodoljupca“, „Slaveno-srpska gramatika“, sastavio je „Srpsku bibliografiju“ kao i „Životopis srpskih arhiepiskopa“, priredio je „Izbor basana“ (D. Obradovića).

Danas je petak, 17. februar, 48. dan 2012. Do kraja godine ima 318 dana.

1600. – Italijanski filozof, astronom i matematičar Đordano Bruno, spaljen je u Rimu kao jeretik, na osnovu presude rimokatoličke inkvizicije. Njegove koncepcije začetak su modernog pristupa nauci, bio je propagator heliocentričnog učenja Nikole Kopernika. Razvio je ideju o beskrajnosti univerzuma kao i o mnoštvu svetova, čime je intuitivno otišao dalje od Kopernika. Odbacivao je tradicionalnu geocentričnu astronomiju, prema kojoj je Zemlja centar svemira. Ni posle sedam godina tamnice nije se odrekao svojih ideja. Dela: „O uzroku, principu i jednom“, „O beskrajnosti, univerzumu i svetovima“, „O monadi, broju i figuri“.

1653. – Rođen je italijanski kompozitor i violinista Arkanđelo Koreli, osnivač bolonjske violinske škole. Suptilan ali uravnotežen umetnik, uspešno je uspostavio ravnotežu s obiljem baroknih ukrasa u svojoj muzici, postigavši neobičnu smirenost. Znatno je uticao na Johana Sebastijana Baha. Dela: 12 končerta grosa, sonate za violinu, trio sonate.

1673. – Umro je francuski pisac Žan Batist Poklen Molijer, jedan od najvećih svetskih komediografa. Iste večeri igrao je u predstavi „Uobraženi bolesnik“, njegovoj poslednjoj komediji. Nakon što je 14 godina proveo putujući sa pozorišnom trupom, u Parizu je, do smrti, vodio pozorište i pisao dramska dela u kojima je najčešće sam igrao glavne uloge. Prvi veći uspeh postigao je 1659. delom „Smešne precioze“. Autor je više od 30 dramskih dela. Ostala dela: „Škola za muževe“, „Škola za žene“, „Tartif“, „Don Žuan“, „Mizantrop“, „Žorž Danden“, „Tvrdica“, „Učene žene“, „Građanin-plemić“.

1766. – Rođen je engleski ekonomista i demograf Tomas Robert Maltus, poznat po „zakonu stanovništva“, prema kojem se ono uvećava geometrijskom, a proizvodnja hrane aritmetičkom progresijom.

1843. – Umrla je srpska književnica Eustahija Arsić, „prva slavjanoserbska spisateljica“. Od najranijeg obrazovanja u rodnom Irigu vaspitavana je u duhu prosvećenosti, što je uočljivo u njenom delu kroz koje provejava duh 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica školovanja žena. Napisala je dve poučne knjige u kojima se prepliću stihovi i proza: „Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj“ i „Poleznaja razmišlenija o četireh godištnih vremeneh“.

1856. – Umro je nemački pisac Hajnrih Hajne, jedan od najvećih pesnika 19. veka, čija je poezija suptilnog lirizma iskrenih emocija i osećajnosti, vrhunsko dostignuće romantizma. Posle studija prava u Getingenu i putovanja po Evropi, napustio je Nemačku i otišao u Pariz. Tu se sprijateljio sa Karlom Marksom i napisao čuvenu pesmu „Tkači“ i poemu „Nemačka, zimska bajka“, u kojoj je dosegao vrhunac satirične lirike. Prethodno je „Knjigom pesama“ 1827. uneo u nemačku liriku potpuno nov ton, što je učinio i u nemačkoj prozi delom „Slike sa putovanja“. U Parizu je delovao kao neka vrsta kulturnog posrednika između Nemaca i Francuza – proznom zbirkom „Salon“ obaveštavao je Nemce o duhovnim prilikama u Francuskoj, a za francuske čitaoce napisao je dela „O istoriji novije lepe književnosti u Nemačkoj“ i „Prilog istoriji religije i filozofije u Nemačkoj“. Njegova poezija je vrhunsko dostignuće nemačkog romantizma. Ostala dela: zbirke „Nove pesme“, „Romanesero“, spev „Ata Trol“.

1864. – Južnjačka podmornica „Hanli“ potopila je torpedom u Američkom građanskom ratu u Čarlstonu u Južnoj Karolini severnjački brod „Hustanik“, što se smatra prvim uspešnim napadom podmornice na ratni brod u istoriji.

1871. – Rođen je srpski pisac i diplomata Jovan Dučić, član Srpske kraljevske akademije, čija je lirika udarila pečat srpskoj poeziji u prvoj polovini 20. veka. Diplomirao je prava u Parizu i od 1912. do 1941. bio je diplomatski činovnik Kraljevine Srbije i Jugoslavije, na kraju i ambasador u nekolicini evropskih prestonica. Već prvom pesničkom zbirkom „Pjesme“, izdatom 1901. u Mostaru, predstavio se kao specifičan liričar i vanredna pojava u srpskoj književnosti. Pisao je i prozu („Jutra sa Leotara“), putopise („Gradovi i himere“, „Pismo iz Ženeve“, „Pismo s Alpa“, „Pismo iz Španije“), eseje („Blago cara Radovana“, „Moji saputnici“, „Staza pored puta“), studije („Grof Sava Vladislavić“), političku publicistiku („Verujem u Boga i u srpstvo“). Umro je u SAD 1943. duboko rezigniran stradanjima srpskog naroda tokom rata, posebno na teritoriji takozvane NDH. Dugo nakon Drugog svetskog rata, pojedini segmenti njegovog dela bili su zanemarivani, zbog činjenice da je Dučić smatran simpatizerom Pokreta generala Mihailovića. Njegovi zemni ostaci počivali su šest decenija u varošici Geri u državi Indijana SAD, posle čega su preneseni u otadžbinu i položeni u kriptu manastira Nova Gračanica iznad njegovog rodnog Trebinja.

1877. – Rođen je francuski političar Andre Mažino, ministar rata od 1922. do 1924. i od 1929. do smrti 1932. po kojem je nazvana utvrđena linija na istoku Francuske, građena od 1927. do 1936. Veliki sistem utvrđenja nije sprečio u Drugom svetskom ratu armiju nacističke Nemačke da 1940. izvede invaziju na Francusku iz pravca Belgije, zaobišavši „Mažino liniju“.

1909. – Umro je indijanski poglavica Gojatlaj „Onaj koji zeva“, poznat kao Džeronimo, poslednji poglavica plemena Apači koji se predao američkoj vojsci. Kao vođa apačkog plemena Čirikahua, predvodio je nekoliko indijanskih ustanaka u pokušaju da se odupre politici vlade SAD prema Indijancima i njenoj odluci da preživele preseli i zatoči u rezervat u Arizoni, ali je 1886. bio prinuđen da se preda. Neposredno pred smrt u tvrđavi Fort Sil u Oklahomi, izdiktirao je autobiografiju „Džeronimo: njegova lična priča“.

1932. – Umro je srpski general Mihailo Rašić, komandant Dunavske divizije u Kumanovskoj bici 1912. i Kombinovane divizije u Cerskoj bici 1914. U Kolubarskoj bici njegova divizija prodrla je u Beograd i plotunima sa Banovog brda razorila most na Savi preko kojeg su se povlačile austrougarske trupe. Bio je 1916-18 delegat pri savezničkoj vrhovnoj komandi u Parizu, a 1918-19 ministar vojni.

1942. – Okupatorska bugarska vojska pobila je u Drugom svetskom ratu sve žitelje Bojnika kod Leskovca koje je uhvatila – 473 civila, uključujući 89 dece, a varošica Bojnik je spaljena do temelja.

1979. – Kina je napala Vijetnam, ali su u kratkotrajnom ratu njene trupe pretrpele ozbiljne gubitke od armije sa velikim borbenim iskustvom stečenim u pobedonosnom ratu protiv SAD okončanom 1975, pa su se kineske trupe povukle tri sedmice docnije. Povod za napad bio je upad vijetnamskih snaga u Kambodžu krajem 1978. i zbacivanje maoističkog režima „Crvenih Kmera“, odgovornog za smrt između milion i dva miliona ljudi.

1982. – Premijer Zimbabvea Robert Mugabe isključio je iz vlade, pod optužbom za zaveru, nominalnog saveznika u prethodnoj borbi za nezavisnost zemlje, vođu partije ZAPU Džošua Nkoma.

1989. – Umro je francuski modni kreator Gi Laroš, jedan od najvećih „modnih diktatora“ 20. veka.

1992. – Generalni sekretar UN Butros Butros-Gali preporučio je razmeštanje 13.000 pripadnika mirovnih snaga svetske organizacije u bivšoj Jugoslaviji.

1994. – Potvrđena je smrt prvog izabranog predsednika Gruzije Zvijada Gamsahurdije, čije je već raspadnuto telo pronađeno i identifikovano.

1997. – Predsednik Pakistana Faruk Leghari, koji je u novembru 1996. raspustio vladu Benazir Buto, imenovao je Navaza Šarifa za novog predsednika vlade.

2002. – Više od 170 ljudi, pretežno vojnika i policajaca, ubijeno je u napadu maoističkih gerilaca na grad Mangalsen na zapadu Nepala. Maoisti su uništili sve vladine zgrade, demolirali aerodrom i opljačkali banku.

2006. – Posle dvonedeljnih kiša, reka blata zatrpala je selo Gvinsahugon na južnofilipinskom ostrvu Lejti. Poginulo je više od 1.700 ljudi.

2007. – Umro je Moris Papon, jedini francuski funkcioner koji je osuđen zbog učestvovanja u progonima Jevreja. Papon je 1942. izabran za generalnog sekretara oblasti Žirond, zadužen za Službu za jevrejska pitanja. Od 1958. šef je pariske policije. Tokom rata u Alžiru ugušio je demonstracije u Parizu 1961. kada su poginule desetine Alžiraca. Postao je poslanik 1968. na listi De Golove partije, a ministar budžeta 1978. Osuđen je 1998. na 10 godina. Tvrdio je da ništa nije znao o holokaustu i da je pomagao Pokret otpora. Prebegao je u Švajcarsku, ali ga je tamošnja policija izručila Francuskoj. Zbog slabog zdravlja 2002. je oslobođen.

2008. – Sedam osoba je izgubilo život, a tri su teže povređene u požaru koji je izbio u kafeu „Laundž“ u Novom Sadu.

2008. – Najmanje 80 ljudi je poginulo a desetine su povređene u napadu bombaša samoubice u Kandaharu, glavnom gradu istoimene provincije na jugu Avganistana. Bombaš samoubica detonirao je eksploziv dok se nalazio u masi ljudi koji su posmatrali borbe pasa u zapadnom delu grada.

2008. – Privremena Skupština Kosova usvojila je Deklaraciju o nezavisnosti srpske pokrajine Kosovo i Metohija, okupirane od strane NATO zemalja 1999. Deklaracijom je Kosovo proglašeno „nezavisnom i suverenom državom“, „formiranom na osnovu plana Martija Ahtisarija“. Sednici nije prisustvovao niko od deset poslanika Srba, niti poslanik Goranac. Takozvana nezavisnost proglašena je uprkos najoštrijem protivljenju državnog vrha Srbije i nasuprot važećoj rezoluciji Ujedinjenih nacija 1244, kao i odredbama međunarodnog prava.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 16, 02, 2012.