Na današnji dan 1699. godine potpisan je Karlovački mir, kojim je nakon 16 godina vojevanja okončan Veliki bečki rat (1683-1699).

Mirom koji su u Sremskim Karlovcima sa Osmanskim carstvom sklopile Austrija, Rusija, Poljska i Venecija, Turci su izgubili Ugarsku, Slavoniju, Liku i Baniju, zadržavši severno od Save i Dunava samo Banat i deo Srema do Mitrovice. Venecija je dobila delove Dalmacije (zaleđe) Boku Kotorsku do Risna i Moreju (Peloponez).

Danas je četvrtak, 26. januar, 26. dan 2011. Do kraja godine ima 340 dana.

1500. – Španski moreplovac Visente Janes Pinson otkrio je Brazil.

1788. – Britanski brodovi s prvim naseljenicima iz Engleske, uključujući grupu zatvorenika, uplovili su u zaliv Botani Bej u Australiji gde su osnovali koloniju.

1823. – Umro je engleski lekar Edvard Džener, pronalazač vakcine protiv velikih boginja. Uočio je da ljudi zaraženi kravljim boginjama ne dobijaju velike boginje ni u vreme epidemija i posle dve decenije rada 1796. razvio je vakcinu, koja je ubrzo u celom svetu prihvaćena kao pouzdana zaštita od smrtonosnih velikih boginja.

1827. – Peru je okončao uniju s Kolumbijom i proglasio je nezavisnost.

1841. – Proglašen je britanski suverenitet nad Hongkongom, šest dana pošto je Kina prinuđena da ga ustupi Velikoj Britaniji. Zvanično britansko kolonijalno ime Hongkonga bilo je Viktorija.

1870. – Rođen je Kirilo Savić, šef katedre za železnice i puteve Tehničkog fakulteta u Beogradu, projektant, graditelj, naučnik. Odlučujuće je uticao na sistem razvoja železničke mreže Srbije (i Jugoslavije) u međuratnom periodu. Tehnički fakultet završio je u Beogradu 1892. a potom se usavršavao u Berlinu i širom Rusije. Kao rezervni oficir, inženjerski kapetan, učestvovao je u balkanskim ratovima 1912/1913. Njegovo ogromno iskustvo građevinskog stručnjaka bilo je veoma dragoceno srpskoj vojsci tokom I svetskog rata. Formirao je školu koja je postala rasadnik vrsnih inženjera, njegovi udžbenici i danas, 50 godina od izdavanja važe kao neprevaziđeni, što je prava retkost u tehničkim naukama. Kao gest priznanja ovom velikanu srpske nauke Železnički institut promenio je svoje ime 1969. u Naučno-istraživački Institut „Kirilo Savić“.

1880. – Rođen je američki general Daglas Makartur. U Drugom svetskom ratu bio je komandant američkih trupa na Dalekom istoku i u ime SAD u septembru 1945. bio je sapotpisnik kapitulacije Japana. Potom je postavljen za komandanta savezničkih snaga u toj zemlji a na početku rata u Koreji komandovao je snagama UN, ali je smenjen u aprilu 1951. zbog namere da rat prenese na teritoriju Kine.

1885. – Sudanski ustanici Muhameda Ahmeda Abdule, koji se proglasio mahdijem (vođa islama), potukli su Britance, zauzeli Kartum, pogubili engleskog generala Čarlsa Gordona i osnovali samostalnu državu. Tek 1898. britansko-egipatska vojska generala Horejša Kičenera pobedila je sudanske snage. Sudan je bio pod vlašću Londona do 1. januara 1956.

1891. – Umro je nemački inženjer Nikolaus August Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. izumeo je četvorotaktni motor sa unutrašnjim sagorevanjem, poznat kao „Oto motor“.

1905. – Kod Pretorije u Južnoj Africi otkriven je „Kalinan“, najveći dijamant u svetu, težak 3.106 karata.

1918. – Rođen je rumunski diktator Nikolae Čaušesku, koji je preuzeo vlast 1965. postavši generalni sekretar vladajuće KP Rumunije. Učvrstio se 1967. kad je izabran za predsednika Državnog saveta, a 1975. postao je predsednik Rumunije i ubrzo je izgradio snažan kult ličnosti, oslanjajući se izrazito na političku policiju. Posle decembarske pobune građana 1989. kojoj se ubrzo pridružila vojska, zbačen je s vlasti i 25. decembra je, posle tajnog suđenja, streljan sa suprugom Elenom.

1924. – U Sovjetskom Savezu je drugi Svesavezni kongres Sovjeta odlučio da Lenjinovo telo bude očuvano balsamovanjem. Takođe je odlučeno da u njegovu čast negdašnja prestonica carske Rusije Petrograd (do 1914. Sankt Peterburg) bude preimenovan u Lenjingrad.

1925. – Rođen je američki glumac i režiser Pol Njumen. Snimio je 60-ak filmova, među kojima su i čuvena ostvarenja „Mačka na usijanom limenom krovu“, „Buč Kasidi i Sandens Kid“, „Žaoka“. Devet puta je bio nominovan za Oskara, a dobio ga je 1986. za glavnu mušku ulogu u filmu „Boja novca“. Druge uloge: „Dugo toplo leto“, „Slatka ptica mladosti“, „Nasilje“, „Sudija za vešanje“, „Pakleni toranj“, „Bafalo Bil i Indijanci“, režija – „Rejčel, Rejčel“, „Uticaj gama zraka na sablasne nevene“.

1927. – Rođen je srpski glumac Živojin Žika Milenković. Pozorišnu karijeru započeo je u rodnom Nišu, a nastavio je u Beogradskom dramskom pozorištu, u kojem je radio do penzionisanja. Igrao je u preko 150 pozorišnih predstava, oko 30 filmova i više od 300 televizijskih emisija.

1934. – Potpisan je desetogodišnji nemačko-poljski Pakt o nenapadanju, prekršen 1. septembra 1939. napadom nacističke Nemačke na Poljsku, čime je otpočeo Drugi svetski rat.

1935. – Izašao je prvi broj NIN-a. Nakon 26 brojeva „Nedeljne informativne novine“ su zabranjene, septembra 1935. obnovljeni NIN pojavio se januara 1951. i postupno je postao ugledan i respektabilan magazin, neka vrsta sinonima za ozbiljnu nedeljnu štampu kod Srba.

1942. – Iskrcavanjem u Severnu Irsku, prvi američki vojnici u Drugom svetskom ratu, stigli su u Evropu. Jedini otvoreni front tada u Evropi bio je – Istočni, uz delatnost nekolicine pokreta otpora, od kojih je najjači bio u Jugoslaviji. Trupe SAD uključile su se direktno u borbena dejstva, na evropskom kontinentu, 1943. napadom na Italiju, tj. Siciliju.

1947. – U avionskoj nesreći u Danskoj poginuo je švedski prestolonaslednik Gustav Adolf, iza kojeg je ostalo petoro dece, uključujući sadašnjeg kralja Švedske Karla XVI Gustava.

1950. – Indija je proglašena republikom u okviru Britanskog komonvelta.

1965. – Hindu je postao zvanični jezik Indije, što je izazvalo nemire na jugu zemlje gde se on manje koristi, pa je vlada Indije u februaru 1965. odlučila da u zvaničnoj upotrebi ostane i engleski.

1972. – Posle eksplozije podmetnute bombe, iznad Srbske Kamenice u Češkoj, pao je avion JAT-a tipa DC-9 koji je leteo na liniji Kopenhagen-Beograd. U tom terorističkom aktu, za koji su okrivljeni hrvatski teroristi – ustaše, poginulo je 28 putnika i članova posade, a pad sa 10.160 metara preživela je, čudom, stjuardesa Vesna Vulović.

1973. – Umro je američki filmski glumac rumunskog porekla Edvard Robinson, koji se proslavio ulogama gangstera u kriminalističkim filmovima, ali je ispoljio i talenat komičara. Filmovi: „Mali Cezar“, „Tigrova čeljust“, „Kid Kalabed“, „Neočekivani dr Gliterbauz“, „Čitav grad priča“, „Dvostruka odšteta“, „Žena na prozoru“, „Rt Largo“, „Nasilje“, „Zeleno sunce“.

1977. – Jugoslavija i Španija zaključile su Sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa i otvaranju diplomatskih misija u Madridu i Beogradu na nivou ambasada.

1993. – Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 802 kojom je osuđen napad Hrvatske na Republiku Srpsku Krajinu, i zahtevano je povlačenje hrvatskih snaga sa zauzetih delova teritorije pod zaštitom Unprofora, a Srbima je naloženo da vrate teško naoružanje pod kontrolu snaga UN.

1994. – Rumunija je postala prva bivša članica Varšavskog ugovora s kojom je NATO potpisao dokument „Partnerstvo za mir“.

1996. – Senat SAD odobrio je sporazum START-2 o smanjivanju broja američkih i ruskih strateških nuklearnih raketa.

2000. – Više od godinu dana pošto je DNK test ukazao na mogućnost da je nekadašnji predsednik SAD Tomas Džeferson imao sina s njegovom crnom robinjom Seli Hemings, Džefersonova fondacija je priznala da je on bio otac jednog a možda i svih šestoro njene dece.

2001. – Zemljotres u zapadnoj indijskoj državi Gudžarat usmrtio je najmanje 18.000 ljudi.

2003. – Američka teniserka češkog porekla Martina Navratilova (46) osvojila je sa indijskim teniserom Leanderom Paesom titulu na otvorenom prvenstvu Australije u konkurenciji mešovitih parova, postavši najstariji teniser koji je osvojio jedan gren slem turnir.

2004. – Umro je srpski glumac Mihajlo Paskaljević „Bata“, koji je široku popularnost stekao nizom uloga u humorističkim televizijskim serijama i u filmskim komedijama poput „Sumnjivog lica“, „Diližanse snova“ i filma „Silom otac“. Upečatljive kreacije u pozorištu ostvario je kao kapetan Jerotije u „Sumnjivom licu“ Branislava Nušića i Estragon u drami „Čekajući Godoa“ Semjuela Beketa.

2008. – Umro je Žorž Habaš, osnivač (1967.) i dugogodišnji vođa palestinske marksističke organizacije Narodni front za oslobođenje Palestine (PFLP). Rođen je u Lodu, na današnjoj teritoriji Izraela, u porodici pravoslavnih Palestinaca. Postao je izbeglica 1948. Završio je medicinu na Američkom univerzitetu u Bejrutu i bio jedan od osnivača Arapskog nacionalnog pokreta ranih pedesetih. Čitavog života protivio se pregovorima s Izraelom, i distancirao se od Jasera Arafata, kada je on septembra 1993. potpisao privremeni mirovni sporazum s Izraelom. Habaš je preživeo nekoliko atentata, ali je ostao delimično paralizovan.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 25, 01, 2012.