Na današnji dan 1756. godine rođen je austrijski kompozitor Volfgang Amadeus Mocart, jedan od najgenijalnijih muzičkih stvaralaca u istoriji.

Bio je „čudo od deteta“: u šestoj godini je napisao prvu kompoziciju, u osmoj sonatu, a u 12. operu pod nazivom „Jednostavna prevara“. Napisao je oko 600 dela: opere „Figarova ženidba“, „Čarobna frula“, „Otmica iz Seraja“, „Don Đovani“, „Tako čine sve“, „Idomeneo“, „Jednostavna prevara“, simfonije „Hafner simfonija“, „Lincerska simfonija“, „Praška simfonija“, „Simfonija u G-molu“, „Jupiter simfonija“, „Rekvijem“, „Mala noćna muzika“.

Danas je petak, 27. januar, 27. dan 2012. Do kraja godine ima 339 dana.

1236. – Umro je Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srpske crkve. Zaštitnik srpske države, najpoštovaniji srpski svetitelj. Svetovno ime bilo mu je Rastko. Najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, otišao je veoma mlad oko 1192. u Svetu Goru gde se zamonašio u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon. Nakon očeve smrti 1200. s bratom, kraljem Stefanom Prvovenčanim (od 1217.) usmeravao je državni brod Srbije. U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora I Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla I Haritopula izdejstvovao autokefalnost (samostalnost) srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju, za čije je središte odredio manastir Žiču. Napisao je manastirske tipike (monaški ustavi) – Karejski, Hilandarski i Studenički. Prevodio je sa grčkog i posrbio važne pravno-teološke tekstove kao što su „Zakonopravilo“ (Krmčija od krma-upravljanje) – što je prevod Justinijanove „Šeste novele“. Taj važan pravni spomenik koji određuje odnose Crkve i države putem takozvane simfonije, tek sa srpskog je preveden na jezike drugih pravoslavnih naroda. Bio je neobično vešt i u državno-diplomatskim poslovima – 1208. u manastiru Studenica nad očevim telom, koje je preneo sa Svete Gore, izmirio je braću Vukana i Stefana i tako je zaustavio građanski rat u Srbiji. Njegove mošti su iz tadašnje bugarske prestonice Trnovo, gde je umro na povratku iz Jerusalima u Srbiju, prenete i sahranjene u manastiru Mileševa 6. maja 1237. Kult Svetog Save veoma je snažan kod svih pravoslavnih naroda. Njegove mošti zbog ogromnog poštovanja koje su uživale, ne samo kod pravoslavnih Srba, spalio je Sinan Paša 1594. na Vračaru, tada pored Beograda. Na tom mestu nalazi se današnji velelepni hram posvećen Svetom Savi. U delu „Život Gospodina Nemanje“ (Sveti Simeon) prikazao je život svoga oca, između ostalog i kako je zajedno s njim, u junu 1198. od vizantijskog cara Aleksija III Anđela izdejstvovao dozvolu da na Svetoj Gori podigne srpski manastir. Hilandar je ubrzo postao centar srpskog duhovnog i intelektualnog stvaralaštva, unekoliko on je to i danas.

1775. – Rođen je nemački filozof Fridrih Vilhelm Šeling, s Kantom, Fihteom i Hegelom tvorac nemačkog idealizma. Dela: „Ideje za filozofiju prirode“, „O svetskoj duši“, „Prvi nacrt sistema prirodne filozofije“, „Transcendentalni idealizam“, „Predavanja o filozofiji umetnosti“, „Izlaganje mog sistema filozofije“, „Bruno ili o prirodnom i božanskom principu stvari“, „Filozofija i religija“, „Istraživanje suštine ljudske slobode“, „Filozofija mitologije“.

1822. – Na skupštini u Epidauru grčki ustanici su proglasili nezavisnost Grčke, koju je Osmansko carstvo priznalo tek 1829. nakon žestokih borbi i intervencije evropskih sila.

1832. – Rođen je engleski pisac, matematičar, Luis Kerol. Pravo ime bilo mu je Čarls Latvidž Dodžson. Njegovu prozu odlikuju humor kao i fantastika, po čemu je blizak potonjem nadrealizmu. Dela: „Alisa u zemlji čuda“, „Kroz ogledalo“.

1859. – Rođen je nemački car i pruski kralj Fridrih Vilhelm II Viktor Albert, tvorac politike prodora na istok i izazivač niza vojno-diplomatskih kriza, uključujući objavu rata Srbiji 1914. čime je započeo Prvi svetski rat. Na presto Nemačkog carstva je stupio 1888. a 1918. je, posle poraza Nemačke, primoran da abdicira i pobegne u Holandiju, koja je odbila da ga izruči saveznicima s ciljem suđenja zbog ratnih zločina.

1864. – Knez Mihajlo Obrenović ukinuo je Društvo srbske slovesnosti, zbog primanja u članstvo Garibaldija, Černiševskog i Hercena.

1865. – Španija je priznala nezavisnost Perua.

1885. – Rođen je američki kompozitor Džerom Kern, otac mjuzikla. Njegova opereta „Ploveće pozorište“ jedna je od najboljih u istoriji pozorišta SAD. Komponovao je i filmsku muziku.

1901. – Umro je italijanski kompozitor Đuzepe Verdi, uz Riharda Vagnera najistaknutiji romantičarski operski stvaralac 19. veka. Prve opere stvarao je u duhu ideja nacionalnog pokreta (rizorđimento) dok su kasnija dela vrhunac italijanskog romantizma. Dela: opere „Nabuko“, „Travijata“, „Trubadur“, „Rigoleto“, „Bal pod maskama“, „Moć sudbine“, „Don Karlos“, „Aida“, „Otelo“, „Falstaf“.

1910. – Rođen je Edvard Kardelj, dugogodišnji funkcioner iz vremena SFRJ i jedan od najbližih saradnika Josipa Broza Tita, teoretičar samoupravljanja. Važio je za velikog intelektualca unutar KPJ/SKJ. Bio je veoma plodan autor.

1916. – U Berlinu je osnovana revolucionarna organizacija „Savez Spartaka“, preteča Komunističke partije Nemačke, osnovane u decembru 1918.

1919. – Umro je mađarski pisac Endre Adi, čija je poezija označila prelom u modernoj mađarskoj lirici. Dela: „Nove pesme“, „Krv i zlato“, „Na kolima Ilije Gromovnika“, „Voleo bih da me vole“, „Ko je mene video?“, „Na čelu mrtvih“.

1924. – Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je u Rimu potpisala pakt o prijateljstvu i saradnji sa Italijom i sporazum kojim je Fiume (Rijeka) pripojena Italiji.

1926. – Engleski pronalazač Džon Logi Berd u Londonu je prvi put javno demonstrirao televiziju.

1942. – Umro je srpski slikar Petar Dobrović, majstor kolorita i jasnog ekspresivnog crteža. Njegove slike svedoče o snažnom temperamentu i impulsivnoj strukturi ličnosti. Slikarstvo je studirao u Budimpešti, a u rodnom Pečuju učestvovao je 1918. u vojnoj pobuni, posle koje je uhapšen, ali je pobegao iz zatvora. Mađarske vlasti su ga u odsustvu osudile na smrt. Bio je predsednik Baranjske srpsko-mađarske republike 1921. Potom je živeo u Parizu, a zatim u Beogradu gde je bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.

1942. – Dogodio se „Igmanski marš“ – kada je glavnina Prve proleterske brigade, tokom druge neprijateljske ofanzive, prepešačila 100 kilometara od Jahorine do Foče, preko Sarajevskog polja i planine Igman. Marš u kojem je učestvovalo više od 700 boraca, od kojih 50 ranjenih i bolesnih, trajao je oko 18 časova. Kroz dubok sneg, pri temperaturi od minus 32 stepena celzijusa, pri čemu su mnogi stradali a brojni su zbog promrzlina ostali invalidi.

1944. – Komandant Lenjingradskog fronta, general Leonid Govorov objavio je da je Sovjetska armija porazila Nemce i potpuno oslobodila Lenjingrad. Tri miliona žitelja tog grada nalazilo se u blokadi od septembra 1941. Tokom nemačke opsade 716.000 stanovnika Lenjingrada izgubilo je krov nad glavom, uništeno je 526 škola, 840 fabrika, 101 muzej i mnoštvo drugih znamenitih građevina, a na Piskarevskom groblju sahranjena je polovina gradskog stanovništva, od kojih je većina umrla od gladi.

1945. – Sovjetske jedinice su na juriš i uz znatne gubitke oslobodile Aušvic, najveći nacistički koncentracioni logor u Drugom svetskom ratu. U logoru je ostalo oko 7.000 zatočenika koje Nemci u žurbi nisu stigli da pobiju. U gasnim komorama Aušvica ubijeno je, uključujući decu i žene, najmanje milion i po ljudi, ogromnom većinom Jevreja. U logoru je ubijeno više od 25.000 građana Jugoslavije.

1964. – Francuska je uspostavila diplomatske odnose s Kinom.

1967. – Pripremajući se za let na Mesec, trojica američkih astronauta poginula su u svemirskom brodu „Apolo 1“, u kojem je izbio požar.

1967. – Sovjetski Savez, SAD i 60 drugih zemalja potpisalo je sporazum o zabrani nuklearnih eksperimenata u stratosferi.

1969. – U Bagdadu je pogubljeno 14 ljudi, među njima devet Jevreja, koje su iračke vlasti optužile da su izraelski špijuni.

1973. – U Parizu su ministri inostranih poslova SAD, Severnog Vijetnama, privremene revolucionarne vlade Južnog Vijetnama i Južnog Vijetnama potpisali ugovor o prestanku rata u Vijetnamu. Rat je ipak potrajao do kraja aprila 1975. i okončan je porazom SAD.

1980. – Umro je srpski književnik, novinar, književni i pozorišni kritičar Eli Finci. Posle Drugog svetskog rata bio je direktor „Borbe“, „Nolita“, Jugoslovenske knjige, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, glavni urednik časopisa „Književnost“. Dela: pozorišne kritike u zbirkama „Više i manje od života I- V“, „Stvarnost i iluzije“, studija „Deni Didro“, ogledi o Miroslavu Krleži, Augustu Cesarcu, Jovanu Skreliću, Đorđu Jovanoviću, Branimiru Ćosiću, Marinu Držiću.

1981. – Najmanje 500 ljudi poginulo je na indonežanskom feribotu „Tampomas II“, koji je posle požara potonuo u Javanskom moru.

1991. – Američka avijacija je u Zalivskom ratu otpočela masovno bombardovanje drugog po veličini iračkog grada Basre.

1995. – Burmanski vojnici postigli su ključnu pobedu nad karenskim pobunjenicima, osvojivši glavnu bazu u džungli uz granicu s Tajlandom. Pobuna manjinskih Karena (više od tri miliona ljudi u planinama istočne Burme) otpočela je ubrzo pošto je Burma 1948. dobila nezavisnost od Velike Britanije.

1996. – U Nigeru je vojnim udarom oboren prvi demokratski izabran predsednik Mahamane Usman.

2002. – U eksploziji u skladištu oružja u glavnom gradu Nigerije Lagosu poginulo je više od 1.000 ljudi.

2003. – Skupština Srbije usvojila je Ustavnu povelju kojom je federalna država Savezna Republika Jugoslavija preobražena u znatno labaviju Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.

2006. – Umro je nemački političar Johanes Rau, bivši predsednik Nemačke i dugogodišnji ministar predsednik pokrajine Severna Rajna – Vestfalija. Ostao je upamćen po maksimi: Miriti, ne zavađati!

2008. – Umro je bivši predsednik Indonezije Suharto. General Suharto, kojeg su simpatizeri nazvali „ocem razvoja“, vodio je svoju zemlju 32 godine. Na političku scenu dospeo je 1965. vojnim udarom. Kao nepokolebljivi antikomunista, uživao je podršku SAD, i uspeo je da obezbedi dug period privrednog uspona, ali i konsolidaciju mnogonacionalne Indonezije. S druge strane optuživan je za brutalnost prema neistomišljenicima, kao i za korupciju i zloupotrebe. Svrgnut je sa vlasti 21. maja 1998. u jeku velike ekonomske krize i masovnih protesta u Džakarti.

2008. – Najbolji srpski teniser svih vremena Novak Đoković osvojio je prvi Gren slem turnir u karijeri pošto je u Melburnu, u finalu Otvorenog prvenstva Australije, savladao Francuza Žoa Vilfrida Congu.

2009. – Umro je Džon Apdajk, američki pisac i književni kritičar. Ironičan ali sumoran posmatrač, pisac snažnog introspektivnog dara, prividno banalnim temama svedočio je o moralnim dilemama modernog čoveka. Diplomirao je engleski na Harvardu. Najpoznatiji je po ciklusu o Hariju Zeki Angstromu. Za dela „Zeka je bogat“ i „Zeka je umro“ dobio je Pulicerove nagrade. Bio je jedan od najplodnijih američkih autora, tokom višedecenijske karijere napisao je oko pedesetak knjiga. Za ugledni magazin „Njujorker“ redovno je pisao kratke priče. Ostala dela: romani „Beži, Zeko, beži“,“Kentaur“, „Sajam u ubožnici“, „Na farmi“, „Parovi“, „Zeka se vraća“, „Oženi me“, „Državni udar“, „Veštice iz Istvika“, zbirke priča „Ista vrata“, „Golubije perje“, „Muzička škola“, „Problemi“, „Muzeji i žene“.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 26, 01, 2012.