Na današnji dan 1847. godine rođen je srpski pisac Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti.

Studirao je u Beogradu tehniku i filozofiju. Radio je kao novinar i urednik, bavio se i pozorišnom dramaturgijom. Napisao je tridesetak pripovedaka ali i dve komedije. Prevodio je s francuskog i ruskog, njegovi prevodi Tolstoja („Rat i mir“) i danas su neprevaziđeni. Opisivao je život srpskog sela, nevolje sa seoskim zelenašima, nezadovoljstvo opštim društvenim prilikama. Dela: pripovetke „Glava šećera, „Roga“, „Redak zver“, „Šilo za ognjilo“, „Prva brazda“, pozorišni komad „Dva cvancika“, komedija „Podvala“.

Danas je sreda, 19. januar, 19. dan 2012. Do kraja godine ima 347 dana.

1419. – U Stogodišnjem ratu između Francuske i Engleske, branioci francuskog grada Ruana predali su se vojsci engleskog kralja Henrija V, koji je tako okončao osvajanje Normandije.

1736. – Rođen je škotski inženjer i fizičar Džejms Vat, pronalazač parne mašine 1765, što je omogućilo industrijsku revoluciju. Blizu Birmingema osnovao je prvu fabriku za izradu parnih mašina. Unapredio je nizom otkrića nauku o toploti. Njemu u čast merna jedinica za snagu nazvana je vat (oznaka W), a instrument za merenje električne snage vatmetar.

1747. – Rođen je nemački astronom Johan Elert Bode, koji je pomoću niza brojeva (Bodeov niz) vrlo približno ustanovio srednju udaljenost prvih sedam planeta od Sunca. Bio je direktor Berlinske opservatorije i osnovao je 1774. „Berlinski astronomski godišnjak“ koji je izlazio do 1957.

1785. – Umro je srpski pisac Zaharija Stefanović Orfelin, jedan od najprosvećenijih Srba 18. veka. Bio je istoričar, bogoslov, izdavač, prevodilac, kaligraf i bakrorezac, leksikograf, čak botaničar i farmaceut. Rođen je 1726. u Vukovaru, školovao se u Budimu, Beču i Veneciji gde je i radio kao korektor srpskih knjiga. Pisao je poeziju (najpoznatija poema „Plač Serbiji“), najznačajnije njegovo književno istoriografsko delo je „Život Petra Velikog“. Jedan je od prvih srpskih kaligrafa i kartografa. Izradio je niz prelepih baroknih bakroreza, s duhovno nacionalnom tematikom. Radio je i grbovnike, likovna rešenja za knjige, portrete, pejzaže i alegorijske figure, što je delimično publikovano 1778. u delu „Kaligrafija“ – nakon čega postaje član bečke Umetničke akademije. Autor je jednog „Večnog kalendara“ u kojem se prvi put u Srba pominje astronomija kao nauka. Pisac je i prve poznate srpske knjige o vinima „Iskusni podrumar“ u kojoj je opisana tehnika spravljanja vina i podrumarstva. Posedovao je, za svoje vreme, ogromnu ličnu biblioteku od više hiljada naslova. Značaj ukupnog Orfelinovog dela za srpsku kulturu je nemerljiv.

1798. – Rođen je francuski filozof i matematičar Ogist Kont, jedan od osnivača filozofije pozitivizma i osnivač sociologije. Dela: „Kurs pozitivne filozofije“, „Rasprava o celini pozitivizma“, „Sistem pozitivne politike“, „Pozitivistički katehizam“.

1809. – Rođen je američki pisac Edgar Alan Po, čiju poeziju karakterišu dubok pesimizam kao i neobična muzikalnost. Tvorac je kratke pripovetke strave iz koje je nastala moderna kriminalistička i detektivska priča. Dela: poezija „Gavran“, „Anabel Li“, „Pobednik crv“, „Zvona“, „Pesme“; proza „Crna mačka“, „Priče tajanstva i mašte“, „Avanture Gordona Pima“, „Filozofija kompozicije“.

1813. – Rođen je engleski inženjer Henri Besemer, koji je 1855. pronašao postupak prerade sirovog gvožđa u čelik, nazvan „Besemerov postupak“. Čeličana koju je 1859. podigao u Šefildu i sada proizvodi čelik.

1839. – Rođen je francuski slikar Pol Sezan, čije je izrazito revolucionarno shvatanje umetnosti preobrazilo slikarstvo, ali i podstaklo ogorčen otpor konzervativaca. Bio je u mladosti pod uticajem baroka, romantizma i impresionizma, ali je uspeo da pronađe sopstveni put nakon povlačenja u rodni Eks-an-Provans. Nastojao je da prirodu ne analizira i reprodukuje, već da stvori sintezu oblika u prirodi i izrazi šta pred njom oseća. Naslikao je više stotina slika (predeli, mrtve prirode, portreti, kompozicije), uključujući remek rela poput „Kuće obešenog“, „Plave vaze“, „Kartaša“, „Autoportreta“, „Planine Sent-Viktoar“, „Kupačica“.

1865. – Umro je francuski ekonomista i politički filozof Pjer Žozef Prudon, čija je doktrina postala osnova kasnijih radikalnih i anarhističkih teorija. Rukovođen geslom – svojina to je krađa, u delu „Šta je svojina“ zalagao se za ukidanje svojine. Takođe je smatrao da komunizam guši nezavisnost ljudi. Sintezu jednakosti i nezavisnosti video je u slobodi kao „trećoj formi društva“, što je teorijski razradio u delu „Sistem ekonomskih protivrečnosti ili filozofija bede“. Njegova dela poslužiće kao predložak za različite radikalne političke koncepcije i na levici i na desnici.

1902. – Rođen je srpski vizantolog ruskog porekla Georgije Ostrogorski, profesor Filozofskog fakulteta, član Srpske akademije nauka i direktor njenog Vizantološkog instituta. Uživao je ogroman ugled u svetu i smatra se jednim od najvećih vizantologa uopšte. Najviše je izučavao ekonomsku i socijalnu istoriju Vizantije i vizantijsko-srpske odnose. Uređivao je zbirku „Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije“ i „Zbornik radova Vizantološkog instituta“. Napisao je više od 170 radova. Dela: „Istorija Vizantije“, „Serska oblast posle Dušanove smrti“, „Seoska poreska opština u Vizantijskom carstvu X veka“, „Studije iz istorije borbe oko ikona u Vizantiji“, „Avtokrator i samodržac“, „Vizantijske katastarske knjige“, „Pronija“, „Problemi iz istorije vizantijskog seljaštva“, „O istoriji imuniteta u Vizantiji“, „O vizantijskoj aristokratiji“.

1916. – Na grčko ostrvo Krf u Jonskom moru počele su da stižu jedinice srpske vojske posle povlačenja preko vrleti današnje Albanije. Nakon mesec dana pešačenja početkom januara 1916. dospeli su do Skadra, gde je trebalo da ih prihvate saveznički brodovi. Saveznička flota se nije pojavila i pešačenje je nastavljeno ka 160 kilometara udaljenoj Valoni, duž močvarnog primorja pri čemu su mnogi poumirali slomljeni bolešću i premorom. Do aprila na Krf je prebačeno oko 140.000 srpskih vojnika.

1918. – Boljševici su u Petrogradu (Sankt Peterburg) raspustili Ustavotvornu skupštinu Rusije – izabranu na demokratskim izborima. Nakon čega je uvedena diktatura boljševičke partije.

1919. – Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca zamenila je, u Srbiji, Julijanski kalendar Gregorijanskim. U bivšim Austrougarskim krajevima (današnja srpska Vojvodina) i ranije je Gregorijanski kalendar bio zvaničan. Jedino je Srpska pravoslavna crkva zadržala Julijanski kalendar. Do Prvog svetskog rata pravoslavne zemlje koristile su Julijanski kalendar kao državni.

1920. – Rođen je peruanski diplomata Havijer Peres de Kueljar, koji je 1982. izabran za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Proveo je 10 godina na tom položaju.

1922. – Rođena je Irena Grickat-Radulović, srpski filolog, leksikograf, istoričar jezika, član SANU. Bila je naučni savetnik Instituta za srpski jezik i načelnik Arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije.

1923. – Rođen je Markus Volf „Miša“, dugogodišnji šef ŠTAZI – tajne službe Ministarstva za državnu sigurnost nekadašnje Istočne Nemačke. Volf je važio za ključnu figuru Hladnog rata, a posle nemačkog ujedinjenja, za sivu eminenciju sveta špijnaže i osobu sa vrha liste protiv kojih se vodila istraga. Bio je 30 godina šef istočno-nemačke obaveštajne mreže u inostranstvu. Zahvaljujući njemu nemački kancelar Vili Brant bio je primoran da podnese ostavku. Bio je poznat kao „čovek bez lica“, pošto je samo jednom fotografisan i to 1978. u Stokholmu, do tada su ga njegovi neprijatelji znali samo preko jedne fotografije iz 1959. Rođen je 1923. kao sin jevrejskog lekara i dramaturga. Prve godine života je proveo u Štutgartu, a detinjstvo u Švajcarskoj i Sovjetskom Savezu. Izvesno vreme je radio i kao novinar.

1938. – Umro je srpski pisac Branislav Nušić, veliki komediograf, član Srpske kraljevske akademije. Studirao je pravo u Gracu i Beogradu, a kao diplomata radio je u konzulatima Srbije u Solunu, Bitolju, Skoplju i Prištini. Bio je dramaturg i upravnik pozorišta u Beogradu, Novom Sadu, Skoplju i Sarajevu. Osuđen je 1887. na dve godine zatvora zbog satirične pesme „Dva raba“. Učestvovao je kao dobrovoljac u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a u Prvom svetskom ratu prošao je čitavu golgotu srpske vojske, preko planinskih vrleti do Jadrana. Darovit portretista i pisac veoma razvijenog smisla za pozorišnu scenu i njene zakone, oštro je zapažao negativne pojave i s mnogo duha slikao svet u kojem se kretao – od opštinskog pisara do poslanika i ministra. Dela: komedije „Sumnjivo lice“, „Gospođa ministarka“, „Narodni poslanik“, „Protekcija“, „Ožalošćena porodica“, „Pokojnik“, „Put oko sveta“, „Dr“, „Svet“, „Ujež“, „Mister dolar“, pripovetke i romani „Pripovetke jednog kaplara“, „Ramazanske večeri“, „Opštinsko dete“, „Ben-Akiba“, „Autobiografija“, tragedije „Knez Ivo od Semberije“, „Hadži-Loja“, „Nahod“, drame „Tako je moralo biti“, „Jesenja kiša“, „Pučina“, „Iza Božjih leđa“. Golgotu Srbije 1915. godine opisao je vrlo realistično u obimnom, potresnom delu „1915.“.

1938. – U Španskom građanskom ratu vazduhoplovstvo generala Franciska Franka, kasnije diktatora Španije, bombardovalo je Barselonu i Valensiju i usmrtilo najmanje 700 ljudi.

1945. – Sovjetska armija je oslobodila Krakov.

1949. – Britanski sindikati su istupili iz svetske sindikalne federacije, što su ubrzo učinili i sindikati drugih zapadnih zemalja. Iste godine je osnovana „Međunarodna konfederacija slobodnih radničkih sindikata“, pa je na osnovu blokovske podele sveta nastao rascep i u međunarodnom sindikalnom pokretu.

1960. – SAD i Japan potpisali su sporazum o međusobnoj bezbednosti.

1966. – Indira Gandi je izabrana prvi put za šefa vlade Indije, osam dana posle iznenadne smrti premijera Lala Bahadura Šastrija.

1974. – Iz Kine je pod optužbom za špijunažu proterano pet sovjetskih građana, uključujući jednog diplomatu i dva člana osoblja ambasade u Pekingu.

1975. – Britanske vlasti i Irska republikanska armija obelodanili su da se održavaju prvi direktni međusobni pregovori, pet godina nakon početka sukoba u Severnoj Irskoj.

1983. – Umro je srpski naučnik Aleksandar Kostić, lekar profesor histologije i embriologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Autor je medicinskog rečnika, prevedenog na više jezika. Preveo je „Polno pitanje“ švajcarskog psihijatra i entomologa Ogista Anrija Forela. Ostala dela: „Polni život čoveka“, „Žena-pol, žena-čovek“, „Seksualno u srpskoj narodnoj poeziji“, „Higijena braka“, trilogija „Polno saznanje“ i udžbenici „Osnovi normalne histologije“, „Embriologija“, „Osnovi histološke tehnike“.

1983. – U Boliviji je uhapšen nemački ratni zločinac Klaus Barbi, zloglasni SS šef Liona u okupiranoj Francuskoj u Drugom svetskom ratu.

1989. – Sovjetski Savez je saopštio da će jednostrano povući iz Evrope deo nuklearnih raketa kratkog dometa.

1993. – Posle kraha vojne intervencije SAD u Somaliji, prve američke jedinice napustile su tu afričku zemlju.

1996. – U blizini Istanbula predali su se čečenski islamski teroristi, koji su četiri dana pre toga na Crnom moru oteli jedan ruski feribot, preteći da će pobiti više od 240 talaca.

1998. – Potpisivanjem sporazuma u Tegusigalpi, Honduras i Salvador su formalno okončali pogranični spor zbog kojeg su svojevremeno i ratovali.

2000. – Nemački list „Frankfurter rundšau“ razobličio je obmanu komandanta NATO u Evropi generala Veslija Klarka posle bombardovanja putničkog voza na mostu preko Južne Morave u Grdeličkoj klisuri u aprilu 1999 – kada je ubijeno 55 civila. Zločin se dogodio tokom dana i pri vedrom vremenu. Klark je na osnovu video-snimka ubeđivao novinare da pilot nikako nije mogao da izbegne voz koji se „iznenada pojavio“. Nemački list je tada angažovao eksperte koji su nepobitno dokazali da je „Klarkov snimak“ ubrzan 4,7 puta i da je pilot prvog aviona, koji je pogodio voz, imao najmanje 40 sekundi da obavesti pilota druge letilice da će pogoditi voz. Prema Klarkovoj verziji, u pitanju je bio samo jedan avion koji je ispalio dva projektila, a pilot je morao da reaguje za manje od sekunde.

2000. – Umro je bivši italijanski premijer Betino Kraksi. Od 1994. Kraksi je živeo u izbeglištvu u Tunisu, zbog optužbe za korupciju.

2002. – Izraelska vojska digla je u vazduh zgradu radio-stanice Glas Palestine u Ramali, na Zapadnoj obali.

2006. – Umro je američki soul pevač Vilson Piket, koji se 60-ih godina proslavio hitovima kao što su „Mustang Sally“ i „In The Midnight Hour“.

2006. – Američka agencija za svemirska istraživanja (NASA) lansirala je svoju prvu sondu na Pluton.

2006. – U udesu slovačkog vojnog aviona, koji se srušio na severoistoku Mađarske, poginula su 34 slovačka vojnika iz sastava međunarodnih Kosovskih snaga (KFOR), kao i osam članova posade.

2007. – Umro je Deni Doerti, član popularne muzičke grupe 60-ih, „The Mamas and the Papas“, poznate po hitovima kao što su „California dreamin“ i „Monday, monday“.

2008. – Umro je srpski germanista Tomislav Bekić. Bio je šef Katedre za nemački jezik pri Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, dekan tog fakulteta i urednik Zbornika Matice srpske za jezik i književnost. Najviše se bavio delima Tomasa Mana, preveo je njegovo kapitalno delo „Josif i njegova braća“. Istraživao je i srpsko-nemačke kulturne veze. Autor je studije: „Tomas Man nemačkim slušaocima“.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 19, 01, 2012.