Na današnji dan 1938. godine jugoslovenski predsednik vlade Milan Stojadinović sastao se u Berlinu s vođom nacističke Nemačke Adolfom Hitlerom.

Stojadinoviću je tada obećana podrška celovitosti njegove zemlje, suprotstavljanje restauraciji Habzburga, savez protiv boljševizma i mađarskog revanšizma, široka ekonomska saradnja, kao i da se neće stvarati savez s Italijom opasan za Kraljevinu Jugoslaviju.

 

Danas je ponedeljak, 17. januar, 17. dan 2011. Do kraja godine ima 349 dana.

395. – Umro je vizantijski (rimski) car Teodosije I, nazvan Teodosije Veliki, vladao je od 379. do 392. kad je uspeo da obnovi Carstvo u punom obimu. Do smrti je upravljao Rimom kao poslednji vladar jedinstvene imperije. Konsolidovao je prilike na Balkanu i uspostavio je primirje s Vizigotima, zabranio paganske obrede i proglasio hrišćanstvo jedinom zvaničnom religijom. Posle pregovora s Persijom, mirovnim ugovorom uspeo je da za dug period učvrsti istočne granice carstva. Pred kraj vladavine odlučio je da vlast u Istočnom rimskom carstvu preda starijem sinu Arkadiju, a u Zapadnom mlađem Flaviju Honoriju. Zapadno carstvo je zbacivanjem poslednjeg rimskog cara Romula Avgustula 476. srušio germanski vođa Odoakar, a Istočno (Vizantija) poživelo je još 1000 godina.

1377. – Papa Grgur XI vratio je središte rimokatoličkih poglavara u Rim iz Avinjona. U Avinjonu su pape stolovale od 1309. kao posledica ponižavajućeg poraza pape Bonifacija VIII 1303. u sukobu s francuskim kraljem Filipom IV Lepim, posle pokušaja vatikanske kurije da papskoj vlasti potčini svetovne vladare.

1601. – Španska prestonica premeštena je iz Madrida u Valjadolid.

1706. – Rođen je američki političar i fizičar Bendžamin Frenklin, borac za američku nezavisnost, jedan od tvoraca „Deklaracije o nezavisnosti“. Najpoznatiji je po pronalasku gromobrana. Bio je štampar, knjižar, novinar, guverner Pensilvanije, poslanik u Londonu i Parizu, član Kraljevskog društva u Londonu. Osnovao je prvu javnu čitaonicu u Americi, filozofsko društvo Pensilvanije i „Akademiju“ koja je prerasla u Pensilvanijski univerzitet. Učestvovao je u pisanju ustava SAD. Dokazao je postojanje pozitivnog i negativnog elektriciteta, pronašao gromobran i otkrio tok i karakteristike Golfske struje. Dela: „Novi eksperimenti i opažanja o elektricitetu“, „Život Bendžamina Frenklina“.

1773. – Engleski moreplovac Džejms Kuk je brodom „Rezolušn“ prvi prešao Antarktički krug.

1820. – Rođena je engleska književnica irskog porekla Ana Bronte, najmlađa od triju sestara spisateljica. Dela: romani „Agnes Grej“, „Stanarka Vajldfel Hola“.

1834. – U Kragujevcu su izašle „Novine srbske“, prvi srpski informativni list štampan u zemlji, ali i službeno glasilo tadašnje Kneževine Srbije (Knjažestva). Prvi urednik bio je Dimitrije Davidović, nacionalni radnik, rodonačelnik srpskog novinarstva.

1863. – Rođen je ruski pozorišni glumac, teatrolog i režiser Konstantin Sergejevič Stanislavski, osnivač Hudožestvenog teatra u Moskvi 1898. na čijem čelu se, kao umetnički rukovodilac, nalazio do kraja života. U režiji i glumi insistirao je na takozvanom pozorišnom realizmu. Osnovni princip njegove teorije jeste da glumac uvek mora istinski da proživljava ulogu. Njegova koncepcija, poznata kao „Sistem Stanislavskog“ – imala je i ima mnoštvo sledbenika. Dela: „Moj život u umetnosti“, „Glumčev rad nad sobom“.

1863. – Rođen je engleski državnik Dejvid Lojd Džordž, nekoliko puta premijer Velike Britanije. Ograničio je 1911. vlast Gornjeg doma Parlamenta. Pripadao je levom krilu Liberalne partije, kasnije postaje njen šef. Između 1906. i 1911. utemeljio je englesko radničko zakonodavstvo: osmočasovni rad za teže poslove, sistem penzija, pomoć u slučaju bolesti, povrede na radu i nezaposlenosti. U spoljnoj politici je odlučno branio interese britanske imperije i zalagao se za jače angažovanje na evropskom kontinentu u Prvom svetskom ratu, uključujući otvaranje savezničkog fronta na Balkanu. Bio je jedan od glavnih učesnika mirovne konferencije u Versaju i znatno je uticao na prilike u posleratnoj Evropi. Napisao je memoare „Dvadeset pet godina“, u kojima je obuhvatio period od 1892. do 1916.

1876. – Umro je srpski slikar Pavle Simić, koji je najviše oslikavao ikonostase, uglavnom na prostoru današnje srpske Vojvodine. Najpoznatija dela: „Majski sabor 1848.“, „Ilija Birčanin predaje harač“, „Hadži-Ruvim“, „Hadži-Đera“, „Nemanjina smrt“, „San sv. Save“, portreti „St. Jovanović“, „J. Probojčević“, „Milica Stojadinović Srpkinja“, „Žena s belim okovratnikom“.

1880. – Rođen je američki filmski režiser kanadskog porekla Mikal Sinot, poznat kao Mak Senet, jedan od najznačajnijih autora burlesknih komedija u periodu nemog filma. Promovisao je niz glumaca, uključujući Čarlija Čaplina.

1912. – Ekspedicija engleskog istraživača, pomorskog kapetana Roberta Skota je stigla na Južni pol, mesec dana posle ekspedicije Norvežanina Roalda Amundsena. Skot i preostala četiri člana njegove ekspedicije su umrli od gladi i hladnoće pri povratku s Južnog pola.

1919. – Poljski kompozitor Ignac Jan Paderevski, pijanista svetskog glasa, postao je prvi predsednik vlade Poljske, uspostavljene posle završetka Prvog svetskog rata. On je uspeo da ubedi predsednika SAD Vudroa Vilsona da u svoj plan od „14 tačaka“, koji je postao osnov Versajskog mirovnog ugovora, unese odredbu o nezavisnosti Poljske.

1942. – Rođen je američki bokser afričkog porekla Kasijus Klej, poznat kao Muhamed Ali, jedini koji je tri puta osvajao titulu prvaka sveta u teškoj kategoriji.

1944. – Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu kod Monte Kasina počele proboj nemačke „Gustavljeve linije“. U žestokim borbama u Apeninima stradaće i gradić Kasino i prastari benediktinski manastir, koji je 529. podigao osnivač tog rimokatoličkog reda Sveti Benedikt od Nursije. Monte Kasino je bio centar Benediktinskog reda i središte prebogate arhive, biblioteke i riznice. Potpuno je razoren i uništen.

1945. – Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu oslobodila Varšavu, posle više od pet godina nemačke okupacije.

1959. – Stvaranjem unije republika Senegal i Francuski Sudan doneta je odluka o osnivanju federalne države Mali, koja je stupila na snagu u aprilu 1959. Današnji Mali odgovara teritoriji bivšeg Francuskog Sudana pošto se Senegal odvojio već u avgustu 1960.

1961. – Ubijen je kongoanski državnik, pesnik, Patris Lumumba, predsednik vlade Konga, tvorac nezavisnosti te zemlje i heroj „crne Afrike“. Prema nalogu samoproglašenog predsednika Katange Moiza Čombea – koji je pokušao da tu rudama izuzetno bogatu provinciju odvoji od Konga, u dosluhu s vlasnicima velikih zapadnih kompanija. Lumumba je protivustavno smenjen s položaja predsednika vlade 5. septembra 1960, a 1. decembra je otet.

1964. – Umro je srpski slikar Đorđe Andrejević Kun, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Pre Drugog svetskog rata je najviše slikao socijalne motive. Kao učesnik građanskog rata u Španiji od 1936. do 1939. i NOP-a od 1941. motive iz rata. Radio je velike kompozicije, portrete, mrtve prirode i figure, crteže, gravire, grafičke mape („Krvavo zlato“, „Za slobodu“, „Partizani“).

1966. – Iznad Španije su se sudarili američki bombarder tipa „B-52“ i teretni avion za snabdevanje gorivom, pri čemu je poginulo osam ljudi, a bombarder je prinuđen da u Atlantski okean baci hidrogensku bombu, koja nije eksplodirala.

1991. – Vazduhoplovstvo SAD i zapadnih saveznika je u Zalivskom ratu, u operaciji „Pustinjska oluja“, izvelo drugi i treći talas masovnog bombardovanja ciljeva u Iraku i Kuvajtu pod okupacijom iračke armije.

1994. – U zemljotresu u Los Anđelesu poginula je 61 osoba.

1995. – U zemljotresu koji je pogodio šire područje japanskog grada Kobe poginulo je više od 6.400 ljudi, a materijalna šteta je procenjena na 85,5 milijardi dolara.

1997. – U Dablinu je sud proglasio prvi razvod braka u istoriji Irske, na osnovu zakona odobrenog na referendumu, čemu se žestoko protivila katolička crkva.

1998. – Predsednik SAD Bil Klinton prinuđen je da, kao prvi šef države u američkoj istoriji, svedoči u svoju odbranu povodom optužbe Pole Džons za seksualno uznemiravanje.

2002. – Umro je španski pisac Kamilo Hose Sela, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1989. Eksperimentišući jezikom i literarnim tehnikama, napisao je oko 70 knjiga, uključujući romane „Porodica Paskala Duartea“, „Košnica“, „Put u Alkariju“ i „Mazurka za dva mrtvaca“, kratke priče, putopise, eseje, poeziju i „Tajni rečnik“ zabranjenih reči na španskom jeziku.

2005. – Umro je kineski političar Džao Cijang, bivši generalni sekretar KP Kine, koji je smenjen 1989. godine zbog suprotstavljanja nasilnom gušenju demonstracija na Trgu Tjenanmen.

2007. – Umro je američki satiričar Artur – Art Buhvald dobitnik Pulicerove nagrade 1982. Karijeru je izgradio u Parizu, gde je prvu kolumnu pisao za evropsko izdanje lista „Njujork herald tribjun“. Od 1962. piše kolumnu za „Vašington post“, koju je preuzimalo čak 550 listova širom sveta. „Ako napadate establišment dovoljno dugo i dovoljno snažno, učiniće vas njihovim članom“ – jedna je od njegovih poznatih misli. Objavio je više od 30 knjiga, od kojih jednu na samrtnoj postelji: „Suviše rano da se kaže zbogom“.

2008. – Umro je Bobi Fišer, šahovski velemajstor, bivši prvak sveta u šahu i jedan od najboljih šahista u istoriji. Titulu svetskog prvaka osvojio je 1972. u Rejkjaviku, pobedom nad Spaskim, a kruna mu je oduzeta tri godine docnije, pošto je odbio meč protiv izazivača Karpova. Kada je 1956. kao trinaestogodišnjak, postao juniorski prvak SAD, proglašen je za „čudo od deteta“ a već naredne godine trijumfovao je na Otvorenom prvenstvu SAD. Titulu velemajstora osvojio je sa 15 godina. Šahu se vratio 1992. kada je na Svetom Stefanu i u Beogradu odigrao revanš protiv Spaskog. Vlada SAD optužila ga je tada zbog kršenja sankcija protiv Srbije (SRJ) što je Fišer javno ismejao doslovno pljunuvši na tekst optužbe. Nakon osmomesečnog pritvora u Japanu, zbog zahteva SAD za deportaciju, 2005. dobio je islandsko državljanstvo, pa je ostatak života proveo u Rejkjaviku.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 16, 01, 2012.