Na današnji dan 1927. godine umro je srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog društva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, počasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu.

Veoma su značajni njegovi radovi o morfologiji i hidrografiji Dinarskog krša i drugih kraških predela, tektonici i glacijaciji planina Balkanskog poluostrva, studije o Jadranskom primorju, balkanskim kotlinama i poljima, Šumadiji i Panonskom basenu i o migracijama jugoslovenskih naroda. Odigrao je izuzetnu ulogu kao savetnik srpske delegacije na mirovnim pregovorima u Parizu (Versaju) posle Prvog svetskog rata. Dela: „Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije“, „Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva“, „Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje“, „Geomorfologija“, „Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja“, „Geografska karta Jugoslavije“.

 

Danas je nedelja, 16. januar, 16. dan 2011. Do kraja godine ima 350 dana.

1547. – Ivan Grozni je u Moskvi krunisan za cara Rusije. On je prvi car u ruskoj istoriji – njeni vladari su do tada nosili titule velikih kneževa. S ciljem stvaranja jake centralizovane države ojačao je samodržavlje i suzbijao je samovolju boljara. Reforme je sprovodio svim sredstvima, zbog čega je dobio nadimak „Grozni“ (u značenju „strašni“, „silni“). Podigao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. je radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom izgradio grad Arhangelsk na ušću Severne Dvine u Belo more. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, tako da je Rusija ovladala celim vodenim putem Volge, a potom je pripojio Sibir.

1581. – Engleski parlament izglasao je stroge mere protiv rimokatolika, učvršćujući prevlast nacionalne anglikanske crkve.

1749. – Rođen je italijanski pisac Vitorio Alfijeri, rodoljubivi pesnik i dramski pisac. Završio je Vojnu akademiju u Torinu, i potom je proputovao veći deo Evrope, upoznavši se s delima značajnih mislilaca, uključujući Voltera, Rusoa, Monteskjea. Dela: tragedije „Saul“, „Orest“, „Marija Stjuart“, „Filip“, „Kleopatra“, „Antigona“, „Mira“, rasprava „O tiraniji“, autobiografski spis „Život Vitorija Alfijerija“.

1778. – Francuska je priznala nezavisnost SAD. U trenutku priznanja SAD su još vodile rat za oslobođenje od britanske kolonijalne uprave.

1794. – Umro je engleski istoričar Edvard Gibon, čije je delo „Opadanje i propast Rimskog carstva“, u kojem je obuhvatio istoriju Rima i Vizantije od drugog do 15. veka, jedno od prelomnih u svetskoj istoriografiji.

1864. – U nastojanju da prigrabi Šlezvig i Holštajn, nemački kancelar Oto fon Bizmark pridobio je do tada neprijateljski Beč i dve sile su ultimativno zatražile od Danske da ukine tek izglasani ustav koji je učvrstio njene veze s tim pokrajinama. U ratu koji je ubrzo izbio Danci su poraženi, a sporna vojvodstva pripala su Pruskoj.

1891. – Umro je francuski kompozitor Leo Delib, romantičarski stvaralac koji je među prvima komponovao simfonijski balet i razvijao ga do pantomime. Komponovao je i opere i operete, lake, dopadljive i elegantne melodike. Ispoljavao je melodijsku fantaziju i smisao za instrumentalne efekte. Dela: baleti „Kopelija“, „Silvija“, opera „Lakme“.

1908. – U Beogradu je otvoren hotel „Moskva“, podignut na Terazijama, na mestu gde se ranije nalazila kafana „Velika Srbija“. Zdanje u stilu secesije, projektovali su srpski arhitekta Jovan Ilkić i grupa arhitekata iz Petrograda u Rusiji.

1920. – U Parizu je održan prvi sastanak Saveta Društva naroda, ali bez učešća SAD, čiji je predsednik Vudro Vilson odlučujuće doprineo stvaranju te međunarodne organizacije. Prethodno je američki senat odbio da ratifikuje Versajski mirovni ugovor sklopljen posle Prvog svetskog rata, čime je Vilson dezavuisan, a SAD su trajno ostale van Društva naroda.

1920. – U SAD je uvedena zabrana proizvodnje i prodaje alkohola, što je podstaklo lavinu korupcije i kriminala.

1924. – Rođen je srpski pisac Aleksandar Tišma, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Akademije umetnosti u Berlinu. Njegova dela prevođena su na dvadesetak jezika, a i sam se bavio prevođenjem sa mađarskog i nemačkog. Dela: zbirke pesama „Naseljeni svet“, „Krčma“, knjige pripovedaka „Krivice“, „Nasilje“, „Povratak miru“, „Škola bezbožništva“, romani „Za plavom devojkom“, „Knjiga o Blamu“, „Upotreba čoveka“, „Vere i zavere“, zbirka putopisa „Drugde“.

1933. – Rođena je američka književnica Suzan Zontag, autor književnih dela, romana i eseja o savremenoj kulturi, politici i raznim društvenim fenomenima. Dela: romani „Dobrotvor“, „Smrtna oprema“, eseji „Protiv interpretacije“, „Stilovi radikalne volje“, „Izlet u Hanoj“, „Ja, i tako dalje“, „O fotografiji“, „Bolest kao metafora“.

1944. – Američki general Dvajt Ajzenhauer postavljen je u Drugom svetskom ratu za glavnokomanđućeg zapadnih savezničkih snaga. Od njega je istovremeno zatraženo da sačini plan o otvaranju drugog fronta u zapadnoj Evropi radi borbe protiv nemačkih trupa, s kojima su – uz snage pojedinih pokreta otpora – tada u Evropi praktično ratovale jedino sovjetske jedinice.

1945. – U Ardenima je pobedom savezničkih snaga pod komandom generala Bernarda Montgomerija i Omara Bredlija, koje su prethodno zahvatile u klešta nemačke divizije, nanesen odlučujući poraz Nemcima na Zapadnom frontu, čime je pokopan poslednji pokušaj Adolfa Hitlera da izmeni ishod Drugog svetskog rata.

1957. – Umro je italijanski dirigent Arturo Toskanini, snažna umetnička ličnost, izvanredne memorije i izuzetne sugestivnosti, verovatno najveći dirigent 20. veka. Dirigovao je u milanskoj Skali i Metropoliten operi u Njujorku gde je organizovao i simfonijski orkestar.

1969. – U centru Praga spalio se češki student Jan Palah u znak protesta nakon što su Čehoslovačku u avgustu 1968. okupirale snage Varšavskog pakta.

1969. – Sovjetski kosmonauti u svemirskim brodovima „Sojuz 4“ i „Sojuz 5“ prvi put u istoriji spojili su dve letilice s ljudskom posadom u orbiti oko Zemlje.

1979. – Šah (car) Irana Reza Pahlavi napustio je svoju zemlju pod pritiskom islamskih teokrata koji su preuzeli vlast.

1987. – Šef Komunističke partije Kine Hu Jaobang podneo je ostavku, prihvativši krivicu za političke greške koje su izazvale studentske nemire, a funkciju generalnog sekretara preuzeo je Džao Cijang.

1991. – Snage predvođene SAD započele su u Zalivskom ratu operaciju „Pustinjska oluja“ masovnim vazdušnim udarima po vojnim i industrijskim ciljevima u Iraku i Kuvajtu, 19 časova posle isteka ultimatuma UN Bagdadu.

1994. – Radikalni crnački Panafrički Kongres odustao je od oružane borbe tri meseca uoči prvi sverasnih izbora u Južnoj Africi.

1998. – U eksploziji metana u rudniku „Soko“ u Čitluku kod Sokobanje poginulo je 29 rudara.

1999. – Šef misije OEBS na Kosovu i Metohiji Vilijam Voker optužio je srpske snage da su masakrirale 45 nenaoružanih Albanaca u selu Račak. Kasnije se ispostavilo da su stradali bili pripadnici terorističke takozvane „Oslobodilačke vojske Kosova“.

2002. – U erupciji vulkana Njiragongo u Demokratskoj Republici Kongo razoren je grad Goma i poginulo je najmanje 50 ljudi, a posle tri dana u tom gradu eksplodirala je benzinska pumpa, najverovatnije pošto je užarena lava prodrla u podzemne tankove, što je usmrtilo još oko 100 ljudi.

2003. – Američki šatl „Kolumbija“ poneo je u svemir prvog izraelskog astronauta, ali se letilica raspala 1. februara pri povratku na Zemlju, što nije preživeo niko od sedam ljudi u njoj.

2004. – Ustavni sud Španije zabranio je baskijsku separatističku partiju Batasuna, optuživši je za povezanost s terorističkom organizacijom ETA. Batasuna je prva politička stranka zabranjena u Španiji od 1975.

2006. – Elen Džonson Serlif položila je zakletvu kao novi predsednik Liberije i tako je postala prva žena predsednik države na afričkom kontinentu.

2007. – Umro je Rudolf August Etker, „Kralj pudinga“. Od fabrike za prašak za pecivo stvorio je giganta koji je zapošljavao 23.000 ljudi i ostvarivao ogromne obrte. U svet biznisa Etker je ušao 1944. godine, kada je nasledio svog očuha. Proširio je porodični posao i na proizvodnju hrane i piva, zatim bankarstvo i hemijsku industriju, hotelijerstvo, pa i brodarstvo. Etker je bio i strastveni sakupljač antikviteta i umetničkih dela. Poklonio je svom rodnom Bilefeldu jednu umetničku galeriju.

2007. – Više od 100 Iračana poginulo je a preko 190 ih je ranjeno u nekoliko odvojenih napada u Bagdadu. U eksploziji automobila-bombe na ulazu na univerzitet poginulo je 65 ljudi a 110 je ranjeno, većinom studenata. Nekoliko minuta kasnije bombaš-samoubica je sebe digao u vazduh kraj drugog ulaza u univerzitet dok su ljudi bežali od prve eksplozije.

2009. – Umro je Bogdan Tirnanić, jedan od najoriginalnijih autora srpskog novinarstva i publicistike, filmski kritičar i kolumnista. Rođen je u Beogradu, novinarstvom je počeo da se bavi šezdesetih 20. v. Bio je urednik avangardnog omladinskog časopisa „Susret“, glavni urednik „RTV revije“, urednik kulturne rubrike magazina „NIN“, glavni urednik časopisa „Nju moment“. Objavljivao je i u „Politici“, „Borbi“, „Dnevnom telegrafu“. Dobitnik je nagrada „Laza Kostić“, „Jug Grizelj“, „Veselko Tenžera“. Uživao je retku popularnost kod široke čitalačke publike. Knjige: „Beograd za početnike“, „Ogled o Paja Patku“, „Coca-Cola art“, „Crni talas“. Uloge: „Rani radovi“ Želimira Žilnika („Zlatni medved“ u Berlinu), „Crni bombarder“, „Živeti kao sav normalan svet“, „Zbog jedne divne crne žene“, serija „Otpisani“. Koscenarista je filmova „Dečko koji obećava“, „Poslednji krug u Monci“.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 16, 01, 2012.