Na današnji dan 1783. godine rođen je francuski pisac Mari Anri Bejl, poznat kao Stendal, začetnik francuskog realizma, jedan od tvoraca realističkog i psihološkog romana.

Kao oduševljeni pristalica Francuske revolucije borio se protiv rojalista, jezuita (i crkve uopšte) i bogatog građanstva, kritikujući građanski moral. Dela: romani „Crveno i crno“, „Parmski kartuzijanski manastir“, „Lisjen Leven“, „Armansa“, studije „Rasin i Šekspir“, „Život Hajdnov“, „Istorija slikarstva u Italiji“, „Rim, Napulj i Firenca“.

Danas je ponedeljak, 23. januar, 23. dan 2012. Do kraja godine ima 343 dana.

1516. – Umro je španski kralj Ferdinand II i V Katolički (kao Ferdinand II vladar Aragonije, a kao Ferdinand V od Kastilje i Leona). Njegov dolazak na presto Aragonije 1479. označio je početak istorije ujedinjene Španije. Isabela I postala je 1474. kraljica Kastilje, a on je nasledio oca Huana II u Aragonu i tako su sjedinjene dve zemlje od kojih će vremenom nastati Španija. Utemeljio je 1480. – sud inkvizicije, a 1492. proterao je Jevreje iz Španije kao „nevernike“. Borbe s Mavarima pobedonosno je okončao 1492. proteravši ih iz južne španske pokrajine Granade. Iste 1492. opremio je ekspediciju Kristifora Kolumba koja je otkrila Ameriku. Od Francuske je 1503. preoteo Napuljsku kraljevinu (Kraljevina dveju Sicilija).

1719. – Ujedinjenjem Vaduca i Šelenberga stvorena je kneževina Lihtenštajn.

1744. – Umro je italijanski filozof, istoriograf i teoretičar prava Đovani Batista Viko ili Đambatista, osnivač filozofije istorije i preteča moderne teorije estetike. Rođen je kao sin siromašnog knjižara. Na univerzitetu u rodnom Napulju 1697. postao je profesor retorike. Pre toga je desetak godina izučavao Platona i Tacita, jer je prema njegovim rečima prvi „opisivao idealnog čoveka, a drugi čoveka kakav jeste“. Napuljski kralj Karlo III imenovao ga je 1735. za kraljevskog istoriografa. Tvrdio je da je površni osećaj pravde nagonski i da se izražava u religijskim oblicima, da u kasnijem razvoju čovek postaje sposoban za apstraktno mišljenje i tek potom za filozofska načela prava. U skladu s tim, delio je rimsko pravo na božansku, herojsku i ljudsku fazu, a istoriju je – prema „zakonu istorijskih ciklusa“ – posmatrao kao kružni tok i smenu tih triju faza. To shvatanje je podloga njegove filozofije istorije, koju je utemeljio kao posebnu naučnu disciplinu: Istoriju stvara čovek, izvan sveta prirode. Nasuprot kartezijanskom primatu razuma, stvorio je teoriju o trima glavnim fazama duha: osećajnoj, fantazijskoj i razumskoj, pri čemu umetnost nastaje na drugom stupnju, a filozofija je izraz čistog uma. Dela: „Principi nove nauke o zajedničkoj prirodi nacija“, „Univerzalno pravo“, „Autobiografija“.

1804. – Oborkneza u Valjevskoj Podgorini Iliju Birčanina pogubio je dahija Fočić Mehmed aga. Istog dana ubijen je valjevski knez Aleksa Nenadović, takođe jedan od najuglednijih Srba, u sklopu seče knezova na koju su Srbi odgovorili Prvim srpskim ustankom.

1806. – Umro je engleski državnik Vilijam Pit Mlađi, koji je 1783. postao najmlađi premijer u istoriji Velike Britanije. U vreme dok je na položaju šefa vlade bio do 1801. i od 1804. do 1806. vodio je ekspanzivnu kolonijalnu politiku, a u Indiji je učvrstio britansku vlast reformišući administraciju. Kao zakleti neprijatelj Francuske revolucije, bio je glavni organizator evropskih koalicija protiv revolucionarne i Napoleonove Francuske.

1832. – Rođen je francuski slikar Eduar Mane, jedan od začetnika impresionizma i najznačajnijih slikara druge polovine 19. veka. Počeo je pod uticajem španskog slikara Franciska Goje i francuskih realista. Slikao je mahom u ulju i iz tog opusa se izdvajaju portreti Emila Zole, Žorža Klemansoa, Stefana Malarmea, Marsela Prusta. Bio je sjajan kolorista s naročitim darom da dočara atmosferu, što je posebno uočljivo u slikama „Doručak na travi“, „Bal u Foli-Beržeru“, „Balkon“, „Olimpija“.

1888. – Umro je francuski pisac Ežen Martin Labiš, koji je u komedijama i vodviljima duhovito karikirao građansko društvo Francuske u 19. veku. Dela: „Slamni šešir“, „Put gospodina Perišona“.

1891. – Rođen je italijanski revolucionar i teoretičar Antonio Gramši, osnivač Komunističke partije Italije 1921. Uređivao je listove „Il grido del popolo“, „Avanti“ i „Ordine nuovo“. Fašisti su ga uhapsili 1926. i 1928. osuđen je na 20 godina robije. Oslobođen je 1936. ali je izmučen robijanjem i bolešću ubrzo umro. Dela: „Istorijski materijalizam i filozofija Benedeta Kročea“, „Intelektualci i izgradnja kulture“, „Beleške o Makijaveliju, politici i modernoj državi“, „Književnost i nacionalni život“, „Prošlost i sadašnjost“, „Pisma iz zatvora“.

1916. – U Krfskom kanalu, u Prvom svetskom ratu, počelo je sahranjivanje srpskih vojnika u „Plavu grobnicu“. Posle natčovečanskih napora u gudurama današnje Albanije i dodatne golgote od 160 kilometara pešačenja močvarnim primorjem od Skadra do Valone, zbog toga što se nisu pojavili obećani saveznički brodovi, srpski vojnici su masovno umirali od tifusa, gladi i iscrpljenosti. Kako nije bilo dovoljno mesta na Krfu i ostrvcu Vido, na koje su prebačeni tifusari, a i zbog opasnosti širenja epidemije, odlučeno je da ih sahranjuju u moru. Prema zvaničnim ali nepotpunim podacima, jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira. Postojao je običaj da svi naši brodovi koji prolaze Krfskim kanalom zastanu kako bi odali počast stradalim srpskim ratnicima.

1928. – Rođena je francuska filmska glumica Žana Moro, koja se proslavila u filmovima francuskog „novog talasa“ posle Drugog svetskog rata. Filmovi: „Lift za gubilište“, „Ljubavnici“, „Opasne veze“, „Moderato kantabile“, „Noć“, „Žil i Džim“, „Proces“, „Eva“, „Dnevnik jedne sobarice“, „Viva Marija“, „Falstaf“, „Katarina Velika“. Prema sopstvenom scenariju režirala je film „Svetlo“.

1931. – Umrla je ruska balerina Ana Pavlovna Pavlova, najveća baletska umetnica klasičnog stila početkom 20. veka. Karijeru je počela u Petrogradu igrajući s čuvenim Vaclavom Nižinskim u Ruskom baletu Sergeja Đagiljeva. Potom je osnovala sopstvenu grupu sa kojom je s ogromnim uspehom nastupala širom sveta, posebno oduševljavajući publiku igrom u baletima „Labudova smrt“, „Leptiri“, „Šopenijana“, „Labudovo jezero“, „Žizela“, „Rajmonda“.

1936. – Umro je srpski teoretičar prava Teodor Taranovski. Bio je član Srpske kraljevske akademije i profesor univerziteta u Varšavi, Petrogradu, Harkovu i Beogradu. U Srbiju je došao nakon revolucije u Rusiji. Najviše se bavio istorijom slovenskih prava. Dela: „Enciklopedija prava“, „Uvod u istoriju slovenskih prava“, „Dušanov zakonik i Dušanovo carstvo“, „Majestas Carolina i Dušanov zakonik, prilog za istoriju staleške države u srednjevekovnoj Evropi“.

1937. – Prva grupa od tridesetak građana Kraljevine Jugoslavije otišla je u Španiju kako bi se borila protiv snaga generala Franka. Ukupno tamo ih je otišlo oko 1.300, a poginulo je 670.

1943. – Britanska Osma armija potisla je u Drugom svetskom ratu Nemce i zauzela je Tripoli u italijanskoj koloniji Libiji.

1944. – Umro je norveški slikar Edvard Munk. Njegove slike karakteristične su po ekspresivnim oblicima sa oblom uprošćenom konturom. Najpoznatije njegovo delo „Krik“ donelo mu je ogromnu popularnost.

1945. – Sovjetske trupe su, nezadrživo nadirući u Drugom svetskom ratu ka Berlinu, izbile na reku Odru u Poljskoj.

1956. – Rođen je Laza Ristovski, muzičar i kompozitor. Svirao je u grupama „Smak“ i „Bijelo dugme“ i predstavnik je generacije koja je obeležila rok scenu negdašnje Jugoslavije. Svojim zvukom obogatio je albume „Smak“ (1975), „R.M. Točak“ (1976), singl „Ulazak u Harem“ (1975). Godine 1976. s grupom „Bijelo dugme“ snimio je „Eto Baš hoću“, a 1978. sa Ipetom Ivandićem „Stižemo“. Posle raspada „Smaka“ 1981. radi kao studijski muzičar i ubrzo postaje najtraženiji klavijaturista u zemlji. Sarađivao je s Džez orkestrom Radio televizije Beograd. Solistički je snimio „Tražiš oproštaj“ (1982), „Roses for General“ (1984), „Gondola“ (2003). Izdao je i CD klasične muzike s Dubravkom Zubović. Sa sastavom „Bijelo Dugme“ snimio je i „Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo“ i „Ćiribiribela“. Komponovao je muziku za više filmova: „Lazar“ (1984), „Sveto mesto“ (1990), „Velika frka“ (1990), „Mrav pešadinac“ (1993), „Paket aranžman“ (1995), „Lepa sela lepo gore“ i „Nečista krv“ (1996).

1968. – Mornarica Severne Koreje zarobila je u teritorijalnim vodama američki brod „Pueblo“, ploveću špijunsku stanicu sa uređajima za prisluškivanje i dešifrovanje.

1989. – Umro je španski slikar Salvador Dali, ekscentrik visokog stila, jedan od najvećih slikara 20. veka, koji je uzdrmao temelje slikarstva. Prošao je kroz faze futurizma, kubizma i apstraktnog racionalizma, da bi se priklonio nadrealizmu, uvek s crtežom izvedenim do perfekcije. Slikao je iracionalan i fantastičan svet snova i halucinacija. Tridesetih godina naslikao je dela koja su izazvala šok („Veliki masturbator“, „Goruća žirafa“, „Predosećaj građanskog rata“). Radio je i kao kostimograf i scenograf u filmovima zemljaka Luisa Bunjuela „Andaluzijski pas“ i „Zlatno doba“. Napisao je autobiografsko delo „Tajni život Salvadora Dalija“.

1992. – Predsednik vlade Estonije Edgar Savisar podneo je ostavku zbog nestašice hrane i energije u novoj državi otcepljenoj od Sovjetskog Saveza.

1998. – Bivši predsednik Južne Afrike Piter Vilhelm Bota izjavio je sudu – gde se pojavio pod optužbom za opstrukciju rada Komisije za ispitivanje istine o zloupotrebama tokom ere aparthejda – da posle svega ne postoji ništa zbog čega bi trebalo da se izvinjava.

2000. – Više od milion ljudi demonstriralo je u centru Madrida protiv obnavljanja kampanje nasilja kojoj je pribegla baskijska teroristička organizacija ETA.

2002. – Novinara „Volstrit džornela“ Danijela Perla oteli su islamski teroristi u Karačiju, u Pakistanu, dok je pokušavao da uspostavi kontakt sa pakistanskim radikalnim islamističkim grupama. Otmičari su ga ubili 22. februara.

2003. – Umro je italijanski industrijalac Đovani Anjeli, koji je porodičnu automobilsku kompaniju FIAT preobrazio u jednog od najznačajnijih svetskih proizvođača automobila. Anjeli, čiji je deda 1899. osnovao kompaniju u Torinu, postao je izvršni direktor 1963. a predsednik 1966, ostavši na tom položaju u „Fijatu“ 30 godina.

2004. – Evropski satelit „Mars ekspres“ poslao je snimke leda na južnom polu Marsa.

2006. – U železničkoj nesreći nadomak Podgorice poginulo je 46 putnika, a 364 je povređeno, kada je voz na relaciji Bijelo Polje-Bar iskočio iz šina i survao se u provaliju duboku više od trideset metara.

2007. – Umro poljski pisac i novinar Rišard Kapušćinjski, verovatno najprevođeniji poljski autor, knjige su mu objavljivane na tridesetak jezika. Rođen je 1932. u Pinsku (danas Belorusija). Proslavio se reportažama o Kongu krajem pedesetih. Tokom brojnih boravaka u Africi, Južnoj Americi i Aziji, bio je svedok više građanskih ratova, revolucija i svrgavanja režima. Više puta bio je kandidat za Nobelovu nagradu za književnost. Najpoznatije knjige: „Jedan dan života“, „Fudbalski rat“, „Car“, „Šahinšah“, „Beležnica“, „Lapidarijum“, „Imperija“, „Ebonovina“, „Putovanja s Herodotom“.

2007. – Umro je Hauard Hant, agent CIA, ključni akter afere „Votergejt“, koja je prouzrokovala ostavku američkog predsednika Ričarda Niksona i postala sinonim za skandal i zloupotrebu vlasti. On je regrutovao osobe koje su provalile u zgradu „Votergejt svisotel“ u Vašingtonu, gde se nalazilo središte tada opozicione Demokratske stranke tokom predsedničke kampanje 1972. Aferu su razotkrila dva novinara „Vašington posta“ Bob Vudvord i Karl Bernstin. Kada je afera razotkrivena do kraja – oni su nagrađeni Pulicerovom nagradom.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 22, 01, 2012.