Novi Sad: Na jučerašnjem sastanku, u zgradi Vlade Vojvodine, direktori domova zdravlja Južnobačkog okruga upoznali su zamenika pokrajinskog sekretara za zdrastvo prof. dr Zdravka Kosijerinu dokle se stiglo sa procesom kapitacije u njihovim ustanovama, kao i sa problemima sa kojima se u tom procesu suočavaju.
Prof. dr Zdravko Kosijerina ocenio je da proces kapitacije, odnosno, registracije pacijenata, u domovima zdravlja u Vojvodini dosta neujednačen. Tako je u nekim domovima zdravlja daleko odmakao i oni imaju preko 80 posto registrovanih pacijenata, a njihovi lekari između 800 -1600, čak i preko 2000 registrovanih pacijenata, dok u drugim je taj proces tek započeo. Imaju svega nekoliko registrovanih pacijenata, a do ukupnog broja lekara, samo nekoliko njih je prešlo minimalan cenzus od 800 pacijenata.
– Očigledno je kapitacija proces koji ćemo morati da završimo do određenog roka, iako je on još uvek u povoju u Vojvodini, a u Srbiji ispod ovog nivoa, jer se radi o promeni načina finansiranja domova zdravlja, odnosno lekara. To znači da se menja dosadašnja praksa da svi lekari imaju ista primanja i da će njihove plate upravo zavisiti od broja pacijenata, pregledanih pacijenata i broja ispisanih recepata, broja preventivnih pregleda, objasnio je profesor Kosijerina. On očekuje da će time lekari biti stimulisani da više rade i više zarade, ali i da će pacijenti biti zadovoljni kvalitetom dobijenih usluga. Prema njegovim rečima izabrani lekar u procesu kapitacije ima mogućnost da bude i porodični lekar, koji će dobro poznavati članove porodice i brinuti o njihovom zdravlju.
Zamenik resornog sekretara je istakao da ovaj proces ne zavisi samo od Ministrstva zdravlja, već i od Ministrstva za rad i Ministarstva pravde, jer je potrebno promeniti neke od članova zakona kako bi se omogućilo da lekari mogu imati različite plate, u zavisnosti koliko rade, što dosadašnje odredbe onemogućavaju.
Direktori domova zdravlja navodeći probleme sa kojima se u praksi sreću, istakli su problem kapitacije lekara u domovima zdravlja koji nemaju hitnu pomoć, odnosno lekara koji dežuraju i rade noću, kao i onih lekara koji su u pratnji teških bolesnika do velikih medicinskih ustanova, poput Kliničkog centra ili Sremske Kamenice. Postavili su i pitanje određivanja kvaliteta rada, jer kako su rekli, veliki broj pacijenata nije jedino merilo.
Autor: Redakcija Ravnica INFO
Datum: 26, 05, 2010.