Još malo od mene, ali ne samo o Bisernom Ostrvu nego malo i o oklolini, više u slikama nego u tekstu.

Krenusmo u nedelju (izbornu) na izlet, pa i u pravcu Bačkog Gradišta.
Kad smo već tu, da izbliže pogledam i onu humku (koju sam u prošlom postu pripisao Atili, 'Biču božjem') pored puta iz Bačkog Gradišta prema Bečeju.

Kao prvo, ipak je brdašce u mojoj dečačkoj mašti bilo višlje nego u stvarnosti.

Kad se realno odmeri i uporedi sa nekim okolnim stvarima – visina je desetak metara. Sada je na vrhu brežuljka, kao i dosta davno, drveni krst.

Slikao sam tako da se vidi zvonik pravoslavne crkve u Baškom Gradištu.

Na njemu je godina '2004.'. Sa vrha brežuljka je lep pogled na sve strane: na ribnjak kod Bečeja, na kanal ' na zapad od bežuljka, ili na Bačko Gradište – na jug i jugoistok.

Brežuljak je vrlo strm, a sada u podnožju i po stranicama ima dosta samoniklog i jedna grupa sađenog drveća. Penjući se, pala mi je na um pomisao da nije isključeno da je taj veštački brežuljlak bio Kalvarija ( katoličko svetilište koje simboliše Isusov put na Golgotu, iliti Kalvariju, sa 14 stajanki od kojih svaka predstavlja jedan od dogadjaja na putu za raspeće).

Slikano je sa puta za Bečej. Ako dobro prenosim na teren ono što sam pročitao, voda je ostatak Crne Bare koja je ukloplljena u kanal. Kao i uvek, sarki, divljih pataka, galebova i drugih vodenih prica ima podosta.

Dan za izlet je bio lep – pravi majski. Sa suncem, lepim oblacima za fotografisanje, a i sa nekoliko kapi kiše.

Međutim, na Mrtvoj Tisi, kod mosta na Biserno Ostrvo, nije bilo upobičajeno mnogo ljudi.

Restoran ispred mosta za Ostrvo nije radio.

Ubrzo se vreme za slikanje pokvarilo, a i isteklo nam je slobodno vreme pa nismo uspeli da se više smucamo po Ostrvu i puteljcima između vikendica na 'kopnu'. Ostaje to za neki drugi put.

Ovog puta se završilo na nekoliko slika oko mosta i sa njega.