U više nastavaka na sajtu Srpskadijaspora.info prenet je tekst feljtona pod nazivom „Oni su branili nebo“. Nastavak pod brojem 14 posvećen je avijatičarima poginulim kod Šajkaša.
Tekst: Srpskadijaspora.info
„ …Pošto su se oslobodili tovara bombi (kod Arada u Rumuniji), jugoslovenski vazduhoplovci su u niskom letu nastavili da izviđaju teren. Utom ih je otkrila nemačka protivvazdušna odbrana. Jedan avion je oboren odmah iznad Arada. U njemu su poginuli pilot, vojno-tehnički činovnik Obrad Milićević, izviđač potporučnik Sreten Glišić i strelac Krsto Đukić.
U međuvremenu su uzleteli i nemački lovci. Čim su sustigli avion sa našom trobojkom, osuli su po njemu vatru. Nastala je neravnopravna borba. U zapaljenom avionu našli su smrt kapetan Borivoje Milovanović, izviđač Mihajlo Kusovac i narednik-strelac Dragoljub Nikodijević.
Neprijateljski lovci nisu se time zadovoljili, niti su se zaustavili. Ulazili su sve dublje na našu teritoriju. Kod Šajkaša su nabasali na jedan naš „blenhajm“. U njemu su bili pilot Todor Radović, niži vazduhoplovno-tehnički činovnik, izviđač Slavko Zelenika, dok je za mitraljezom bio strelac Blagoje Bakić, narednik-vodnik.
Posredna odbrana
Sve akcije jugoslovenske bombarderske avijacije imale su za cilj da se neprijatelj tuče na njegovoj teritoriji kako bi se usporavali i osujećivali njegovi napadi na našu zemlju, od kojih su oni najsnažniji išli prema Beogradu. Zato je i to, samo posredno, bila odbrana naše prestonice. Suštinski, međutim, skromnim snagama nije se mogao postići značajniji efekat.
Kod ušća Tise u Dunav sustigli su ih nemački lovci. Nastala je žestoka borba. Jugoslovenski vazduhoplovci nisu se dali. Mitraljezac Bakić tukao je pravo u glavu lovce s kukastim krstovima. Čim mu je jedan samo za momenat pokazao rebra, Bakićev rafal ih je presekao. Smrt su našli nemački vazduhoplovci Hojnverner Hojvirt i Kurt Reše, koji su docnije sahranjeni na groblju u Šajkašu.
Borba je trajala gotovo pola sata. Najzad je lovac upao u rep sporijem „blenhajmu“. Nije mu bilo spasa. Pao je nedaleko od pruge kod Šajkaša.
Hrabre jugoslovenske vazduhoplovce sutradan su pronašli seljani i sahranili ih pored crkve u selu Šajkašu. U pilotskoj bluzi Slavka Zelenike pronašli su pismo koje nije stigao da pošalje svojoj verenici…
Ploča je na južnom zidu crkve u Šajkašu.
Jedino je četvrti avion potporučnika Jovana Petrovića uspeo da se vrati posle izvršenog zadatka.
Sve četiri posade bile su odabrane kockom. Svi letači su želeli da budu izabranici koji će poći na zadatak. Svaki vazduhoplovac je hteo da baš on osveti svoju prestonicu, Beograd, i uzvrati neprijatelju za silna stradanja već prvog dana rata. Niko od odabranih, na koje je pala kocka, nije ni pomišljao da u napadu na neprijateljske položaje usred bela dana, bez lovačke pratnje i pomoći, nema gotovo nikakvih izgleda za povratak…
Na sajtu Airserbia.com je, pored ostalog i ovaj deo:
POGINULI PRIPADNICI VVKJ I PV
APRILSKI RAT
Tokom Aprilskog rata poginulo je preko 140 pripadnika VVKJ i PV u vazdušnim operacijama, i oko 600 u dejstvima na tlu. Ova lista na žalost nije kompletna. U listi su podaci o činu i imenu vazduhoplovca, datum, približno mesto i okolnosti pogibije.
11. samostalna vazduhoplovna grupa za daljno izviđanje
21. eskadrila
nvtč III k Todor J. Radović 6. Šajkaš vazdušna borba
por Slavko D. Zelenika 6. Šajkaš vazdušna borba
nar Blagoje M. Bakić 6. Šajkaš vazdušna borba
(Onaj broj „6“ pored mesta „Šajkaš“ odnosi se na datum u aprilu 1941.)
Putem Novi Sad – Titel na kome se spomenik nalazi prolazio sam prilično često. Bez mnogo razmišljanja držao sam da je to spomenik na mestu nekog pogubljenja u II svetskom ratu. Naravno, na pamet mi nije padalo da one šipke koje figura drži u uzdignitim rukama predstavljaju konopce padobrana. Više su mi ličile na sveće, ali sam više mislio da je spomenik oštećen, te da nedostaje nešto na tim šipkama.
Kada sam pre par godina zastao i ustanovio kakav je to spomenik, zgrozilo me je njegovo stanje: najveći deo je bio prekriven kojekakvim napisima sprejovima, a oko njega su bile gomile smeća.
Na spomeniku, a ni negde drugde, nisam pronašao kada je spomenik podignut. Sada je na samoj glavnoj figuri mermerna ploča koja govori o obnovi spomenika, kojoj tu sigurno nije prigodno mesto. A i prenaglašeno isticanje na takvom mestu onih koji su spomenik obnovili nije po mom ukusu.
I par meseci pre no što sam načinio ove slike spomenik je bio išaran raznim bojama, ali sam ugrabio trenutak za slikanje kada je bio sveže okrečen.
Spomenik je naspram Gardinovaca, blizu mesta gde se put i pruga ukrštaju.
Autor: Nenad Glišić
Datum: 09, 01, 2010.