Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici praznuju dan svetog Ilije, koji je, uz svetog Nikolu, najpoštovaniji svetac u Srba 2. avgusta / po starom, 20. jula.

        Svetog Iliju slave ćurčije, terzije, kožuhari, lončari i grnčari, berberi, duvandžije, zlatari, puškari, kantardžije, električari i vodeničari. U novije vreme slave ga autolimari i taksisti. Prorokovao je dvadeset i pet godina. Svetkuje se u danu kada se menja vreme: do podne je leto, od podne jesen, zato se od njegovog dana više ne kupa u reci.
        Ime mu na jevrejskom znači snaga Gospodnja.
        Svetog Iliju ili Gromovnika, narod smatra najsilovitijim među ognjenim svecima, pa ga svetkuje s ogromnim strahopoštovanjem.
        Srbi su, prelazeći u hrišćanstvo, mnoge osobine starog boga Peruna preneli na svetog Iliju, koji, kao gromovnik Perun, upravlja munjama i gromovima. Veruje se da bi sveti Ilija sve popalio i pobio samo kada bi znao da je njegov dan, ali mu sestra, Ognjena Marija, ne dopušta da to dozna.
        Sveti Ilija se, po predanju, uvek vozi u ognjenim kolima u koja su upregnuta četiri konja iz čijih nozdrva suklja plamen. Grmljavina nije ništa drugo do tutnjava kola svetoga Ilije kojima se svetac vozi po nebu i oblacima. Tri dana pre i tri po svetom Iliji, u narodu se zovu kresovi i tada žene ne peru košulje da se ne bi iskrzale. Na svetog Iliju ne ulazi se u vinograde. Veruje se da tih dana ni orlovi vodu ne piju nego pište u vazduhu.
Na svetog Iliju se ne radi u polju da usevi ne bi sagoreli od sunca. Običaj je da se o svetom Iliji za žrtvu prinosi najstariji petao. Po verovanju, do ovoga dana petao peva domaćinu „Poješćeš me“, a od ovoga dana „Čeprkaću te“ jer predviđa smrt domaćinu. Svetoga Iliju svetkuju i islamizirani Srbi.
        Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik starozavetnog proroka i novozavetnog svetitelja Ilije koga sve hrišćanske crkve vezuju za prošlost i budućnost hrišćanske crkve i spasenja čovečanstva.
        Sveti Ilija, veoma poštovan u pravoslavlju kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti, prisutan je u Starom i u Novom zavetu kao prorok čije je osobine sa strahopoštovanjem preuzelo hrišćanstvo vezujući ga za nastanak nove vere i za novi  Hristov dolazak.

Početak novog preobraženja

        Prema predanju sveti Ilija je bio među prorocima koji su se na Tavoru poklonili  Isusu Hristu na dan Preobraženja Gospodnjeg, kada se javio svojim učenicima sa poukama nove vere, pa se zato lik Svetog Ilije slika na preobraženskim prazničnim ikonama.
        Sveti Ilija je prisutan i u viziji svetog Jovana Bogoslova u kojoj se  njegova uloga vezuje za budućnost hrišćanske crkve i drugi dolazak na zemlju Hrista Spasitelja – novo  preobraženje kome se nada i u koji veruje hrišćanski svet.
        Prema knjizi Otkrivenja Jovanovog, drugi dolazak Hristov najaviće Ilija sa starozavetnim prorokom Enohom i njihovim stradanjem treba da počne novo preobraženje čovečanstva.
        Veruje se da Sveti Ilija nije umro već da se živ, plamenim kočijama, vazneo na nebo pa se ta scena slika na prazničkim ilindanskim ikonama.
        Poznata je i scena sa Svetim Ilijom u pećini, u koju se sklonio od oholog cara Ahava, i gde mu gavran donosi hranu.
        Predanje kaže da je Ilija Tesvićanin, rođen u Tesvitu u Izrailju u 9. veku pre Hrista (816. godine), bio je žrtva progona cara Ahava koji je pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio Mojsijevu  veru i „slavio tuđe bogove“.

Slava vazduhoplovaca

        Srpski narod mnoge prirodne pojave pripisuje Svetom Iliji kojem je prelaskom u hrišćanstvo pripisao i mnoge osobine svog starog boga Peruna, koji je upravljao munjama i gromovima.
        Po narodnom verovanju i tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
        „Kada se Ilija rodi, njegov otac Savah vide angele Božje kako dete ognjem povijaju i daju mu plamen da jede“, zapisano je u  „Prologu“ vladike Nikolaja Velimirovića koji  govori o plamenom  karakteru svetitelja, borcu za pravu veru i protiv razvrata i nemorala koji je vladao u jevrejskom narodu u vreme cara Ahava i carice Jezavelje.
        Sveti Ilija Gromovnik, kako ga još zovu u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov  praznik ne radi u polju – da se ne bi navukao gnev svetitelja.
        Sveti Ilija je u Srbiji slava  vazduhoplovaca, obnarodovana ukazom iz 1924. godine.
        Sa propašću kraljevine Jugoslavije prekinuta je ova tradicija vazduhoplovaca koja je obnovljena 1992. godine.

Autor: Redakcija Ravnica INFO
Datum: 02, 08, 2009.