Prvih dana jula, iz štampe je izašla četvrta zbirka pesama Vere Čelić iz Loka pod nazivom „Tajne suzama oblivene“. U tiražu od 500 primeraka knjigu je izdala „Rivel Ko“ iz Beograda, urednik je Momir Lazić, a recenziju je napisao Momir Vojvodić.
Od 43 objavljene pesme, najviše je ljubavnih i onih koje nas vraćaju u prošlost naše pesnikinje i nas samih. Zbirka počinje ciklusom od tri pesme – „Zavičaj“, a prva pesma „Moji koreni“ svojim nazivom objašnjava sadržaj ovog ciklusa. Drugi ciklus pesama „Vrbaci“ je logičan nastavak i govori o svemu onome što okružuje pesnikinju u svakodnevnom životu. „Kazivanje o njima“ je ciklus pesama posvećen svima koji su ostavili snažan pečat na Verin život – majku, mrtve pesnike, stare ljubavi i one samo u snovima. Pravi smisao ljubavne poezije, a možda i najlepše pesme objavljene u ovoj knjizi sakupljene su u ciklusu pod nazivom „… a vremena nema“. Iako vremena nema, Vera Čelić u pesmi „Čekam“ kaže:
Čekam da se javiš
da si zaboravio,
kao da nisi boravio
u vazduhu koji udišem…
Poslednji stih iste pesme odaje najcrnje slutnje:
Čekam
da javiš kako me nema
ni u zaboravu.
Poslednji ciklus pesama „Krik u dubinu“ uvodi nas korak dublje u pesnikovu intimu, isprepletene i nedokučive tajne ljudskog duha.
O objavljenim pesmama urednik Momor Lazić napisao je: „Stihovi Vere Čelić su duboka ljudska intima. Život satkan od takve muke u kojoj nema poraza, već samo toplog sjećanja na samo ono što je ostalo lijepo u životu“. Za one koje život opeče, kao što je to slučaj sa našom pesnikinjom, Momir Lazić kaže: „…njegov stih je drhtava travka ljubavi u kojoj najlepši snovi traju i nikada ne umiru“.
Inače, Vera Čelić, koja je član Udruženja književnika, imala je uistinu zanimljiv život. Svoje pozne godine provodi u idiličnom mestu pašnjaka, arterskih izvora i košave u zimskim noćima koja klizi niz Titelski breg. Ponekad neshvaćena od svoje sredine, zagledana u ravnicu, sanja o stihovima, o sebi u nekom drugom, boljem svetu.
Autor: Slavko Vukadinović
Datum: 02, 08, 2009.