Чесница,
Чесница
Тесто се прави као за гибаницу, али, ипак, код растезања и савијања има много разлике, јер то је тесто у најужој вези са српским православним Божићем. Бадњак се у Војводини скоро сасвим изгубио. Постоји у причама и књигама, као оно латински и јеврејски језик. Међутим, чесница постоји од српске колибе па до палате. Свака породица има разне своје варијанте о благданима,па тако разуме се има и свој начин како меси чесницу, каквом се водом подмешује, како се развија, какво се брашно узима, како се савија, како се и где се новац меће, шта се све у њу меће, итд. Овоме кувару нити је то циљ, ни предмет да се сва та питања додирну. Како ја, Меланија, правим чесницу.
Кад сам тесто као за обичну гибаницу замесила, разделим на три јуфке (гомилице). Узмем прву јуфку, растегнем и оставим је да се мало просуши и онда растопљеном машћу попрскам. На тај растегнути лист растегнем и другу јуфку и ову оставим да провене и затим пошкропим (попрскати капима) машћу. На исти начин поступам са трећом јуфком. Код овог начина потребне су две особе. Сада се савија чесница да добије облик тепсије и пре но што ћу је последњи пут савити, метнем унутра сребрн новац. Затим се чесница меће у тепсију, која је претходно машћу намазана, а и сама се озго исто тако машћу намаже и пече се. Кад је печена, врућа се полије медом, ломи се или сече уз појање „Рождества“ и намењивањем комада, ако се сече. Иначе, сваки учесник одломи себи комад, колики захвати.
Други начин разликује се само у превијању чеснице. Овде се, наиме, свака јуфка, односно, сваки лист за себе развије, пресавије и једно и друго у тепсију меће. Новац се меће на други лист, а трећим се покрије.
Трећи начин садржи у себи или први или други начи, само се не шкропи само машћу, него и растопљеним медом.
Куварица, Народни музеј Крагујевац
слика преузета са сајта „Стари занати у Србији“
Autor: Rade Aničić
Datum: 21, 06, 2009.