Увијене ростбратне, Укљева (сарага) на роштиљу, Укувано воће („Дунст“), Урме (бомбоне)
Увијене ростбратне
Узме се у касапници по кила ростбратне за филовање. Може се тражити које су ближе риту, очисте се од костију, кости се узму за супу. Ростбратне добро опери, обриши чистим салветом и излупај их (бришу се зато да вода при лупању не прска). Сад се узме десет дека свињетине опране и на машини самлевене, пет дека сланине на коцке исечене, једна главица црна лука ситно исецканог, першунова лишћа и три деке доброг, опраног, пиринча, соли и бибера по потреби. То све заједно у чанку промешај. Тиме филуј сваку ростбратну, увиј, вежи канапом, умочи у брашно и пржи у шерпењи у којој је кашика масти, црни лук исецкан и на колутове исецкана зелен. Шерпењу поклопи и пржи један сат, а увек доливај млаке воде. Сву течност скупи те заједно са зелени и луком протари кроз сито, додај два деци кајмака, окисели и метни да се прокува. Овај се сос направи тек око пола овај сос се направи тек око поднева. Са сваке ростбратне скини канап и лепо их сервирај на чинију. Гарнирај чиме волиш, а најбољи је кромпир пире или тарана.
Укљева (сарага) на роштиљу
Укљева је мала риба, која се хвата у Скадарском језеру. Долази нам сува у деликатесним радњама.
На њој, такорећи, нема се шта спремати, него само то да се у радњи купљене и осушене рибице просто мећу на ватру и роштиљ, на коме се брзо испеку и вруће служе. Врло су слане, те су добре као предјело или за мезетисање.
Укувано воће („Дунст“)
За све воће које хоћемо да конзервирамо у слатком соку важи правило да мора бити здраво у сваком погледу. Пре метања се мора опрати, добро пробрати здраво од болесног и утученог. То су таке ствари да држим како о њима није нужно говорити, јер ја увек претпостављам што већу чистоћу и што здравији и исправнији материјал.
За сваки дунст ја узмем 1 литар воде на 1 кило шећера. То ће многим домаћицама изгледати премного, али иначе се дунст квари, нарочито ако је место у коме стоји дунст заптивено. Шећер и вода морају неко време врити на ватри, затим се скине и кад је млака смеша онда се сипа у стакла, која су претходно напуњена воћем. После се стакла прекривају двоструким „дунстпапиром“ и везују се. Код везивања нарочито треба пазити да се флаше (тегле) добро стегну, јер ако су лабаво повезане сигурно је да ће се дунст кварити. Сада се овако везане флаше/тегле мећу у једну шерпењу напуњену хладном водом, озго се покрију влажним салветом и тада се кува. Мекше воће мање времена се кува, а тврђе дуже. Скувано, онако влажно, не сме се носити у шпајз, него се мора претходно напољу, на свежем ваздуху потпуно осушити и стакло споља и цео завој (канап и папир).
Пре вазивања не мећем салицила (салицилна киселина), него малу кашику доброг шпиритуса.
Урме (бомбоне)
Узме се 15 комада урми, расеку се тек толико у дужину да се могу извадити коштице. Кад се то уради метне се уместо коштице следећи фил.
Узме се 10 дека самлевених ораха и ослади се по вољи. Метне се кап-две млека , кап-две рума и све смеси у густо. Од фила се праве форме као што је коштица била и мећу се тако формиране у урму. Те урме се замачу у чоколадну глазуру, ишарају се по укусу бареним бадемом и слажу се у дитне.
Куварица, Народни музеј Крагујевац
слика преузета са сајта „Стари занати у Србији“
Autor: Rade Aničić
Datum: 25, 06, 2009.