Кратки биографски речник Титела

Павићевић, Драгица Драга (1885-1956), глумица. Родила се у Гардиновцима. Потиче из имућне трговачке породице из Орловата. Као глумица појавила се на сцени 1912. у путујућој дружини Јефте Душановића у Земуну. Била је у три наврата чланица СНП у Новом Саду. Имала је успеха и као певачица са својим култивисаним мецосопраном и спадала је, у своје време, међу најбоље тумаче Коштане.

Јанус Панонијус (1434 -1472), хуманистички песник, елегичар, био је 1458. препозит (старешина) тителског каптола, а већ следеће, 1949, постао је викарни бискуп у Великом Варадину, Орадеи у данашњој Румунији.

Парабућски, Ђорђе (Георгије) (1891 – 19442), свештеник-протонамесник, народни посланик. Завршио је Богословију у Сремским Карловцима. Био је професор-катихета, а у Бечу је студирао на филозофском факултету и правном у Суботици. Захваљујући својим високим квалификацијама добио је најбогатију парохију у Шајкашкој, у Тителу, где је предавао у Грађанској школи. Изабран је 1931. за народног посланика за тителски срез. Добио је два ордена Светога Саве. Написао је три књиге и издао о свом трошку. Био је са сином Миленком интерпретатор народних песама на радију. Убијен је у Рацији 1942. године.

Парабућски, Миленко (1917-1996), правник и оперски певач. Учио школе у родном Тителу, Сремским Карловцима, а правни факултет у Београду. Певање је учио код познатог педагога и оперског певача Николе Цвејића. Наступао је (са оцем Ђорђем) на радију. Издао је збирку народних војвођанских песама. У Опери СНП био је хонорарни сарадник. Био је сликар-аматер и спортски радник.

Парабућски, Светислав Деча (1919 – 1996), правник и новинар. Отац Ђорђе био је свештеник у Тителу, где је Деча завршио основну школу. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима и започео студије права у Београду, а наставио у Печују и стекао тзв. „мали докторат“ из правних наука. Од 1950. бави се новинарством у Дневнику, Политици, Борби, Спорту, био је спортски дописник листова у Загребу, Љубљани и Сарајеву, а слао је дописе и будимпештанском Nepsport-у.

Пауновић, Миленко (1889 – 1924), композитор и професор. Родио се у Шајкашу (Ковиљ Свети Иван). Студирао је музику у Прагу и на Конзерваторијуму у Лајпцигу. Радио је као војни капелник а једно време је био и диригент у Новом Саду. Био је професор Музичке школе „Станковић“ у Београду. У Првом светском рату прелази Албанију са српском војском. Писао је популарне чланке, компоновао је више увертира. Умро је у Београду 1924. године.

Пенов, Марко (1922-1998), дрворезбар и моделар. Родио се у Тителу. Дрворезбарски занат изучио је као први ученик познатог новосадског резбара Јаноша Сотера, касније је стекао и квалификацију за дрвомоделарски занат. Оснивач је и директор предузећа „Сувенир“ у Новом Саду. Израђивао је у дуборезу предмете у различитим стиловима, од барока до неорококоа. Радио је иконостасе и олтаре у православним и римокатоличким црквама. Његово дело је реконструисани рам чудотворне иконе Богородице у цркви на Текијама, иконостас у русинској цркви и други.

Петров, Бошко (1935-), економиста, политичар, градоначелник. Родио се у Мошорину, где је завршио основну школу. Био је ђак генерације у средњој економској школи. По завршетку средње школе стажирао је у Сељачкој радној задрузи у Мошорину, а пре уписа на Економски факултет у Београду. После дипломирања био је управник Земљорадничке задруге у Мошорину до 1961. године. После одслужења војног рока прелази на рад у новосадски Неимар. Први је увео тржишну градњу станова у Новом Саду. Налазио се на челу Скупштине градске заједнице Новог Сада (1985-9) и другим важним функцијама у граду, Војводини и савезној држави.

Петровић, Веселин ( ? – ?), поп-Веса, тителски парох. Студирао је филозофију коју није завршио, као ни богословију. У Тител га је за попа 1942. послао владика бачки Иринеј (Ћирић) после тромесечне паузе колико је црква у Тителу била затворена због Рације. Као секретар епархије поклонио је цркви у Плавни тителско звоно из 1732, које је најстарије звоно у Војводини. Војвођанском музеју поклонио је барјак Шајкашког батаљона, који није био у власништву тителске цркве. У Ковиљ је однео походни олтар, а у Нови Сад ноте Српског црквеног певачког друштва Гусле из Титела. У његово време на зиду порте исписан је, вероватно, најстарији графит у Тителу: „Држи се [попе] мало више цркве, а мање туђи’ жена“.

Петровић, Драгослав (1949-), физичар, професор универзитета. Иако се родио у Ковиљу, отац Матија му је Титељанин. Похађао је основну школу у Тителу. Дипломирао је физику на ПМФ у Новом Саду и докторирао је на матичном факултету. Редовни је професор Универзитета у Новом Саду. Био је директор Института за физику и шеф Катедре на ПМФ. Ангажовао се и у политичком животу Војводине.

Петровић, Надежда (1873 – 1915), сликарка, професор сликарства у београду. Била је унука Светозара Милетића, а ћерка Милеве (рођена у Тителу) и Димитрија, Мите Петровића. Студирала је сликарство у Минхену и Паризу и остварила снажан, оригиналан израз и изванредно богатство у колориту. Била је веома активан друштвени раденик, организатор и писац, с великим утицајем на своју средину. Њено дело обухвата распон од пленеризма до снажног реализма прожетим експресионизмом.

Петровић, Растко (1898 – 1950), књижевник. Рођени је брат Надежде Петровић. Био је један од најоригиналнијих песничких талената после Првог светског рата. Поседовао је отворену, силовиту сензибилност и аутентични песнички темперамент. Претрпео је утицај модерних француских песника, нарочито Аполинера. Писао је песме, приповетке, романе, путописе и уметничке критике.

Пешић, Радмила, рођ. Ненин (1923 -), професор универзитета, историчар српске књижевности. Основну школу завршила је у родном Тителу, гимназију у Новом Саду, а студије књижевности у Београду. Била је асистент на Институту за књижевност САНУ и асистент за народну књижевност на београдском Филозофском факултету. Докторирала је 1962. и до пензионисања радила је на факултету предајући књижевност усмене предаје. Коаутор је енциклопедијског дела Народна књижевност (1984).

Пешић, Стеван (1936 – 1994), путник и писац. Рођен је у Ковиљу, у Шајкашкој, у којој је „почео свет и ту се никад неће завршити“, писао је. Основну школу и нижу гимназију завршио је у Ковиљу, а више разреде гимназије у Сремским Карловцима. Гимназију је напустио и настанио се у Београду да би се посветио књижевном раду, путујући по Европи и Азији. Тител је у његовим књигама био неизбежна тема.

Попов, Душан (1912 – 1982), обавештајац, највећи своструки агент Другог светског рата. Родио се у Тителу у добростојећој војвођанској трговачкој породици Милорада и Зоре Попов. Детињство је провео у Дубровнику, а одрастао у Београду, надомак Ратничког дома (данас Дом војске). Душко је завршио права у Фрајбургу. Јан Флеминг, британски писац и шпијун, лик Џемса Бонда са филмског платна направио је према свом колеги Душку. Био је двоструки агент и радио је за британску и немачку тајну службу. Човек чијим су информацијама веровали Хитлер и Черчил, добио је после рата Орден Британске империје. У Тителу је 1910. рођен и његов брат др Иван Попов, који је био у тандему са Душаном.

Попов, Милорад (1885 – 1961), адвокат, краљевски јавни бележник, филателиста и нумизматичар. Родио се у Тителу и овде завршио основну школу. Право је завршио и стекао степен доктора у Коложвару (Клуж). Радио је као приправник код тителског адвоката др Гезе Секеља. Као адвокат и грађанин уживао је леп углед у Новом Саду и међу сељацима у Шајкашкој.

Поповић, Арсеније (?-?), свештеник. У Тителу је службовао од 1773. године. Родоначелник је породице која је давала свештенике и учитеље у Тителу све до пред крај 19. века. Био је најкасније 1726. и први познати учитељ у Тителу.

Поповић, Василије (1827 -1905), мошорински парох. Родио се у Новом Саду, а школовао у родном месту и Сегедину. Богословију је завршио у Београду. После рукоположења добио је мошоринску парохију, а неко време администрирао је тителском парохијом. Припадао је конзервативно-клерикалној струји, па је и добио надимак Канонер, јер се позивао на православне каноне. Уређивао је духовни лист Православље. Био је рођени брат Ђорђа Поповића Даничара, познатијег као Ђура Даничић. У Мошорину је 1877. крстио Исидору Секулић. Умро је у Мошорину.

Поповић, Димитрије (друга половина 18. века), сликар који је насликао 1770. олтарску икону у католичкој цркви у Тителу. Он је увео барокни стил у црквено сликарство. Радио је иконостасе још у Чакову, Српском Пардању, Српском Итебеју, Орловату…

Поповић, Лука (1854 – 1909), јереј. Рођен је у Тителу. Отац му је био свештеник. Гимназију је завршио у Новом Саду, у Сремским Карловцима Богословију. Био је парох у Панчеву и катихета у Гимназији панчевачкој. Био је изузетан беседник. Бавио се песништвом, превођењем и препевавањем.

Поповић, Милан Л. (1883 – 1946), правник, историчар, новинар и публициста. Отац му је био познати панчевачки свештеник и катихета Лука из Титела. Милан је студирао права у Будимпешти и Тибингену, а теологију у Черновицама и Берну. Држао је предавања у тителу 1930. у корист фонда за оснивање Војвођанског студентског дома у Београду. За време мађарске окупације био је посланик у мађарском парламенту. После Рације, у марту 1943. са послаником Дунђерским и бођанским игуманом Платоном (Мишков) обишао је Тител и Шајкашку. У парламенту је Поповић тражио да говори о Рацији, али је осуда изостала. Војни суд после ослобођења осудио га је 1945. на смрт под оптужбом да је отворено сарађивао са окупатором.

Autor: Mile Milojević
Datum: 02, 05, 2009.