Promocija knjiga u Kovilju

        U organizaciji USKOR-ovog ogranka „Koviljski kulturni krug“, u Kovilju je u petak 30. aprila održana promocija četiri knjige autora Nikole Poljaka Milinog: „Vremeplov jednog neimara“, roman, „Boja – majčin ženski rodoslov“, roman, „Tanja – zavejane zenice“, pesme i „Senke uspomena – nove pesme i prepevi“.

        Ovaj događaj je izazvao veliko interesovanje ljubitelja lepe pisane reči iz Kovilja i susednih šajkaških naselja, a prisustvovali su mu i predstavnici USKOR-a iz Beograda. Na promociji nije bilo nikoga od aktuelne seoske vlasti i prosto je neverovatno da za jedan ovakav događaj, koji okupi stotinjak ljudi, u Kovilju nema adekvatnijeg prostora od garaže Ruže i Nikole Nedića.

        Nakon pozdravne reči domaćina Nikole Nedića, recenziju novinara i publiciste Milana Grbića pročitao je književnik Mirko Žigić. O Poljakovim najnovijim zbirkama pesama govorio je Zoran Đorđević – Mid, književnik iz Beograda, istakavši nekoliko pesama koje se izdvajaju svojim sadržajem, stilom i lepotom. Najnovije Poljakove romane predstavio je Miloš – Miša Anđelić, književnik iz Beograda, u kojima se „radnje događaju kao u nekoj velikoj bajci, a nije bajka, već su životno uslovljene i odigrane radnje, često sa žalosnim ishodom, ređe ili čak na samom kraju nekim srećnim završetkom“. O Nikoli Poljaku i njegovom književnom radu govorio je i Ljubomir Teofanov, književnik iz Kikinde. Pesme iz knjige „Senke uspomena“ recitovale su Tina Stankov, učenica sedmog dva razreda OŠ „Laza Kostić“ iz Kovilja i Katica Marinkov, takođe Koviljčanka, učenica novosadske gimnazije, koja je nedavno objavila svoju prvu zbirku pesama. U programu koji je vodio prof. Nikola Turajlić učestvovali su pesnici Šajkaške Vera Čelić, Mića Samočeta, Miroslav Koledin, Mirko Žigić i Ljubomir Kazimir, aforističar iz Beograda Bora Ilić, Gojko i Jovanka sa svojim dijalogom, ženska pevačka grupa „Sarke“ iz Gardinovaca i Tamburaški orkestar „Vasa Jovanović“ iz Kovilja.

        U romanu „Boja – majčin ženski rodoslov“ autor je život, patnje, stradanja, žrtvovanja i uzdizanja majke Boje, glavnog junaka, smestio u roman. Ona je stub i porodice i romana. Njen život i stradanja mogu se poistovetiti sa životom i stradanjima dela našeg naroda što predstavlja i jedan deo istorije te može poslužiti za nauk mlađim generacijama koje žive u sasvim drugačijim i normalnijim uslovima.

        Roman „Vremeplov jednog neimara“, prema rečima Miše Anđelića, predstavlja nastavak prvog romana da bi se učinio još bogatijim. U ovom autobiografskom delu, glavni junak Jovo, iako sitan i mršav, jakom voljom sve može, pa tako od neukog mladića postaje uspešan konjušar, traktorista, završava srednju školu i na kraju stiče zvanje diplomiranog sociologa. Vrlo poučna životna priča čoveka koji je u životu zaista bio veliki neimar.

        Zbirku „Senke uspomena“ čini sedamdesetak pesama, veselih i tužnih, baš onakvih kakav je bio i život autorov. I ona je nastavak davno objavljene zbirke „Uspomene“ iz koje su mnoge pesme prepevane. „Ovo je poezija ljudske jednostavnosti, lepršavosti, optimizma i vedrine, čak i u tuzi, ali i bezgranične ljubavi, lepote i satiričnog osvrta na ponešto oko sebe, kako to umeju samo talentovani pesnici“, ističe recenzent Milan Grbić.

        Najtužnija je zbirka pesama „Tanja – zavejane zenice“, koju je autor posvetio svojoj prerano preminuloj kćerki Tanji i njenoj dečici, kao uspomenu na majku koju nisu ni upamtili.

        Nikola Poljak Milin je rođen 1936. godine u mestu Šibuljine, podvelebitsko primorje, Dalmacija. školovao se u Čačincima (Slavonija), Somboru i Sarajevu. Pre ovih knjiga objavio je: „Uspomene“ (1999.), „Sunovrat“ (2000.), „Pevaj srpska zemljo“ (2000.), „Koreni“ (2004.), „Poljica i Poljičani kroz vekove“ (2004.) i „Preporod“ (2004.). Živi i stvara u Kaću.

 

Nikola Poljak Milin

Mili

Najdraži moj, bar kad odrasteš
dođi i dovedi seku
da ne zaboravite svoj „koren“ i jezik
i neutešne baku i deku.

Baka vam, mili, ne suši lice
devetu godinu dugu
a osim dede i tetke Vanje
nema ko da joj blaži tugu.

Ne zaboravite „korene“ svoje
i mamina duša vas moli
jer samo onaj ko dete izgubi
zna kako duša boli.

Oprostite, mili, što stari deka
ovako razgovara s vama
dođite (molimo) i ne zaboravite
ovde vam „počiva“ mama.

Iz zbirke pesama „Tanja – zavejane zenice“

Autor: Nikola D. Turajlić
Datum: 02, 05, 2009.