Тителу је 2001. враћен његов лик. Нова имена улица подсећају на његову прошлост, на његово место као географског средишта, историјског пута, духовне и културне баштине.
А
Улица Александра Тишме
Најмлађа тителска улица отворена је у насељу изграђеном у потезу Бусија. Добила је име по песнику и прозаисти, академику Александру Тишми (1924-2003). Он је у романима исписивао друштвену и психолошку хронику војвођанских вароши. Међу странице романа Вере и завере уденуо је Тител и његов хотел Анкер. Сем тога, са Тителом је повезан и родбинским везама.
Улица Армина Лајнингена
Раније је носила назив „Улица 27. марта“. Армин Лајнинген-Вестербург (1848-1900) био је градитељ насипа, канала и пруга. Рођен је у Пожуну (Братислава) и имао је титулу грофа. Именован је за комесара тителске задруге за одржавање дунавско-тиског насипа. Од тада до смрти бринуо се о водама Шајкашке. Пројектовао је пруге Нови Сад – Тител и Нови Сад –Бечеј. На тителском гробљу подигнут му је монументални надгробни споменик, обелиск.
Улица Арсе Теодоровића
Овај назив понео је део (крак) улице Ђоке Јелина. Арса Теодоровић (1767-1862) је најпознатији српски сликар прве четвртине 19. века. Рођен је у Перлезу. Насликао је за тителску католичку цркву велику икону Св. Ивана Непомука (1815) и на њој најстарију познату панораму Титела.
Б
Банатска улица
Крак негдање улице Ђери Кароља, која је водила према мосту и даље према Банату, понео је овај назив као географска одредница. Она је значајна не само као локална вредност (веза са Банатом), већ има и шири значај.
Баштенска улица
Улица је задржала локално обележје према крају Титела где су биле баште. Сада је то стамбени део око улице која се у облику слова Г протеже од Змај Јовине улице до улице Бранка Жежеља.
Улица Босанске крајине
Улица што води од „велике“ железничке станице до Главне улице названа је у знак сећања на колонизацију 1946. и као подсећање на све сеобе у град.
Улица Бранка Букурова
Други део раније „безимене“ улице у крају Титела где су виногради назван је по професору универзитета и академику Бранку Букурову (1909-1986). Основао је катедру за географију на Филозофском факултету у Новом Саду. Научни рад је усмерио на изучавање Војводине, а Тител је нашао видно место у његовом научном раду. Написао је Географску монографију општине Тител.
Улица Бранка Жежеља
Инжењер и академик Жежељ пројектовао је друмски бетонски мост преко Тисе код Титела. У време грађења био је то највећи мост од преднапрегнутог бетона. Његово име понела је улица од „Жежељевог“ моста до регионалног пута за Банат (Змај Јовина улица), раније безимена.
Улица браће Лукач
Браћа Андрија (1917), Вилмош (1905) и Карло (1914) били су тројица синова од 11-оро деце тителског обућара Андрије Лукача Старијег. Сва тројица су радила у Београду и били су укључени у револуционарни комунистички покрет. Погинули су у првој половини Другог светског рата, али се ни једноме не знају гробови. Једини споменик су назив улице у Тителу и улица Карла Лукача у Београду.
В
Улица Вашариште
Улица има локалну географску одредницу и подсећа на место где су у Тителу одржавани вашари. Има ред кућа само са једне (десне) стране а са леве је фудбалско игралиште.
Виноградска улица
Има локалну географску одредницу и налази се у потезу Виногради. Она је нова улица која повезује у луку три улице – Т. Станисављевића, Ј. Рајића и Доситејеву.
Улица Војислава Илића
Велики српски песник био је ожењен из Госпођинаца и топло је певао о Шајкашкој. Улица са његовим именом сведочи о јединству српске књижевности са обе стране Дунава и Саве. Ова улица у викендашком насељу у Виноградима раније није имала назив.
Улица Вука Караџића
До новог имена носила је назив по дану ослобођења Титела од фашизма, 22. октобра. Вук је, уза све остало што је учинио за српску културу, добио улицу и због тога што су Титељани од 1818. били претплаћени на његове књиге и календаре Даница, баш као и данас. И сам Вук је желео да посети Тител, али су га у томе спречавале батаљонске власти.
Г
Улица главна
Од обала Тисе, правцем исток-запад, према Новом Саду пружа се најдужа тителска улица и артерија је вароши. Од народског имена „Главни шор“ преузет је само први део сложенице. Пре Другог светског рата била је подељена централним тргом. Према Тиси била је Улица Јеврема Томића (негдањег тителског посланика), а од трга даље на запад Улица краља Александра. За време тог рата носила је име Хорти Миклоша, а после рата маршала Тита. Накратко је била Улица краља Петра Првог, па опет Улица маршала Тита.
Улица граничарска
Кратка тителска улица, заправо „слепа“ улица од раскрснице улица Милетићеве и Доситејеве низ Брег. Крај њен је стрмим пешачким пролазом (сокачетом) повезана са Улицом Јована Рајића. Њен назив чува успомену на прошлост Титела из времена Војне границе.
Д
Улица Дванаесте војвођанске бригаде
Уличица испод саме потиске стране Брега са неколико кућа названа је тако зато што су се у близини тог дела обале борци ове бригаде 22. октобра 1944. пребацили са банатске стране, приликом ослобађања Титела у Другом светском рату.
Добровољачка улица
Другом делу негдање Улице Петефи Шандора враћа се старо, међуратно име. У њој су добровољци из Првог светског рата, насељени у Тителу, добили плацеве за градњу кућа. У већини су то били солунски борци.
Улица Доситејева
Од последњег светског рата улица је брзо мењала називе. Била је Ђиласова, а када је он постао дисидент звала се по Едварду Кардељу, па Улица 29. новембра. Најстрмији део улице народ зове Бухарт. Данас носи име по Доситеју Обрадовићу (1739-1813), оцу нове српске књижевности, просветитељу и педагогу, зачетнику рационалистичке филозофије у Срба, првом министру просвете у Србији и монаху манастира Хопово. Прошао је кроз Тител 1757. на путу за манастир Хопово и у Тителу је, баш у овој улици код цркве,продао један Часловац како би платио превоз до Сланкамена.
Ђ
Улица Ђоке Јелина
Попречна улица која спаја крај Улицу Лазе Костића и Главну улицу. Народско име је Крива улица. Ђока Јелин је тителски антифашиста и један од првих скојеваца у вароши. Улица у последњој промени није мењала назив.
Улица Ђорђа Бешлина
Улица је задржала првобитно име. Ђорђе Бешлин (1918-1941) је тителски револуционар, организатор партијског деловања у Тителу, члан ОК КПЈ и заменик команданта јединица покрета отпора за јужну Бачку. Уморен је 1941. у злогласној „Армији“ у Новом Саду. У овој улици је и родна кућа овога револуционара.
Улица Ђорђа Стратимировића
Раније Улица Петра Драпшина. Ђорђе Стратимировић (1822-1908), генерал, ратни и политички вођа Срба у Наодном покрету 1848-9. године. Већ на почетку Покрета, у мају 1848, био је у Тителу, а учествовао је и у последњој одбрани Титела и Тителског брега.
Е
Улица Ендре Бајчи Жилинског
Ово је раније била Улица Ђери Кароља. Жилински је био посланик у мађарском парламенту и већ 4. марта 1942. осудио је Рацију у Шајкашкој и тражио пуну истину о њој. Стрељан је 1944. када су на власт дошли фашисти Ференца Салашија.
Ж
Улица железничка
Од Главне улице, поред млина, па према железничкој станици у доњем Тителу, тзв. малој железничкој станици, води улица са овим именом.
З
Змај Јовина улица
Улица је добила име после Другог светског рата и није га до данас мењала. Ова улица иде од средишта Титела (раскрсница код поште) до „Жежељевог“ моста на Тиси. Добила је назив по великом српском дечјем песнику Јовану Јовановићу Змају.
И
Улица Исидоре Секулић
Нова улица у горњем Тителу, која се прво звала по Едварду Кардељу, комунистичком идеологу и саборцу Јосипа Броза Тита. Почетком 90-их година 20. века петицијом грађана променила је име у садашње. Исидора Секулић (1877-1958) била је, писали су, најписменија жена међу Србима од Јефимије до данас или литерарно најкултурнији човек нашег тла од Ћирила и Методија. Родила се у Мошорину, где јој је отац био бележник општине мошоринске.
Ј
Улица Јована Рајића
Ранији назив улице био је Саве Ковачевића, а народ ју зове „црквена“, јер се у њој налази српска православна црква и свештеников стан. Сада је добила име по Јовану Рајићу (1726-1801) рођеном у Сремским Карловцима. Учио је школе у родном граду, Шопрону, Коморану и Кијеву. Био је ректор новосадске духовне колегије, игуман и архимандрит манастира Ковиљ. Написао је историју Срба у којој је бележио и Тител.
Улица Јове Барјактарова
Улице које су носиле имена тителских револуционара и припадника покрета отпора у Другом светском рату нису промениле назив. Тако је и ова улица задржала послератно име по Јовану Барјактарову (1920-1942), младом земљораднику, секретару омладинског покрета (ОМПОК) у Тителу. Касније је био главни организатор и секретар МК СКОЈ-а и члан МК КПЈ. Крајем 1942. као робијаш отеран је на источни фронт. Пребегао је на совјетску страну. Умро је у Русији.
Улица Јожефа Тима
Негдања улица Петефи Шандора од почетка до раскрснице са Железничком улицом понела је ово име. Јожеф Тим (1864-1959) рођен је у Сомбору, био је тителски срески лекар деведесетих година 19. века (1889). Познат је као историчар. Написао је на мађарском Историју Срба и Историју Народног покрета Срба 1848-9. године са изворима и библиографијом. Писао је и о Тителу и Шајкашкој. Краљ Александар Обреновић одликовао га је Орденом Светога Саве другог реда.
К
Улица Книћанинова
Стеван Петровић Книћанин (1807-1855), војвода и члан Државног савета Кнежевине Србије, рођен у Книћу (Шумадија). Учествовао је са добровољцима из Кнежевине Србије у Народном покрету Срба у Војводини 1848/9. године. Бранио и одбранио Тителски брег, Вилово, Лок и Тител 13. јула 1849. и тиме је окончан војни део историје Народног покрета. Улица која је понела његово име води од римокатоличке цркве према Жежељевом мосту и раније се звала по Жарку Зрењанину.
Л
Улица Лазе Костића
Поред свог старог назива, улица има и своје народско име које казује да је лепа и зелена, тј. „зелена улица“ или „зелени шор“. Добила је назив по Лази Костићу (1841-1910), песнику, оригиналној лирској природи, творцу најлепше песме српског романтизма – Santa Maria della Salute. Рођен је у Ковиљу, биран 1873. за првог тителског посланика у мађарском парламенту у победи каква није забележена у политичкој историји Титела и шире.
Улица Ласла Гала
Мађарски песник, рођен у Ковиљу. Био је у своје време најпознатији песник међу југословенским Мађарима. Негдања Улица Јожефа Атиле понела је његово име.
Улица ледине
Онако како је раније носила име Рашина улица, без да се знало име и презиме овог сремског партизана, исто неодговорно и неопрезно је понела и ново име према негдањем називу утрине у горњем Тителу. Назив има и поспрдну конотацију.
Улица Лукијана Мушицког
Ово је раније била Улица Дожа Ђерђа. Мушицки је и између два рата имао улицу у Тителу. Била је то данашња Улица Армина Лајнингена, некада 27. марта. Лукијан Мушицки (1777-1837)је класицистички песник, рођен у Темерину, учио је у славеносрпској школи код тече ђакона и учитеља Саве Поповић, а после и у немачкој Вишој школи у Тителу. Био је једини од великих српских песника који се школовао у Тителу.
М
Улица мала
За уличицу која од Доситејеве лево води у винограде пре би се рекло да је пролаз него улица и зато ју је народ с правом назвао Мала.
Улица Миклоша Раднотија
Раније се звала Улица Арањи Јаноша. Радноти је велики мађарски песник. Јеврејин, био је током Другог светског рата у логору у Бору. Колона логораша из Бора са Раднотијем прошла је кроз Тител. Одведен је у Мађарску и онде стрељан. У колони су била и два тителска Јеврејина, др Ђорђе Фишер и син дрвара Петар Бек. Улица је добила име и као подсећање на тителске Јевреје, којих више у Тителу нема.
Улица Милоша Цветића
Ранија Пролетерска улица добила је име по једном од највећих српских глумаца рођеног у Шајкашкој (Чуруг). Био је и драмски писац и редитељ у београдском Народном позоришту. Отац му је био један од најближих Милетићевих сарадника на почетку Народног покрета.
Улица Милоша Црњанског
Негдања Книћанинова улица од трга до основне школе. Да му отац 1893. није премештен у Чонград, Црњански би се родио у Тителу, где му је отац службовао. Писао је о Шајкашима, као и о селима у Славеносербији и Новој Србији у Русији (данас на Украјини), која су носила називе по Тителу, Мошорину и другим селима из овог краја. Навраћао је у Тител у госте код једне госпе.
Улица Михајла Крестића
Ранија улица се називала Улицом Тозе Марковића. Сада је подељена на две улице. Од Парадног трга до Вашаришта носи ово име. Други део улице, према млину, је Улица Раде Јеловца. Михајло Крестић (? – 1873) се родио у Иригу, али је одрастао у Тителу. Учио је у Тителу, Острогону и Бечу. Био је трговац у Тителу. Током Народног покрета 1848-9. био је на скупштини Срба у Пешти марта 1848, на Мајској скупштини у Сремским Карловцима изабран је у Главни одбор и за комесара. Основао је 1868. Тителску земљоделску задругу, најстарију земљорадничку задругу у српству. Био је на челу Милетићеве Народне слободоумне странке у Тителу 1873. и одлучујуће допринео победи Лазе Костића за Угарски сабор. Био је председник Српске читаонице и Црквене општине у Тителу. Умро је у Вилову 1873. пошто је говором испратио Шајкаше, који су дошли на изборе у Тител.
Улица Михајла Рашковића
Улица се раније звала Пионирска. Михајло Рашковић (1827-1872) рођен је у Тителу. Био је први професор хемије на београдској Великој школи. Онде је основао лабораторију и катедру за хемију из којих су се касније развили Хемијски институт и Хемијски факултет у Београду.
Мошоринска улица
Враћа се име које је улица имала 1918-1941. и која казује да туда води пут преко брега за Мошорин. Негдања Улица Иве Лоле Рибара.
П
Улица Пантелије Божића
Улица која је отворена 80-их година 20. века и звала се по партизанском генералу Кости Нађу. У промени улица је добила назив по тителском капетану који је 1704. отишао у Русију и онде ступио у руску војску у којој је стигао до пуковника. Отишао је као представник патријарха Арсенија Трећег (Чарнојевића) на двор руског цара Петра Великог и тиме постао први српски дипломата. Задужио је Србе у Угарској, а највише Титељане, шаљући књиге из Русије. Умро је у Русији 1718. године.
Парадни трг
Најстарији познати назив главног трга у Тителу био је Парадни плац. Дато му је име по смотрама Шајкаша. Са њега су полазили у ратне походе и по повратку са њега су се разилазили кућама у целој Шајкашкој. Од избора Лазе Костића за народног посланика, 1873, трг је постао централно место политичког окупљања. До преименовања у Парадни трг носио је назив Трг ослобођења.
Улица Петра Блажића
Негдања и данас у народу запамћена као Школска улица носи име по тителском антифашисти, борцу НОР-а, члану КПЈ, обешен у Новом Саду.
Улица Петра Коњовића
Нова улица која је просечена у горњем Тителу прво је понела име Ђуре Пуцара Старог, а сада носи име једног од највећих српских композитора. Највежи је музичар и композитор рођен у Шајкашкој (Чуруг). Улица са његовим именом надовезује се на Улицу Исидоре Секулић и са њоме чини целину високе вредности.
Потиски кеј
Локална географска одредница за улицу поред Тисе иза зграде тителске општине. У ствари, то и није права улица са коловозом већ простор између насипа поред Тисе и реда кућа у Книћаниновој улици. На Потиском кеју су зграда тителске капетаније и још две-три куће.
Улица потиска страна
Не баш спретно одабран назив указује да се улица протеже дуж потиске стране Тителског брега, а некада се звала и Улица под пластом, названа тако пошто се налази код Пласта, одроњене громаде Тителског брега, данас познате као Тањир.
Пут за град
Најкраћа и најмања тителска улица са само једним кућним бројем казује да води на градину, град, негдање место тителске тврђаве.
Пут за рит
Назив одговара географској одредници и казује да се онуда иде у рит, а повезује главну тителску саобраћајницу (Главна улица) са ритским земљама у алувијалним равнима
Дунава и Тисе.
Р
Улица Раде Јеловца
Овај назив носи део раније Улице Тозе Марковића од Вашаришта до млина. Рада Јеловац (1883-1945) је родом из Мошорина. Школовао се на војној академији у Бечу, имао је чин капетана, учествовао је у два светска рата. Одведен на почетку Другог светског рата у логор у Оснабрику, где је погинуо од савезничког бомбардовања и сахрањен је у заједничкој гробници. Носилац је Карађорђеве звезде, два ордена Милоша Обилића, руског Крста свете Ане и бројних мирнодопских одликовања.
Улица радничка
Улица је дуго носила назив Јамуре по крају Титела који је под тим именом био познат у народу, јер је упућивао на „објекат“ у природи – рупе.
Улица рибарска
Налази се у крају близу Тисе и сведочи о занимању људи који су у тој улици имали или још имају своје куће. Рибара је све мање и ова улица је успомена на њих.
С
Улица Светозара Зорића
Светозар Зорић (1854-1931) био је сестрић Светозара Милетића. Рођен је у Тителу. Оснивач је катедре за машинство на Техничком факултету у време када је 1905. осниван Београдски универзитет. Данас је то Машински факултет. До последњег светског рата улица је носила назив Ратарска, а после рата Сутјеска.
Улица Светозара Милетића
Некада ју је народ звао Шијачки шор по „шијацима“, досељеницима из Далмације. У Улицу Светозара Милетића преименована је после Другог светског рата. Светоза Милетић (1826-1901) је борац за политичка и национална права Срба у Угарској, оснивач првог либералног и демократског покрета у Срба, адвокат, новинар и уредник, српски великан 19. века. Родом је из Мошорина, школовао се у Тителу, Новом Саду, Пожуну и Пешти. Биран је 1875. за тителског посланика у мађарском парламенту. Гроб му се налази на Успенском гробљу у Новом Саду.
Сремска улица
Улица је задржала своје име географске одреднице са ширим значајем. И ово је мала улица са два кућна броја и под правим углом својом дужином усмерена је према Срему.
Улица Стефана Продана Штете
До преименовања звала се Улица Соње Маринковић. Стефан Продан Штета (? – 1695), славни тителски капетан, био је родом из Коморана. На ратној позорници јавља се 1688, када је са својих 1000 катана и хајдука освојио град Кладово и онде постаје градски заповедник. После битке код Сланкамена (19. августа 1891) штети је поверено заповедништво над Тителом. Погинуо је између 7. и 21. септембра 1695. приликом одбране тителског града од Турака.
Улица сурдук
До преименовања носила је име Ратка Богдановића, Титељана, учесника НОБ-а. Од тителских партизана, из неразумљивих разлога, само је њему одузета улица и дата јој географска одредница, чак, подругљиво име.
Т
Улица Теодора Станисављевића
До другог светског рата била је Виноградска улица, а после Улица браће Лукач. Део улице од Милетићеве до брега задржао је назив Улица браће Лукач, а део улице ивицом брега добио је ово ново име.
Улица Тоше Бујандрића
Једна је од новијих улица у тзв. новом Тителу и носи име тителског антифашисте и једног од првих скојеваца у Тителу.
Ш
Шајкашка улица
Ова улица је обележила историјски оквир од 110 година постојања Шајкашког батаљона и Титела као његовог стоног града. У народу је остао и погрдан назив „слепачки шор“ зато што је у њему живела сиротиња („слепци“).
Autor: Драган Колак
Datum: 15, 01, 2009.