оберкапетан (?, – Жабаљ, око 1750)

        Помиње се 1696. као хаднађ (поручник) у Баји под командом српског подвојводе Јована Монастерлије. После оснивања Потиске војне границе 1702. изгледа да је премештен у Жабаљ, где се помиње као капетан. Био је 1717. један од потписника писма потиских граничара карловачком митрополиту Викентију Поповићу у којем га моле да покуша да смањи притисак царских власти, поготово војних, на српско становништво у Бачкој.у писму сличне садржине упућеном 1720, такође, карловачком митрополиту помиње се као оберкапетан у Жабљу. Исте године имао је посед од 45 јутара земље и седам јутара ливада. Његово име налази се и на општенародној представци  упућеној митрополиту Мојсеју Петровићу, као и у представци Народно-црквеног сабора цару Карлу Шестом 1727. због кршења народних привилегија. Готово стално јавља се од 1725. до 1735. у преписци митрополита Мојсија Петровића, за којег је био један од најважнијих сарадника међу граничарским официрима. Био је у групи потиских граничара који су у ноћи 14/15. децембра 1735.  прешли Дунав  код Ковиља, изненада напали на сремске Карловце и из митрополијске тамнице ослободили бачког епископа Висариона Павловића. Пензионисан је око 1740, пре расформирања Границе.

(Владан Гавриловић, СБР, т. 3)

Autor: Rade Aničić
Datum: 27, 01, 2007.