капетан, саборски депутирац (?, друга половина 17. в. – Жабаљ, после 1744)

        Први податак о њему потиче из 1731. када је Дворски савет у Бечу молио да својим декретом потврди његову капетанску „шаржу“, коју је стекао због заслуга у рату с Турцима 1716-1718. године. Наведене године је обављао дужност коњичког капетана у Жабљу, у Потиској војној граници. У капетанском звању био је и 1739. кад је за своје здравље и вечити спомен манастиру Ковиљу подарио богослужбену књигу Минеј за јуни. Био је 1741. један од дванаесторице потписника,односно, подносилаца народних тужби Двору због повреде српских привилегија. Молио је 1743. Дворски ратни савет ради унапређења  у чин мајора (обрствахмајстер). Те године био је на служби у Сегедину, можда у том чину, а августа 1744. његов углед потврђен је молбом свих официра Потиске војне границе да буде именован за оберкапетана њихове границе. За депутирца за Народно-црквени сабор у Карловцима биран је исте године. Нема га у пописима официра Потиске границе 1746. и 1749, па треба претпоставити да није био жив.

(Славко Гавриловић, СБР, т. 3)

Autor: Rade Aničić
Datum: 28, 01, 2007.