посланик, велики жупан, племић (?, око 1859 – Будимпешта, 10. 01. 1930)

        После матуре коју је 1877. положио у Сомбору, студирао је и завршио право у Будимпешти. По окончању студија ступио је у службу у Бачкој жупанији. Био је дугогодишњи срески начелник Жабаљског среза. Нимало надменог, лако доступног и предусретљивог, становници Шајкашке су га заволели и у неколико мандата бирали за свог посланика у Угарском сабору. Био је 1892. посланик и у Српском народно-црквеном сабору у Сремским Карловцима. Ту је изабран у Тителском изборном срезу на листи тзв. Умерене провладине странке. Као присталица мађарске владајуће партије од 1901. до 1907. био је на положају великог жупана Панчева и Вршца. Док је био шајкашки посланик на Угарском сабору веома се ангажовао у послу око изградње железничке пруге која би имала два крака : један крак да повеже Нови Сад, Темерин, Жабаљ и Стари Бечеј, а други Нови Сад, Каћ и Тител. За изградњу тих пруга добио је бесплатну концесију, коју је затим пренео на свог брата зато што посланици, по одлуци Угарског сабора, нису могли бити корисници концесије. Концесију је потом по високој цени продао великим предузећима која су имала да изводе радове на изградњи пруге. Значајно је и то да је првим краком поменуте пруге свом спахилуку обезбедио железницу, а својим политичким везама у врховима мађарске власти успео да и општине повезане железницом и Бачку жупанију обавеже на материјалне трошкове за изградњу пруге.

        Као посланик заузимао се и за покретање судског процеса којем је био циљ да се ритске земље поделе Шајкашима. Због тога је огромна већина Шајкаша стала уз њега и више пута га бирала за свог посланика на Угарском сабору. Уистину, мање му је било стало до поделе земље, а више до стицања популарности и шајкашких гласова, како би дуже сачувао посланички мандат. Ову не много часну игру са Шајкашима око ритске земље прекинуо је онда када је именован за великог жупана Панчева и Вршца и кад се одрекао посланичког мандата за Шајкашку.

Autor: Rade Aničić
Datum: 01, 02, 2007.