Садашњи називи улица
Улица Бранка Радичевића
Био је знаменити српски романтичарски песник, одушевљени Вуков присталица. Писао на народном језику. Најпознатија му је песма Ђачки растанак, у којој је опевао Сремске Карловце и ђачке радости у њему. Умро је у Бечу, касније пренет у земљу и сахрањен на Стражилову код Сремских Карловаца.
Улица Иве Лоле Рибара
Назив улици дат је према истакнутој личности комунистичког покреа у Југославији, рођеном у Загребу. Био је члан ЦК КПЈ, Врховног штаба НОВ и ПОЈ, проглашен је за народног хероја. Ова улица је у народу позната као Средња.
Улица Исидоре Секулић
Ранији назив био је Светосавска улица. Исидора Секулић (1877-1958) родила се у Мошорину. Била је, писали су, најписменија жена међу Србима од Јефимије до данас, или, литерарно најкултурнији човек нашег тла од Ћирила и Методија до данас.
Улица Јовановићева
Улица је добила назив по Захарији Јовановићу Чичи. Био је поручник у Шајкашком батаљону, а у Српском народном покрету 1848-9. са око 400 Срба прешао је 6. јуна 1848. Дунав и стигао у Тител. Преко Мошорина и Ђурђева пошао је у Жабаљ са колоном од око 4000 устаника. Касније је именован за народног пуковника и командовао је левим крилом српских трупа код Каћа.
Улица Книћанинова
Улица која се налази у крају званом Шалај добила је име по војводи Стевану Петровићу Книћанину (1807-1855) заповеднику добровољаца из Кнежевине Србије у Народном покрету Срба у Угарској 1848-9. године.бранио је и одбранио Тителски брег са Мошорином, Виловом, Локом и Тителом, чиме је окончан војнидео историје Народног покрета.
Улица косовска
Улица је добила назив у част косовске епопеје.
Улица Лазе Костића
Улица се, такође, налази у Шалају и названа по српском песнику и снажној оригиналној лирској природи. Творац је најлепше љубавне песме српског романтизма Санта Марија дела Салуте. Био је истакнута личност омладинског покрета и први посланик из тителског среза у угарском парламенту.
Улица маршала Тита
Улица коју народ до пола зове Зелена, од пола Гробљанска носи име „највећег сина наших народа и народности“ Јосипа Броза Тита (1892-1980), доживотног председника и „председника без ограничења мандата“ данас непостојеће државе СФР Југославије.
Улица Мошина
У Пазмаћу (како народ зове крај) на почетку улице налази се Мошин бунар за који се верује да је најстарији део Мошорина и везује се, по предању, за оснивача села Мошу. Али, с обзиром да је улица добила име после НОР-а назив би могао имати идеолошки карактер, посебно што је Моша конспиративно име Саве Зорића из Новог Сада, члана ОК СКОЈ-а, и члан СКЈ за јужну Бачку. Није искључено ни да је названа по Моши Пијадеу, високом функционеру КПЈ.
Улица Обилићева
Названа је тако да сведочи о Милошу Обилићу, јунаку Косовске битке, који је убио турског султана Мурата.
Улица Петра Драпшина
Ову улицу народ зове Пешића шор. Петар Драпшин био је генерал ЈНА. Учествовао у шпанском грађанском рату, организатор устанка у Херцеговини 1941., истакао се у операцијама ослобађања Истре и Трста у Другом светском рату. Смртно рањен „несрећним случајем“. Проглашен за народног хероја.
Улица Петра Пиртића
Био је активиста НОП-а, партизански борац и активиста, погинуо је у рату. Ова улица се налази у делу села који се зове Клиса, па тако и мештани зову улицу.
Улица Саве Коларића
Ово је била Улица Едварда Кардеља, а народско име је Печењак. Данас се зове по учеснику НОР-а, активисти НОП-а и партизанском борцу из Мошорина
, рођен 1927. , погинуо на Батини.
Улица Светозара Милетића
Уз Исидору Секулић најславнији Мошоринац. Његовим именом названа је (како и доликује) главна и најдужа мошоринска улица која полази од раскрснице са Чарнојевићевом улицом и води до краја села који се зове Бућкари и даље на исток према Тиси. Народ је зове и Великом улицом. Милетић је рођен 1826. у Мошорину. Био је борац за политичка и национална права Срба у Угарској, адвокат, новинар, српски великан 19. века, биран 1875. за посланика у мађарском парламенту.
Улица српска
Мошорин је и у времену које не памтимо по слободи мисли остао подједнако доследан свим раздобљима националне историје давањем назива улицама ииз средњовековне нове и најновије историје српског народа, те је и ова улица у том контексту, иако у овом случају није најјаснији разлог.
Улица Чарнојевића
Арсеније III Чарнојевић (Црнојевић) (око 1633-1708), патријарх српски од 1672; био игуман Пећког манастира и митрополит пећки; после пораза Аустријанаца у борби против Турака повлачи се 1690. у чувеној Сеоби Србаља са аустријском војском и српским народом преко Саве и Дунава. Улицу народ још назива и Кутош.
Предлози за преименовање улица
Маршала Тита
Шајкашка улица. Враћа се предратно име. Истовремено се указује да је Мошорин припадао Шајкашкој, а уклања се идеолошка одредница.
Петра Драпшина
Улица Милоша Црњанског. Црњански је у Сеобама, једном од најбољих српских романа свих времена, писао о Мошоринцима исељеним у Нову Србију где су ново село назвали по завичајном и дан-данас постоји место Мошорине на Украјини. Уклања се идеолошки назив који ни географски, ни историјски не припада Мошорину.
Иве Лоле Рибара
Улица јануарских мученика 1942. име се даје за трајно сећање око 200 невиних жртава о Божићу 1942. године.
Јовановићева
Улица Зарије Јовановића Чиче. Додати ближу одредницу уз презиме које је доста нејасно.
Чарнојевића
Улица патријарха Чарнојевића. И овде треба додати ближу одредницу како би се разликовало од Црнојевића (Чарнојевића) (ген. мн.), зетске властеле из 15. и 16. века.
Обилићева, део који се одваја према Српској улици
Улица Марка Малетина. Био је добровољац у Првом светском рату и припадао је групи 1300 каплара. За подвиг на Кајмакчалану одликован је Карађорђевом звездом иако није био официр. Био је један од најбољих уредника Летописа Матице српске, управник Архива Војводине и Позоришта Дунавске бановине. Са позориштем је преживео Смедеревску трагедију 1941, спасао трупу а после рата му је због тога одузето право гласа. Преводио је са мађарског поезију Ендре Адија.
Чарнојевића, део (крак) који се одваја према путу у поље
Прота је био син мошоринског трговца Трифуна Влашкалића, родио се у Мошорину 1874. године. Завршио је богословију у Карловцима, службовао у Омољици и родном Мошорину. Ктитор је цркве на брегу посвећене преносу моштију светог Николе, а његова задужбина је и зграда садање амбуланте у Мошорину. За прегалаштво и национални рад одликован је Оденом Светога Саве Четвртог реда, убијен је у Рацији на Бадњи дан 1942. у Ковиљ Светом Ивану (Шајкаш) заједно са својом служавком, Мађарицом из Темерина, Франциском Јакобец.
Јовановићева, део од раскрснице са С. Милетића и П. Пиртића до Брега
Син мошоринског учитеља Илије Марковића, родио се у Мошорину 1865. године. После завршене богословије у Карловцима оженио се кћерком инђијског пароха Јована Павловића. Био је капелан свом тасту, а 1890. је именован за инђијског пароха. Радио је на свим пољима јавног живота, али се највише истакао као велики трудбеник на пољу сељачког задругарства. Оснивач је земљорадничке задруге у Инђији 1889. године.
Остају непромењени називи улица:
- Бранка Радичевића
- Исидоре Секулић
- Книћанинова
- Косовска
- Лазе Костића
- Мошина
- Обилићева
- Петра Пиртића
- Саве Коларића
- Светозара Милетића
- Српска
Autor: Драган Колак
Datum: 10, 01, 2009.