парох, јавни радник (Мошорин,23. 01. 1897 – Жабаљ, 05.01.1942)

        Родитељи Василије и Јелена били су му имућни замљорадници. После основне школе завршио је гимназију у Новом Саду (1917), па богословију у Сремским Карловцима (1921). Поставши капелан радио је као вероучитељ и професор у грађанским школама у Новом Саду. Рукоположен је за ђакона септембра 1925, новембра исте године за свештеника и постављен за капелана у Жабљу. Средином 1936. као парох премештен је на службу  у Врбас. По сопственој молби 1938. враћен је у Трећу жабаљску парохију. Мађарски жандарми ухапсили су га 5. јануара, мучили га и убили 1942. године. У браку са учитељицом Ангелином Стефановић из Вуковара имао је ћерку Мирјана и сина Владимира, званог Пинда, ветеринара и првотимца „Војводине“.

        Средином јуна 1914. био је међу првим оснивачима „Новосадског ногометног друштва Војводина“. Био је и први секретар клуба. После Првог светског рата, до 1925. био је заслужан за обнову и израстање овог клуба у узорно организовано спортско друштво. Сакупљао је прилоге од грађана и од тих средстава је 1924. са клубом „Јуда Макаби“ на некадањем веледрому крај електричне централе изграђено ново заједничко игралиште „Карађорђе“ у Новом Садеу, данашњи градски стадион.

        Био је добра виолиниста и клавириста. Оснивао је и водио црквене хорове. Предводио је Ратарски хор у новосадској Алмашкој цркви.

(Младен Булут, СБР, т. 3)

Autor: Rade Aničić
Datum: 05, 02, 2007.