Na početku Drugog svetskog rata mađarske fašističke trupe prešle su 12. aprila 1941. našu granicu i ušle u Suboticu, a 13. aprila u Novi Sad i okupirale su celu Bačku.
Na čelu Treće (južne) mađarske armije, kojoj su bile podređene sve jedinice koje su učestvovale u napadu na Jugoslaviju, bio je general-lajtnant Elemer Gorondi Novak (Gorondy). Okupator je došao sa unapred izrađenom političkom koncepcijom i od prvog dana ju je sprovodio u praksi. U jednu od tih mera spadalo je organizovanje vojne uprave. Ona je predstavljala građansku administraciju pod vojnim direktivama. To je trebalo da znači prelazni oblik upravnog sistema dotadašnje (sada već okupirane) države na sopstveni, mađarski sistem građanske administracije. Fašistička Mađarska je od prvog dana okupaciju jugoslovenske teritorije tretirala kao „oslobođenje“ i ovde se ponašala kao suveren. Prema međunarodnom pravu akti koje su preduzimali predstavljaju zločin zloupotrebe tog prava.
U okviru administrativnih podela današnja Šajkaška pripala je novosadskom okrugu i podeljena je na žabaljski i titelski srez. Imena šajkaških mesta ponovo su mađarizovana:
Srez Žabalj
-
Gospođinci – Boldogaszszonyfalva; 2. Đurđevo – Sajkasgyörgy; 3. Žabalj – Zsablya; 4. Nadalj – Nàdalya; 5. Čurug – Csúrog
Srez Titel
-
Budisava – Tiszakálmánfalva; 2. Vilovo – Tündéres; 3. Gardinovci – Dunagárdony; 4. Gornji Kovilj – Felsőkabol; 5. Donji Kovilj – Alsókabol; 6. Kać – Káty; 7. Lok – Sajkáslak; 8. Mošorin – Mozsor; 9. Titel – Titel; 10. Kovilj Sveti Ivan (Šajkaš) – Sajkásszentivan
Posle proterivanja okupatora mestima su vraćena izvorna srpska imena, ali nedoslednosti je bilo kod Kovilj Svetog Ivana (danas Šajkaš). I posle Prvog svetskog rata kada su šajkaškim selima vraćana imena Kovilj Sveti Ivan nazvan je Šajkaš pravdajući to nazivom za stanovnika Šajkaške. Neznanje ili nešto drugo, tek naziv ovog naselja predstavlja prvi deo složenice mađarizovanog imena Kovilj Svetog Ivana – Sajkásszentivan (Šajkašsentivan).
Autor: Dragan Kolak
Datum: 01, 08, 2008.