O redu i bezbednosti na selu na tlu današnje Vojvodine sve do kraja 18. veka jedini su se starali spahije i opštinska uprava na čelu sa opštinskim knezom.

        Opštinski knez je bio obavezan da sve manje prestupe (preljuba, tuča,…) prijavi spahiji, a one teže rešavali su županijski organi.

         Komesar za javnu bezbednost ili poljski komesar prvi put se spominje u dokumentu spahiluka Bajša (spahija Stevan Zaka) 1790. godine. U njegovoj nadležnosti pored Bajše bio je čitav srez, a po potrebi nadgledanje reda i mira proširivalo se i na okolne srezove. Zadatak mu je bio da pronalazi prestupnike, hapsi , utvrđuje činjenično stanje putem saslušanja i predaja županijskim vlastima. Vodio je posebnu evidenciju o pastirima i njihovim kolibama i među njima imao poverljive ljude. Raspolagao je jednim brojem stalnih vojnika sa kojima je obilazio sumnjive salaše, čarde, prisustvovali su raznim priredbama, igrankama i vodili računa o javnom redu i miru. O svom radu podnosio je periodične izveštaje.

        Krajem maja 1796. komesar je u topolskom ataru, u blizini pustare Emušić, oduzeo tri konja i pet grla rogate stoke koje je poznati lopov Joška Komloga ukrao u Žablju i Gospođincima. U Bajši su vraćeni vlasnicima.

Autor: Dragan Kolak
Datum: 28, 07, 2008.