ЂОРЂЕВИЋ, Мирон (Марко)

архимандрит, писац, добротвор (Јаша Томић, 1852 – Ковиљ, 1895)

        Основну школу завршио је у Јаши Томићу, а затим отишао у манастир Привина глава. Архимандрит Кипријан Стануловић примио га је као искушеника и повео у манастир Ковиљ 1869, када је изабран за тамошњег настојатеља. Похађао је Београдску богословију (1871-1875), а након тога теолошко образовање стицао је у манастиру Ковиљу. Монах је постао 13. маја 1875, јеромонах два месеца касније, а убрзо и намесник. После смрти архимандрита Кипријана (1878) водио је бригу о манастиру Ковиљу. За настојатеља овог манастира изабран је 1884, и истовремено од 1893. до смрти био старешина манастира Бођани.

 

        Руководећи ковиљским манастиром унапредио је манастирску екобномију и школовао четири сирочета православне вере. Под његовим је утицајем академски сликар Аксентије Мародић после 15 година завршио живопис иконостаса манастирског храма попаљеног у Буни 1848-9. године. Отворио је гробницу историчара Јована Рајића, сакупио кости у нови сандук и положио у поправљену гробницу коју је покрио гранитном плочом са одговарајућим текстом. Прикупио је и објавио 1891. грађу о историји манастира. Исте године објавио је Споменицу манастира као и Манастирску химну. У Новом Саду изабран је 1893. за члана Главног административног одбора Бачке, удружења свештеника Карловачке митрополије.

(Лепосава Кљаић, СБР, т. 3)

Autor: Rade Aničić
Datum: 13, 02, 2007.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *