земљорадник, народни херој (Жабаљ, 5. 2. 1895 – Нови Сад, 22. 10. 1942)

        Завршио је основну школу у Жабљу. У Првом светском рату заробљен је као аустроугарски војник на Руском фронту. Придружио се учесницима Октобарске револуције и борио се до јесени 1921, добивши и чин наредника. У Русији је постао члан Југословенске секције Руске комунистичке партије (бољшевика) и завршио курс агитатора при Комунистичком универзитету „Свердлов“ (1921). Као убеђени комуниста вратио се у домовину и укључио у политички живот. Илегално је радио на организовању нових и јачању постојећих организација КПЈ. Због „антидржавног рада“ осуђен је 1924. на две године тамнице. После изласка на слободу 1926. наставио је револуционарни рад. Од 1939. до погибије  био је на дужности секретара СК КПЈ за Жабаљски срез. Био је члан ПК КПЈ за Војводину. За време окупације био је главни организатор ослободилачког покрета и припрема за устанак у Шајкашкој. У лето 1941.  постављен је за команданта Шајкашког партизанског одреда. У оружаном сукобу са мађарским полицијско-жандармеријским снагама 22. октобра 1942. у близини Жабља рањен је и заробљен. Под јаком стражом упућен је у болницу у Нови Сад. Окован у ланце на путу за Нови Сад растргао је сам себи ране и издахнуо. Надимци су му били Баба и Картара. Донедавно је основна школа носила његово име, а сада само улица у Жабљу.
        Орденом народног хероја одликован је 20. децембра 1951. године.

Autor: Rade Aničić
Datum: 21, 02, 2007.