Obeležena 50. godišnjica smrti Isidore Sekulić

        U organizaciji Narodne biblioteke „Stojan Trumić“ iz Titela u Mošorinu, rodnom selu naše čuvene književnice Isidore Sekulić, obeležena je 50. godišnjica smrti ovog velikana. Tim povodom održan je pomen u crkvi i položeno cveće pored Isidorine biste u dvorištu škole  koja nosi njeno ime, a u Domu kulture pripremljen je prigodni program. Uz učesnike programa i brojne građane, obeležavanju ovog značajnog jubileja prisustvovao je i predsednik Skupštine opštine Titel, Milan Nastasić.
           Hor osnovne škole, kojim diriguje nastavnica muzičke kulture Bosiljka Subašić, otpevao je pesmu o Isidori koja je ujedno i školska himna. U daljnjem programu učenici su izveli recital o Isidorinom životu i delu o čemu su govorile Grozda Karanov, nastavnica srpskog jezika i Katarina Pantić, knjižničar. Gošća i učesnica programa bila je dr Gordana Raičević, docent Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, čija je beseda o Isidori izazvala najveće interesovanje:
        – Radi se ne samo o najobrazovanijoj ženi, već i o jednom od najdubljih umova srpskih, svih vremena. Sa podjednakom obaveštenošću, znanjem, širinom prepoznavanja problema, ali i sa posebnom duševnom osetljivošću pisala je Isidora o najvećim piscima strane i domaće književnosti, od antike do njenog vremena. Njeni sudovi i tumačenja su i danas važeći te se svi, a posebno studenti, okreću njenim tekstovima. Na svojim putovanjima neposredno je upoznavala druge narode i kulture. Ona, koja je bila kod kuće u svim evropskim kulturama, koja je pisala i čitala na toliko svetskih jezika, bila je osuđena da ceo vek nosi krst svoje samoće. Tako dobro poznavati čoveka i njegovu prirodu, a biti tuđ među svetom, bila je njena sudbina. Zato nas malo iznenađuje njen susret sa rodnim mestom 1931. godine. Prva osećanja kazivala su joj da ni tu ne pripada, da je i u mestu u kome se rodila tuđin i stranac. Verujem da je Isidora Sekulić, zahvaljujući onom sebi tako svojstvenom intuitivnom uvidu, znala da će to mesto, gde mi danas stojimo, jednog dana ipak biti njeno okrilje, da ćemo je prigrliti svi mi koji smo juče i danas spominjali njeno ime, i oni koji će je pozdravljati sutra, odajući na taj način počast onolikim, bogom danim talentima koje je ona tako nesebično, živeći strogim i teškim asketskim životom, vratila svom narodu – istakla je profesorka Raičević.

Autor: Nikola D. Turajlić
Datum: 08, 04, 2008.