Istorija bioskopa u titelu

        Uslovi za prikazivanje filmova u Titelu stvoreni su tek pošto je grad 1910. dobio električnu centralu. Prve filmove prikazivali su putujući vlasnici aparata za projektovanje filmova. Oni su slično putujućim pozorišnim trupama, cirkusima i opsenarima obilazili gradove  i sela i prikazivali filmove. Vlasnik je nosio aparat za projektovanje  i film, razapinjao ekran po dvoranama ili šatorima i uz, na svoj način, duhovite komentare prikazivao filmove.
        Prvi putujući bioskop koji je zabeležen u Titelu bio je izvesnog Teplija. On je gostovao u Titelu septembra 1911. godine. Ljudi koji su odvajkada živeli od zabavljanja gledalaca, najčešće su računali na mali svet koji je oduvek živeo od malo hleba i malo cirkusa. Tom svetu oni su nudili najčešće pomalo iluzija i opsena, nedostižnog i tajanstvenog. Putujući prikazivači filmova obilato su koristili film koji je spočetka bio senzacija i čudo. Nekako takav je morao biti i onaj Tepli koji je doneo 1911. film u Titel. Sledeće godine filmove je u Titelu prikazivao izvesni Reti. Zabeleženo je da ih je prikazivao na Tisi ali se ne zna dali na otvorenom ili ne. Treći prikazivač filmova u Titelu nije bio od putujućih. Titel je dobio stalni bioskop 1913. godine. Za njega je sazidana nova zgrada na Glavnoj ulici iznad spusta sa desne strane. Biće da je nazvan Apolo po ugledu na novosadski bioskop. Ne zna se ko je bio vlasnik. Bioskop je radio od jeseni do proleća, a sala je bila zagrevana. Sala je imala parter i lože. Parter je bio podeljen na tri dela. Najskuplje ulaznice su bile za lože a najjeftinije ispred ekrana namenjene deci.
        Između dva svetska rata vlasnici su bili Nonenmaher i sin (trgovci) i Cint (vunovlačar). Bioskop je imao samo jedan aparat za emitovanje filmova, pa je bilo pauza prilikom zamene kotura sa filmovima. Baš kako je to bilo i u poslednje dve decenije  20. veka. Prikazivanje nemih filmova pratila je uživo muzika na pijaninu. U vreme nemih filmova gledali su Titeljani i rane Čaplinove filmove. Kada je došlo vreme zvučnih filmova upoznali su oni filmove Klerka Gebla, Grete Garbo, Bet Dejvis i druge. Prvi film u boji prikazan u Titelu bio je amerićki film Tom Sojer.  Između dva rata ućenicima je bilo zabranjeno da idu u bioskop. Mogli su da idu samo sa roditeljima, ali uz prethodno odobrenje škole. Inače, kolektivno su gledali filmove za koje se držalo da će pomoći obrazovanju i pedagoškom vaspitanju.
        Tokom Drugog svetskog rata prikazivani su nemački i mađarski filmovi. Nemački su bili pretežno politička i ratna propaganda. Titelski Nemci najmasovnije su gledali antijevrejski film Jevrejin Zis. Mađarski filmovi su bili pretežno zabavne ljupke priče.
        Posle Drugog svetskog rata sovjetski filmovi činili su najveći deo repertoara. Njima su se od filma Slavica  pridružili i domaći filmovi, koji su stekli najviše publike. Najpopularniji filmovi među Titeljanima bili su oni u kojima su igrali Bata Živojinović, Milena Dravić, Paja Vujisić i drugi. Više se na zna kako su Titeljani primili film Svi na more. Ne zna se ni da li se u Titelu znalo da je reditelj te komedije bio Titeljanin Mile Subotički. Od 1996. ponovo se u Titelu prikazuju, reklo bi se, ponajbolji filmovi koji stižu iz filmskih studija, među njima i domaći Emira Kusturice, Gorana Paskaljevića, Zdravka Šotre…

Ruševine starog bioskopa iznad hotela Anker

        Filmovi u Titelu su sve tamo negde do 1970-ih prikazivani u Sali pored hotela Anker  i u Lovačkom domu, a onda je od 1982. preuređena sala u Zadružnom domu. I ovaj bioskop imao je samo jedan aparat za prikazivanje filmova, pa su pravljene pauze za zamenu koturova. Od kada su iz sale u srednju školu odneti radijatori zagrevanje sale zimi je bio veliki problem pa je i poseta bila mala. Poslednji filmovi prikazani su u 2003. godini, delom zbog televizije koja je svuda pa i u Titelu zatvorila vrata bioskopa, delom i zbog zastarele aparature i uslova u sali.

Lovački dom

Zadružni dom

         Da podsetimo i da se titelski bioskop posle Drugog svetskog rata zvao Narodni po ugledu na novosadski. Imao je naziv i 22. oktobar prema beogradskom 20. oktobar, posle je ostao bez imena i bez filmova.

Autor: Dragan Kolak
Datum: 09, 02, 2008.