Sremci, Kamenčani Marija i Dragan Bulić proizvode cveće od 1979. godine. Pošto im zemljište u Sremskoj Kamenici za proizvodnju cveća više nije odgovaralo, jer su plastenici bili na nepristupačnom placu, preselili su se u Lok ispod Titelskog brega.
Prvo su uzgajali sadnice breza i borića-dendrologijom, muževljevom strukom, da bi na predlog komšija prešli na uzgajanje cveća. Oboje su radili u „Gradskom zelenilu“ u Novom Sadu. Pošto je proizvodnja odlično krenula 1985. Dragan je napustio posao, da bi mu se posle nekoliko godina pridružila Marija i kancelarijski posao zamenila za rad u stakleniku i uzgoj cveća.
Među prvima su registrovali 2004. godine poljoprivredno domaćinstvo za saksijsko i rezano cveće i dobili povoljan kredit, dok su za podsticajna sredstva bili matori. Zahvaljujući kreditnim sredstvima danas imaju više modernih staklenika i plastenika ukupne površine preko 1000 kvadrata u kojima je sem dva letnja meseca na hiljade komada saksijskog cveća. Godinama su uzgajali letnji rasad, a poslednjih godina preorjentisali su se na muškatle, sulfinije, cinerarije u proleće, a u jesen i zimu proizvode hrizanteme, ciklame, ukrasni kupus i primule po kojima su poznati u cvećarskim krugovima preko 20 godina.
Nadaju se da će njihovim stopama krenuti sin koji je tehničar hortikulture. – Od cveća se može pristojno živeti, ne traži mnogo rada, ali je najvažnije iskustvo. U cvećarstvu je sve više ljudi, ali će najbolji opstati. Danas su sve prisutnije nove selekcije koje imaju znatno kraći proizvodni ciklus, a što svedoči o velikom prisustvu nauke i u ovoj oblasti, ističe Marija Bulić. Da bi imali kvalitetan proizvod i dalje je kompletan repromaterijal uvozni, uglavnom iz Holandije i u nešto manjoj meri iz Francuske.
Sa plasmanom nemaju problema jer su njihovi kupci, preko 30% unapred poznati, ali i velike cvećare i kvantaške pijace za cveće u Beogradu i nešto manje u Novom Sadu. Iako nisu zainteresovani za nagrade, imaju priznanja sa Sajma hortikulture u Novom Sadu.
Autor: Dušanka Buvač
Datum: 26, 10, 2007.