Jula 2003. DP „Stolarija“ je privatizovana, da bi u poslednjih nekoliko meseci opustela, sa katancem na vratima.

        U momentu privatizacije firma je radila, plate su bile u blagom zakašnjenju uz poštovanje pojedinačnog kolektivnog ugovora i preduzeće nije imalo obaveza prema dobavljačima i kreditima, tvrde radnici.
        – Više puta smo se obraćali Agenciji za privatizaciju. Već 7. novembra 2003. tražili smo kontrolu ugovora jer nije nastavljen kontinuitet proizvodnje. Ponovo smo se obraćali Agenciji u oktobru 2004. i tražili finansijsku policiju i vanrednu kontrolu  realizacije ugovora.
         I krajem 2006. obraćali smo se odeljenju  Agencije u Novom Sadu. Nisu nas hteli ni primiti, priča Emil Petrović, predsednik sindikalne organizacije do 2006. godine i dodaje da su ukazivali da se sprema promena pravne forme u preduzeću. Tada je većinski vlasnik Zoran Mićić postavio za predsednika sindikata Zorana Kuzmanova koji je kasnije imenovan za direktora „Stolarije“.
        Preduzeće ne radi mesecima. Investirano je u mašine koje nisu u funkciji i koje nikada nisu radile. Ni za ovu ni za prošlu godinu radnici nisu dobili ni dinara, nisu izmirene obaveze prema državi. Tri radnika su sudskim putem tražila da im se isplate zarade i naplatili su ih, a tri čekaju da budu isplaćeni.
        U krugu „Stolarije“ pusto, čak ni čuvara na portirnici u tom trenutku nismo zatekli. Kažu da jedino njih trojica dolaze na posao. Isključena je struja, voda.
        Zoran Mićić, većinski vlasnik ovog preduzeća kaže da „Stolarija“ ima svoju upravu i direktora i da s njima treba razgovarati. Ni jedan odgovor nismo dobili, pa ni ko je direktor njegove firme u Titelu. Zoran Kuzmanov, koji sada radi kao sekretar u rukometnom klubu kaže da nema vremena za razgovor jer prikuplja dokumentaciju za najavljeni dolazak predstavnika Agencije za privatizaciju.

Autor: Dušanka Buvač
Datum: 22, 10, 2007.