Iako se iz opštinske kase na račun dugogodišnjeg prevoznika ATP „Vojvodina“ mesečno uplaćuje preko 300 000 dinara za prevoz đaka i nastavnika u osnovnim i srednjoj školi, njihovim uslugama svi su nezadovoljni, naročito ove godine.
– Kada štrajkuju radnici ovog preduzeća mi ne dobijemo nikakvu informaciju da bi se mogli organizovati. Kada zovemo prebacuju nas s jednog na drugi broj tako da nemamo pravu informaciju. Najteže je organizovati prevoz za 51 učenika od petog do osmog razreda iz 15 kilometara udaljenog Vilova. Sreća nam je što imamo dobru saradnju sa mesnom zajednicom, pa se oni organizuju da prevezu đake. Problem je i za više od dvadeset nastavnika koji putuju, a pogotovo za one koji predaju u dve škole, jer mi pokrivamo i tri područna odeljenja, naglašava Laza Paroški, direktor OŠ „Svetozar Miletić“ u Titelu.
U srednjoj tehničkoj školi „Mileva Marić“ imaju preko 55% đaka putnika, a samo iz Kaća je 10%. – Mi smo imali sreću da se njihovi štrajkovi nisu odrazili na naše učenike. Međutim, ove godine je izuzetno izraženo kašnjenje autobusa, a samim tim i učenika koji idu redovnim linijama. Istina, u razgovoru su korektni i direktor saobraćaja moli da imamo razumevanja za njihove probleme, priča direktor srednje škole Jadranka Pešti.
Gordana Živković, načelnik za društvene delatnosti ističe da će pismenim putem tražiti pojašnjenje od prevoznika jer se redovno izdvajaju ne mala sredstva iz opštinske kase za dobar prevoz kako učenika tako i nastavnika. Sigurno je da ne ispunjavaju preuzete obaveze. Posebna je tema da ovaj prevoznik nikada ništa nije uradio za đake putnike, nego je svaku uslugu naplatio.
Da su ove godine izuzetno loše usluge ATP „Vojvodina“ potvrđuju i nastavnici i učitelji koji svakodnevno putuju iz Titela do Šajkaša, Vilova, Loka, Gardinovaca. Branislav Brkić putuje 9 godina do Loka i Gardinovaca. Sada je daleko bolji put do, ali ne i prevoz. Uz kašnjenje u jednom autobusu bude i po stotinu putnika. – Najblaže rečeno strašno je putovati. Polasci su nesigurni, ujutro nema grejanja, a u autobusima je neopisiva gužva bez obzira da li se vozite radničkim ili đačkim. Nervozni smo jer ne znamo da li ćemo stići na vreme na nastavu, niti kako se vratiti kući, ogorčena je Violeta Mišić, učiteljica koja svakodnevno sedam godina putuje više od 20 kilometara udaljeni Šajkaš. – Ove godine je najteža situacija. Smanjen je broj autobusa, pa je stravična gužva jer umesto tri vozi jedan autobus. Na ovim linijama su izuzetno loši autobusi. Poseban problem je što ne znamo hoće li autobus doći. Prošle godine je bila daleko mnogo bolja situacija, jer su imali konkurenciju i morali su voditi više računa o putnicima, i tada su znatno smanjili cene mesečnih karata, priča Biljana Trninić učiteljica koja uči učenike u Loku.
Autor: Dušanka Buvač
Datum: 17, 10, 2007.