Za Slavišu nema tajni na rekama

Da na deonici od ušća Tise do Beščanskog mosta, od 1233. do 1215. kilometra, ribarenje teče po propisima brine se ribočuvar Slaviša Petrović, radnik šumske uprave Titel koji je na Savi i Dunavu pune 34 godine.

        Nakon desetak kilometara plovidbe Tisom ulazimo u Dunav i Slaviša Petrović, objašnjava da ćemo sresti prve alase. Pokazuje jednu uvalu i kaže da je tu sve do prošle godine  bilo mesto Milorada Kolarevića Milije koga su „olujni“ vetrovi doneli pa je ovde silom prilika postao alas. Ubrzo nam se pridružuje najstariji alas na ovom delu Dunava. Jovan Živić iz Slankamena je i pored svojih 70 godina redovno na reci. – Na vodi sam, sem za verske praznike, po desetak sati, jer se od ribarenja može živeti, i uz moj vinograd, čak i lepo, a za Slavišu imam samo reči hvale, priča raspoloženi Jovan Živić.

         Slaviša objašnjava da jedan ribarski alat košta po 250 evra. Alasi sami pletu svoje mreže, i svaki od njih ima svoje male tajne. Sve alase, 33, koji su ove godine uplatili dozvole od 70 000 dinara za ribarenje Slaviša ne samo da poznaje lično nego zna na kojim mestima najviše vole da ribare. – Od prošle godine  obeležavamo alate što daje velike efekte u kontroli ribokrađa. Priča da je prethodnih godina imao problema sa ribokradicama koji su potezali hladno i vatreno oružje. Ove godine nisam imao neprijatnosti, priča Slaviša Petrović, dijetolog po obrazovanju, prošlogodišnji prvak opštine Inđije u kuvanju riblje čorbe.

         – Uvek sam voleo reku, a kao mladić od starih zemunskih ribara naučio sam da pravim čamce, ribarske alate. Sada to sve manje radim, ali ostvarujem veliku želju da sve ono što su koristili alasi u poslednjih šezdesetak godina ostane sačuvano. Do sada sam napravio osamdesetak eksponata u razmeri 1:10 ili 1:5, među kojima su i nedozvoljeni alati, priča ovaj Zemunac, a od pre šest godina Krčedinac.

         Pokazuje igle sa kojima plete mreže, dosta skroman alat za pravljenje čamaca, uz uveravanje da je lakše napraviti običan čamac nego mali. Objašnjava i pokazuje ploveće alate – dru, pašin (površinska mreža), bivar (mreža koja je izbačena iz upotrebe pre šezdesetak godina), vlak, alov, pa vrške, bubnjeve, senkere koji spadaju u stojeće alate, tu su poklapajući alati – čerenci, vagala, sačne, trkulje, čibnjevi. Alasi ne mogu na vodu bez čamaca, a Slaviša je napravio zemunski, slankamenački, fišerski koji je izbačen nakon pojave motora, kao i barku za čuvanje ribe.


        – Ove lepe eksponate izložićemo na Sajmu lova i ribolova i ispuniti Slavišinu želju da se deo ove kolekcije nađe u vitrinama Zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu, uverava nas Zoran Novčić, direktor Šumskog gazdinstva Novi Sad.

Autor: Dušanka Buvač
Datum: 02, 10, 2007.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *