Biciklom po Evropi

Neobični hobi Miroslave Paroški

        Otkako je davne 1880. godine bicikl dobio svoj današnji oblik, nije se suštinski mnogo menjao, samo se tehnički stalno usavršavao. Zato je postao najjednostavnije i najraširenije vozilo današnjice, dostupno najsiromašnijim i najzabačenijim stanovnicima naše planete. Koriste ga kao prevozno sredstvo, ali i u sportske i rekreativne svrhe. Posebno je popularan kod nas u ravničarskim predelima, gde je i najpogodniji za vožnju. On danas postaje i osnovno sredstvo jedne nove vrste turizma – cikloturizma.


          Za Miroslavu Paroški, četrdesetšestogodišnju Šajkašanku, bicikl je nezamenjiv. Otkako je naučila da vozi, više ga ne ispušta iz ruku. Koristi ga svakodnevno, leti i zimi, kao prevozno sredstvo ili za rekreaciju. Relacija od Šajkaša do rodnog Titela, koja u oba smera ima 50 kilometara, Miroslavi predstavlja samo lakši trening. Najviše voli kružnu turu Šajkaš – Vilovo – Gardinovci – Kovilj – Šajkaš, dugu 29 kilometara, koju često vozi sa sinom Goranom. Suprug Lazar, akademski slikar, pravi joj društvo samo na najkraćim relacijama, do Kovilja ili Đurđeva.
         
Miroslava je leta 2006. godine kupila ciklomer koji je zabeležio da je od tada prešla 2525 kilometara za 170 sati vožnje, što znači da je prosečno vozila 15 kilometara na sat.
          Prkoseći godinama, Miroslava se pomenutog leta sa grupom ljubitelja bicikla odvažila da preveze relaciju od Novog Sada do Trnave u Slovačkoj, dugu 613 kilometara. Tu su razdaljinu biciklom prešli za sedam dana. Ove godine biciklom su išli iz Ukrajine, od Lavova do Novog Sada, ukupne dužine 600 kilometara, preko planinskog venca Karpata. U Slovačku je išla običnim biciklom “kontrašem“, dok je iz Ukrajine vozila bicikl sa brzinama. Biciklističke ture po Evropi organizuje Biciklistički klub “Velo“ iz Novog Sada, uz podršku Biciklističkog saveza Vojvodine i Biciklističkog saveza Novog Sada.
         Kad prelazimo granicu, graničari su uglavnom u čudu kad nas vide na biciklima a posebno kad čuju ko smo i odakle dokle vozimo – kaže Miroslava. – Pre polaska svaki učesnik dobije plan puta sa tačno ucrtanom trasom na detaljnoj karti. Prenoćišta su nam, obično, u srednjoškolskim i studentskim domovima. Put nas često vodi kroz prirodne rezervate, preko velikih reka i visokih planina, pored istorijskih mesta, kroz velike gradove i mala sela, tako da se zaista ima šta videti i prilično upoznati predele kroz koje se prolazi. Dogodine ćemo, najverovatnije, biciklom do delte Dunava.

Autor: Nikola D. Turajlić
Datum: 01, 10, 2007.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *