Pre mesec dana sedmočlana porodica Vlaški iz Titela uvećana je za još dvoje dece, sestrama sedmogodišnjom Ankom i trogodišnjom Slavicom, devojčicama sa Kosova

        Četrdesetogodišnji Đorđe i dve godine mlađa Ružica 19 godina su u braku. Venčali su se pod jedinim uslovom – da mu Ružica rodi petoro dece. Prva je bila Vanja (koja sada ima 17 godina), učenica trećeg razreda Medicinske škole u Novom Sadu, pa Milan (16) budući kuvar. Posle Stefani (13) Ružica je htela da stane sa uvećavanjem porodice, ali je Đorđe podsetio na obećanje pa su na svet došli Svetislav (12) i Marko (10).

        – Nije bilo teško podizati decu. Na porodiljskom sam bila dok Marko nije napunio godinu dana. Za sve ovo vreme od velike pomoći je suprugova majka, priča, čini se, uvek nasmejana Ružica. Dodaje da je Marko u osmomartovskoj čestitki poželeo da mu za rođendan rodi brata. Dan posle rođendana 17. avgusta, dobio je dve sestre.

        – Ideja da pružimo deci dom kojima je potreban rodila se zimus prilikom sedmodnevnog boravka dece sa Kosova u Titelu. Kod nas je bila devojčica čija nas je tužna životna priča, kao i većine dece sa Kosova, vrlo potresla. Tada smo shvatili da treba da pomognemo deci koja ne rastu u porodičnom okruženju.

Prijavili smo se kao hraniteljska porodica, priča Đorđe. Nije išlo lako jer su u Centru za socijalni rad kazali da ne možemo biti hraniteljska porodica, pa sam stigao i do Ministarstva. Ružica je pohađala obavezni kurs za hraniteljske porodice, i ubrzo smo dobili ove dve preslatke devojčice koje su donele još veću radost u našoj kući.

        – Nismo postavljali nikakve uslove, osim da su deca zdrava i da su braća ili sestre, jer oboje radimo. Devojčice su zlatne, jako brzo su se uklopile i vidno napredovale za ovaj kratak period. Obe pohađaju obdanište, a starija deca su im se istinski obradovala, priča Ružica.

        Marko zabavlja Anku i Slavicu dok se pije kafa i priča kako su pre toga njih troje pomagali mami u spremanju kiflica. Iz škole dolaze Svetislav i Stefani i ljube se sa sestricama. Anka im pokazuje šta je naučila u zabavištu.

Trogodišnja Slavica gledajući snimke na fotoaparatu ciči od sreće i viče »Tata,tata… mama,mama… Anka, Marko, Savica« i seda u krilo baki Stevki. Đorđe i Anka kažu da su ih tako počeli zvati uz njihovu decu. Anka  pita baku hoće li joj i večeras čitati.

        Kuća puna radosti, zadovoljstva i u kojoj je 17. septembra proslavljen Slavicin treći rođendan.

Autor: Dušanka Buvač
Datum: 24, 09, 2007.