Jovica Deh, nekadašnji zidar, sada pravi izuzetne drvene čamce, a zanat je naučio od oca obućara. Nema svoj čamac, ukraden mu je, a pravio ga je sa ocem.

        Otac, iako obućar po zanimanju, danas težak invalid, voleo je u slobodno vreme da pravi čamce. Jovica je uz njega i majku koja je bila glavni očev pomoćnik, savladao veštinu pravljenja čamaca.

        – Čamce pravim od topole ili crvene vrbe, pošto u ovim krajevima nema hrasta. Čamac od 4  metra mogu napraviti za 2-3 dana kada imam pripremljene daske, glave, egije, vinkle. Prvo uradim dno – patos, a onda strane, tu mi pomaže majka kada „švacujem“ čamac. Jako je bitno da se čamac dobro zaštiti, priča Jovica koji čamce intenzivno pravi četiri godine. Do sada je napravio tridesetak čamaca.

        – Pristojna je zarada, ali je problem što nemam adekvatan prostor da ih pravim i u zimskom periodu, ističe 37-godišnji Jovica. Čamce najviše traže pecaroši i ribočuvari. Radi čamac za ribočuvare iz koviljsko – petrovaradinskog rita koji kažu da nisu očekivali da će čamac tako brzo biti urađen. Najveći čamac koji je do sada uradio  je dužine 5 metara. Ima porudžbinu za čamac od 6 metara ali od bosanske čamovine. Zna da u Moroviću ima majstor za izradu čamaca, ali samo od hrastovine.

Autor: Dušanka Buvač
Datum: 28, 06, 2007.