Eksploatacija peska ne dolazi u obzir

        Nedavna vest koja je procurila među Gardinovčane da će na površini od gotovo sto hektara plodne zemlje koja pripada Poljoprivrednom kombinatu Titel AD uskoro započeti eksploatacija peska, unela je nemir u ovo inače mirno šajkaško naselje uz Dunav. Bila bi to ogromna rupa, dubine 5 – 7 metara, koja bi zauvek uništila plodno zemljište na ovoj površini i negativno uticala na živi svet bliže i dalje okolice. Veruje se da bi ova rupčaga ubrzo postala i regionalno smetlište koje bi zagorčavalo život stanovnicima četiri okolna naselja (Gardinovaca, Kovilja, Šajkaša i Vilova) kojih je gotovo 15.000. Ugrozio bi se zaštićeni prostor Koviljsko-petrovaradinskog rita, manastir Kovilj, budući šajkaški sportsko-rekreativni i banjski centar kao i druge prirodne i kulturno-istorijske vrednosti ovog kraja. Plan razvoja opštine Titel, koji se bazira na poljoprivredi i turizmu, bio bi takođe doveden u pitanje.
          Da bi proverili ove glasine Gardinovčani su poslali delegaciju u Titel da vide o čemu se radi, ali ona nije naišla na dobar prijem u Opštini. Videvši da bi stvar mogla biti ozbiljna, Mesna zajednica Gardinovci osniva Odbor za zaštitu životne sredine i daje mu mandat da vodi kompletnu akciju. Oni odlaze u Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj gde saznaju da čak postoji i “Studija o eksploataciji peska u Gardinovcima i njegovom uticaju na životnu sredinu“ koja postoji i u Opštini.
          Iz “Studije“ su saznali da se priprema eksploatacija peska na katastarskoj parceli broj 1193, na potesu “Stari zabran“, KO Gardinovci, koja se nalazi na samoj granici gardinovačkog i koviljskog, a u blizini šajkaškog atara. Na ovom prostoru je poljoprivredno zemljište druge i treće klase. Gardinovčani ističu da se ovde radi o privatnom zemljištu koje je posle Drugog svetskog rata nacionalizovano i tako dospelo u vlasništvo PK Titel. Eksploatacija peska sa površine od 94,8 hektara vršila bi se osam godina. Stvorena rupa bi se, prema “Studiji“, zatrpavala zemljom, građevinskim i ostalim otpadom, što meštane okolnih naselja navodi na pomisao da će to biti buduća regionalna deponija.

          Odbor za zaštitu životne sredine pri Mesnoj zajednici Gardinovci sazvao je proteklog četvrtka proširenu sednicu, a sutradan i Zbor građana. Ni na jednom skupu nije bilo opštinskih čelnika. Jedino je na proširenu sednicu Odbora došao Vladimir Soro, opštinski inspektor za ekologiju, koji je ukazao da se o svemu ovom odlučuje na višim instancama od opštine i da se pokuša legalnim putem osporiti namera eksploatacije peska. Sednici su, takođe, prisustvovali republički poslanici Mika Vlaović i Ivana Zečević, koji su se složili da se po zakonu ne može prenamenovati poljoprivredno zemljište druge i treće klase u nepoljoprivrednu delatnost osim ako nije u pitanju neki viši nacionalni interes, što se za ovaj slučaj ne bi moglo reći.
         – Za osam godina eksploatacije odavde bi se izvuklo preko 2.400.000 tona peska čija se tržišna vrednost meri milionima evra. Eksploatatori će taj novac strpati u džepove, a nama i budućim generacijama će ostaviti nerešive probleme. Ne smemo im to dozvoliti – kategoričan je Đorđe Bečelić, član Odbora. Đorđe Janjin, jedan od prisutnih Koviljčana, ističe da u koviljskom ataru postoje dva pozajmišta zemlje i peska koji su korišteni još dok se gradila prva traka autoputa, ali ni do dana današnjeg nisu sanirana. Rada Stojkov ističe da je prema Predlogu prostornog plana opštine Titel u spornom delu predviđena radna zona protiv koje su Gardinovčani već digli glas. Verovatno se već tada znalo o ovim namerama, ali se krilo od nas – kaže Rada. Mirko Žigić, sekretar Odbora, pročitao je pred svima odgovor Gardinovčana na “Studiju“, koji je aklamacijom prisutnih prihvaćen. Odgovor će biti dostavljen u ponedeljak 18. juna, posljednjeg dana predviđenog za pismene primedbe.
          -U utorak 19. juna, u Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine i održivi razvoj pokušaćemo i usmeno da osporimo “Studiju“ jer je puna proizvoljnih i netačnih ocena – naglašava Mirko Žigić.
         Gardinovčani dobijaju sve veću podršku od žitelja okolnih naselja, a delegati SRS pokreću inicijativu za saziv vanredne sednice Skupštine opštine sa temom eksploatacije peska koja ni nije predviđena kao mineralna sirovina od ekonomskog značaja za opštinu Titel.

Autor: Nikola D. Turajlić
Datum: 17, 06, 2007.