Takmičenje u gađanju glinenih golubova
Dilema je bila gde odmarati za praznik rada. Do sada sam išao na Ločku krivinu i posmatrao takmičenje u gađanju glinenih golubova. Moram priznati da mi je svaki put bilo prva liga. Kako je takmičenje preraslo u tradicionalno – odlučio sam se da tamo potrošim svoj neradni dan, i nisam se pokajao. Nisam bio jedini koji se tamo obreo familijarno, bilo nas je poprilično, godinama se takmičenje iskoristi za pravi piknik.
Moram priznati da ja baš i nisam uranio, al sam dve sreće ugrabio, da ne dužim, nisam siguran koliko je bilo ekipa (na to nisam obratio dovoljno pažnje, jer sam bio zaokupljen meni bitnijim stvarima), al znam da su raspucavali (lovački izraz ) otac i sin Rošul Vlada i Sava. Kao pobednik je izašao Vlada (ostaće tajna da li je bio bolji ili je sin pustio oca da se još malo hvali – ne znam vreme će ili sin (po)kazati ).
Bilo kako bilo, bilo je lepo posmatrati kako sin ocu čestita prvi na pobedi. Nisam hteo da gnjavim organizatora, al je malo falilo da ih pitam što više nema „šicare“. To je bilo pravo gađanje! 
Tradicionalno se kuva neki lovački specijalitet.
Nakon zvaničnog dela lovački podmadak nije odoleo da i oni probaju ali van konkurencije i na plastične flaše, pod budnim okom majstora.
Autor: Goran Vučan
Datum: 03, 05, 2007.