Šajkaš: Radmila Atlas, kćerka Radoslave i Svetozara Gajića koji su nekad bili učitelji u Šajkašu, poklonila je ovih dana šajkaškoj Osnovnoj školi „Isidora Sekulić“ kompletnu biblioteku svojih roditelja.

        Školska biblioteka će ovim nesvakidašnjim poklonom biti bogatija za preko 200 knjiga iz oblasti nauke, književnosti i beletristike, gde se posebno izdvaja komplet „Jugoslovenska književnost u 100 knjiga“. Tim povodom u školi je u petak, 18. juna 2010. godine, održana svečana primopredaja knjiga kojoj su, uz direktora škole Slavišu Jugovića i bibliotekarku Jelenu Petrović, prisustvovali i mnogi učenici Radoslave i Svetozara Gajića. U obraćanju prisutnima, Radmila je govorila o neraskidivoj emotivnoj vezi svojih roditelja sa Šajkašem, iz čega sledi logičan potez da njihova biblioteka pripadne ovoj školi. O životu i radu Radoslave i Svetozara Gajića sa mnogo emocija govorila je Radoslavina sestra Nada Jablanov. I pojedini bivši učenici Gajićevih evocirali su uspomene na svoje učitelje pa je u priči bilo i suza. Predstavnici škole zahvalili su se darodavcima na poklonu i istakli da je ovo lep gest koji bi mogao biti primer i drugima.
        Radoslava Gajić (devojačko prezime Putnik) rođena je u Šajkašu 29. januara 1922. godine. Do svoje desete godine živela je u Šajkašu, zatim odlazi na školovanje u Novi Sad, prvo u gimnaziju a potom u učiteljsku školu. Svoj prvi učiteljski poziv započela je u Kovilju, zatim u Đurđevu gde je zatiče Drugi svetski rat. Tu je, kao aktivnog saradnika pokreta otpora, hapse i odvode u zloglasnu novosadsku „Armiju“, a potom i u logore u Mađarskoj, gde ostaje do kraja rata. Završetkom rata dobija mesto učitelja u Bačkom Monoštoru i Laliću. U Šajkaš se vraća 1945. godine i uključuje se u kulturno-obrazovni rad i zdravstveno prosvećivanje devojaka i žena. Vodila je tečajeve opismenjavanja, radila sa pionirima u pripremanju prigodnih programa, podsticala rad hora, bila jedan od osnivača dramske sekcije i u njenom radu aktivno učestvovala. Jedno vreme (1949-1952.) radila je u Kaću pa se opet vratila u Šajkaš gde je ostala sve do 1962. godine kad se definitivno preseljava u Novi Sad. U nekoliko novosadskih škola (OŠ „Vuk Karadžić“ i OŠ „Boris Kidrič“) radi sve do odlaska u penziju. Bila je član Saveta Srpskog narodnog pozorišta, Kulturno-prosvetne zajednice opštine Novi Sad i AP Vojvodine. Za svoju društvenu aktivnost dobila je Prvomajsku nagradu grada Novog Sada 1970. godine. Umrla je 21. decembra 2009. godine u Novom Sadu. Oni koji su je dobro poznavali, pamte je kao strogu, pravednu i, iznad svega, humanu osobu.
        Svetozar Gajić je rođen u Despotovu 3. novembra 1912. godine. Učiteljsku školu završio je u Somboru. Po odluci tadašnjeg Ministarstva prosvete, prvo radno mesto učitelja bilo je zabačeno selo Dukat kod Bosilegrada. Posle Drugog svetskog rata dobija mesto direktora škole u Bačkom Jarku, a zatim u Sirigu. Kao pouzdan i disciplinovan radnik imenovan je za prosvetnog inspektora. Tako je upoznao Radmilu Putnik i 1949. godine sklopio sa njom brak. Prihvata mesto direktora škole u Kaću i tamo ostaju do 1952. godine. Kao direktor radio je u školi u Šajkašu, zatim u Novom Sadu u OŠ „Ivan Gundulić“ da bi potom, do penzionisanja, radio kao sekretar Gimnazije „Svetozar Marković“ u Novom Sadu. Bio je omiljen u svakom društvu zbog duhovitosti i visprenih misli. Umro je u Novom Sadu 10. marta 2000. godine. 

Autor: N. D. T.
Datum: 22, 06, 2010.