ЗАРИЋ, Петар

професор, свештеник, писац (Нови Сад, око 1812 – ?, после 1867)

        Рођен је у сиромашној породици. У Новом Саду је похађао Латинску школу. Филозофију је завршио у Сегедину а богословију у Сремским Карловцима. Одлуком Министарства просвете Кнежевине Србије постављен је 1840. за наставника „млађе класе“, тј. Првог разреда полугимназије у Ужицу. Када је полугимназија 15. септембра 1842. премештена у Чачак, постављен је на место професора реторике у четвртом разреду Београдске гимназије. Дао је оставку на место професора 1844. и највероватније се вратио у Нови Сад. Потом је био учитељ у Надаљу (1847) и Ђурђеву (1857), патријаршијски економ (1860) и парох у селу Маринци код Вуковара (1861-1867).

 

        Бавио се књижевним радом. Писао је и поезију. Једну његову еклогу извели су ученици Ужичке полугимназије 1841. у селу Мршељи код Косјерића у част доласка кнеза Михаила у овај крај.  У Даници је штампан његов позив на пренумерацију за књигу Мара Сербиянка (1860), а у Србобрану за књигу Познаванð єзыка србскогъ изъ жива говора (1866).

(Соња Боб и Драгица Матић, СБР, т. 3)

Autor: Rade Aničić
Datum: 30, 01, 2007.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *