Običaj je da se za Vaskrs boje (farbaju) jaja.
Domaćice i deca šaraju jaja trudeći se da svako jaje bude što lepše i drugačije. Jaja se kuvaju na Veliki četvrtak ili Veliki petak u vodi u koju se doda malo osveštane vodice, koju je sveštenik osveštao u toku Vaskršnjeg posta. Jaja se šaraju voskom i boje u lukovini ili nekoj veštackoj boji. Na kuvanim jajima se ispisuju poruke: Hristos vaskrse, Srećan Vaskrs, prva slova imena onih kojima su namenjena…
U mnogim našim krajevima, prvo jaje koje se spusti u vodu čuva se u kući do sledeće godine. Zovu ga različito: čuvarkuća, čuvar (čuvar zdravlja, polja od leda), izmamak…
Vaskrs je praznik koji najviše vole deca. Tucaju se jajima i takmiče se čije je jaje najtvrđe. Razbijeno jaje se predaje pobedniku i on nastavlja dalje da se takmiči.
„O vaskrseniju se tuku šarenim i crvenim jajima, tj. udaraju vrhovima jaje o jaje, pa koje se razbije ono uzme onaj koji je razbio.To čine kod namastira i kod crkve i nepoznati ljudi, ali treba najprije da vide jaje jedan drugome: jer neki probiju jaje odozdo te iscijede žujce i bjelance, pa naliju voska da je tvrđe. Drugi dan vaskrsenija (u ponedjeljnik) ko ne ode u crkvu na jutrenju, onoga (npr. u Srijemu i u Bačkoj) hoće da poliju vodom ili da bace u vodu; zato se kaze onda: danas idu godišnjaci u crkvu (tj. oni koji idu samo od godine do godine). Od vaskrsenija do Spasova dne govori se, kad se dvojica sretnu na putu, ili kad koji kome dođe u kuću: Ristos vaskrs (mjesto dobro jutro, pomoz’ Bog i dobar veče) i odgovara se vaistinu vaskrs; tako i kad se pije, mjesto spasuju se i na zdravlje.“ (Srpski rječnik: Vuk Stefanović Karadžić, Nolit, Beograd, 1977.) Početak običaja farbanja jaja za Vaskrs, potiče iz ranih hrišćanskih vremena kada je Sveta Marija Magdalena, sledbenica Isusa Hrista, došla u Rim. Izašavši pred cara Iberija, poklonila mu je crveno farbano jaje i pozdravila ga je recima:
„Hristos Vaskrse!“
Od tada i zauvek u dane Hristovog Vaskrsenja odgovor je:
Vaistinu vaskrse!
Autor: Rade Aničić
Datum: 06, 04, 2007.