јеромонах, фрескосликар, иконописац (Надаљ, 7.4.1907 – Београд, 19.9.1972)

Родио се у имућној земљорадничкој породици и на крштењу добио име Лазар. Пет разреда основне школе (1914-1921) завршио је у Надаљу а четири разреда ниже гимназије у Србобрану (1921-1925). Сликарство учи код иконописца оца Луке у Миљковом манастиру код Лапова. Монашко име Наум добио је 1932. године. Сликарско образовање наставио је у иконописачкој школи у ман. Раковици (1934-1938) код иконописца и владике Пимена Софронова. За јеромонаха је рукоположен 1940. у манастиру Раковица. У Београду на Коларчевом народном универзитету похађао је течај за фигурално цртање код Петра Добровића и сликање код Младена Јосића. После једногодишње интернације (1942) на присилни рад у Немачкој вратио се и постао старешина манастира Благовештење код Чачка. Од 1944. до 1948. био је у манастиру Вољавча, ћенском манастиру Кувеждин и у парохијама по сремским селима Дивош, Чалма, Прхово, Обреж и Нерадин. Постао је парох, игуман и старешина манастира Гргетег (1953-1963). После преласка у у ман. Витовницу у Браничеву одлучио је да се надаље бави искључиво сликарством. Стално је сарађивао са Галеријом фресака у Београду, радио је за Галерију Матице српске, галерију Бачке епархије и Завод за заштиту споменика културе на Цетињу. Умро је у београдској болници и сахрањен у родном Надаљу. Највише је радио сакрално сликарство. Сликао је и пејсаже. Познате су му слике: Мост на Косатици, Нерадин, Пиперовац, Златар планина, Кула Ст. Вукчића, Бођан  и друге. Написао је и аутобиографски роман на преко 1000 страница који необјављен чува породица.

Autor: Драган Колак
Datum: 07, 04, 2007.