Na današnji dan 1992. godine, Svetom liturgijom Jovana Zlatoustog, koju je služio patrijarh srpski Pavle, u Beogradu je na praznik Sretenja Gospodnjeg svečano obeležen kraj dugogodišnjeg raskola u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Činu izmirenja Crkve u zemlji i njenog odvojenog dela (Novogračanička eparhija) u SAD, Kanadi, Australiji i Zapadnoj Evropi prisustvovali su najviši crkveni velikodostojnici iz otadžbine i iz inostranstva.

Danas je sreda, 15. februar, 46. dan 2012. Do kraja godine ima 320 dana.

1564. – Rođen je italijanski astronom, fizičar i matematičar Galileo Galilej, osnivač mehanike kao nauke (dinamike i kinematike). Hidrostatsku vagu pronašao je 1585. a 1589. formulisao je zakone slobodnog pada tela pod dejstvom sile teže i kretanja po kosoj ravni. Uveo je pojmove ubrzanja i inercije. Konstruisao je astronomski durbin, otkrio Orionovu maglinu, neravnine na Mesecu, četiri Jupiterova satelita (Io, Evropa, Ganimed i Kalisto), Venerine faze, pege na Suncu i konstatovao da je Mlečni Put ogroman skup zvezda. Zalažući se za heliocentrični sistem Nikole Kopernika i dokazujući da je geocentrični ptolomejski sistem zabluda, 1616. sukobio se sa rimokatoličkom crkvom. Sud inkvizicije prisilio ga je da se odrekne teze da se Zemlja okreće oko Sunca.

1710. – Rođen je francuski kralj Luj XV, koji je posle smrti pradede Luja XIV stupio na presto u petoj godini života i vladao do smrti 1774. Važio je za vladara koji se ponaša neodmereno, rasipnički, od njega navodno potiču reči „posle mene potop“. Vodio je neuspešan Rat za austrijsko nasleđe i Sedmogodišnji rat posle kojeg je Francuska morala da Velikoj Britaniji prepusti Kanadu. Ukinuo je jezuitski rimokatolički red i konfiskovao im je imovinu (što je u tom periodu bila tendencija u nekolicini evropskih zemalja).

1763. – Mirovnim ugovorom u Hubertsburgu okončana su neprijateljstva Austrije i Pruske u Sedmogodišnjem ratu. Pruska je zadržala Šleziju preotetu od Austrije i postala je jedna od vodećih evropskih sila.

1781. – Umro je nemački pisac, kritičar i teoretičar umetnosti Gothold Efraim Lesing, oduševljeni pristalica prosvetiteljstva, utemeljitelj savremene nemačke književnosti i estetike. Odlučujuće je doprineo oslobađanju nemačke drame od uticaja klasičnih i francuskih modela. Dela: drame „Mis Sara Sampson“, „Emilija Galoti“, „Mudri Natan“, komedija „Mina od Barnhelma“, kritike „Pisma o najnovijoj književnosti“, „Hamburška dramaturgija“, „Laokoon“, polemička satira „Vaspitanje ljudskog roda“, „Anti-Gece“.

1804. – Zbor uglednih Srba (najviđenijih ljudi sa teritorije Beogradskog pašaluka) je u Orašcu kod Aranđelovca (u Marićevića jaruzi) doneo odluku o dizanju ustanka protiv Turaka i za vožda izabrao Karađorđa. Sukobi Srba i Turaka izbili su posle seče knezova koju su naredile beogradske dahije da bi zastrašile srpski narod i njegove prvake. Prvi srpski ustanak isprva je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje. Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata. Pošto su Rusija i Osmansko carstvo potpisali mir u Bukureštu 1812. Turska je ugušila ustanak 1813. Sretenje (dan kada je došlo do izbora Karađorđa za vožda, ali i do usvajanja prvog ustava Srbije 1835. – Sretenjskog) danas je državni praznik – dan državnosti Srbije, kao i dan Vojske Srbije.

1835. – U Kragujevcu je izvedena pozorišna predstava Joakima Vujića „Fernando i Jarika“ izrađena prema delu Karla Ekartshauzena. Pod nazivom „Knjaževsko-serbski teatar“, inicijativom Joakima Vujuća i uz svestranu pomoć knjaza Miloša Obrenovića, time je počelo s radom prvo pozorište u tadašnjoj Kneževini Srbiji. Predstave su davane u vreme zasedanja Sretenjeske skupštine 1835. Teatar je tada smešten u adaptiranim prostorijama tipografije. Glumački ansambl, pored Vujića, sačinjavali su mladi činovnici kao i đaci gimnazije, a muziku je komponovao knežev kapelmajstor Jožef Šlezinger. Predstave su, jednom sedmično i prazničnim danima, priređivane za knjaza i njegove činovnike i goste. Na repertoaru su bili Vujićevi komadi ili njegovi prevodi stranih dela.

1835. – Donet je prvi ustav Kneževine Srbije, poznat kao – Sretenjski. Po uzoru na francuski i belgijski ustav, tekst ustava izradio je Dimitrije Davidović, poznati novinar i nacionalni radnik. Knjaz Miloš Obrenović je već u martu 1835. suspendovao ustav, iskoristivši negodovanje Austrije, Osmanskog carstva i Rusije. Velike sile smatrale su ga previše liberalnim, u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena, on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

1857. – Umro je ruski kompozitor Mihail Ivanovič Glinka, tvorac ruskog nacionalnog stila. Autor je prve ruske nacionalne opere „Život za cara“. Prvobitni naziv je navodno bio „Ivan Susanjin“, ali je, prema želji cara Nikolaja I preimenovana. Prema istoimenoj poemi Aleksandra Puškina, napisao je libreto za operu „Ruslan i Ljudmila“. Ostala dela: fantazija „Kamarinskaja“ (na teme iz ruskih narodnih pesama), španske uvertire „Aragonska hota“, „Noć u Madridu“, kamerna muzika, romanse, crkvena muzika, solo pesme.

1861. – Rođen je engleski filozof Alfred Nort Vajthed, jedan od najznačajnijih anglosaksonskih mislilaca 20. veka. Najpre se bavio matematičkom logikom i zajedno sa engleskim filozofom i matematičarom Bertrandom Raselom napisao je „Principia mathematica“. Potom je razvio originalnu metafiziku, kosmološko gledište o „večnim objektima“. Smatrao je da filozofija ima sudbonosan socijalno-istorijski značaj. Ostala dela: „Rasprava o univerzalnoj algebri“, „Organizacija mišljenja“, „Istraživanje principa prirodnog znanja“, „Nauka i moderni svet“, „Proces i realnost“, „Smeli poduhvati ideja“, „Religija u bitnim svojstvima“.

1880. – Rođen je srpski književnik Gligorije Božović. Diplomirao je na moskovskoj Duhovnoj akademiji, radio u prosveti, bio predsednik prizrenske opštine, kao i okružni načelnik i narodni poslanik. Božović je pripovedač koji je slikovito opisao stvarnost Stare i Južne Srbije (Kosovo, Metohija i današnja Makedonija) pre oslobođenja 1912, u Balkanskim ratovima. Bio je aktivni i ugledni član Demokratske stranke. Kao pristalica pokreta generala Mihailovića u Drugom svetskom ratu, streljan je u zanosu revolucionarne „pravde“ 1945. Napisao je desetine pripovedaka koje se bave životom takozvanih malih ljudi u neoslobođenim krajevima Stare i Južne Srbije. Rehabilitovan je odlukom Okružnog suda u Beogradu maja 2008.

1898. – Počeo je Američko-španski rat u kojem su SAD od Španije preotele Filipine, Guam, Portoriko i Kubu (pri čemu je Kuba dobila nezavisnost).

1901. – Umro je srpski pisac Marko Miljanov. Iako se opismenio tek na pragu šeste decenije života, stvorio je delo velike vrednosti. Učestvovao je u borbama protiv Turaka, u hajdučkim akcijama, zatim i na čelu svog plemena Kuči. Opismenio se nakon povlačenja, u 50. godini, iz javnog života zbog neslaganja sa politikom kneza Nikole Petrovića. Beležio je narodna predanja, lična iskustva i zapažanja i uspomene iz svog života i života drugih ratnika. Dela: „Primeri čojstva i junaštva“, „Pleme Kuči u narodnoj priči i pjesmi“, „Život i običaji Arbanasa“.

1910. – Rođena je Irena Sendler, poljska socijalna radnica koja je iz varšavskog geta spasla oko 2.500 jevrejske dece. Tokom Drugog svetskog rata radila je u varšavskom zdravstvenom centru, i u periodu između oktobra 1940. i aprila 1943. uz pomoć svog tima od oko 20 ljudi, od nacista je iz varšavskog geta uspela da izbavi oko 2.500 jevrejske dece i potom ih je, do daljnjeg, zbrinula u sirotištima, bolnicama ili manastirima.

1922. – U Hagu je održana prva sednica Međunarodnog suda kojeg je 1920. osnovalo Društvo naroda.

1942. – Umro je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor marša „Na Drinu“, direktor Beogradske opere. Kompoziciju i solo pevanje studirao je u Minhenu, a po dolasku u Beograd osnovao je vojni orkestar. Sa Stevanom Mokranjcem i Kostom Manojlovićem osnovao je 1899. „Srpsku muzičku školu“ koja sada nosi ime „Mokranjac“. Ostala dela: prva srpska opera „Na uranku“, horske pesme – zbirka „Seljančice“, solo pesme, muzika za dramske komade, vojni marševi.

1942. – Japanske trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele Singapur i zarobile 85.000 hiljada britanskih vojnika, nanevši Velikoj Britaniji najveći vojni poraz u istoriji. Veliko pomorsko uporište palo je zbog krupne strateške greške: britanska komanda je, računajući jedino na napad s mora, ostavila nezaštićeno zaleđe prema Malaji.

1944. – Srednjovekovni manastir Monte Kasino u Italiji, čija je neposredna okolina pretvorena u uporište nemačkih snaga u Drugom svetskom ratu, bombardovala je saveznička avijacija. Monte Kasino je bio centar benediktinskog reda i središte prebogate arhive, biblioteke i riznice. Sveti Benedikt od Nursije, osnivač reda, ustrojio je manastirsko pravilo Monte Kasina još 529. Čitav manastirski kompleks razoren je i potpuno uništen.

1971. – Velika Britanija je prešla na decimalni novčani sistem.

1990. – London i Buenos Ajres obnovili su pune diplomatske odnose, prekinute 1982. u vreme bezuspešnog pokušaja Argentine da pripoji britanski posed Folklandska (Malvinska) ostrva u južnom Atlantiku, nasuprot argentinske obale.

1993. – Skupština Slovačke izabrala je ekonomistu Mihala Kovača za prvog predsednika novoformirane države.

1994. – Severna Koreja pristala je da otvori deo nuklearnog programa za međunarodnu inspekciju.

1994. – Izvršena je smrtna kazna nad ruskim serijskim ubicom Andrejem Čikatilom, „Rostovskim trbosekom“, koji je silovao i iskasapio više od 50 osoba.

1996. – U eksploziji skladišta municije blizu predsedničke palate u glavnom gradu Avganistana Kabulu poginulo je najmanje 60 ljudi.

2003. – Najveće antiratne demonstracije od rata u Vijetnamu održane su u 400 gradova u 60 zemalja – oko 10 miliona ljudi protestovalo je zbog namere SAD i Velike Britanije da, bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, napadnu Irak.

2004. – U požaru u petospratnom tržnom centru u gradu Đilin na severoistoku Kine poginulo je najmanje 53 ljudi. Samo nekoliko sati docnije, u požaru koji je zahvatio hram u Hainingu u kineskoj pokrajini Džeđang, poginulo je 40 vernika.

2004. – U Kini je izvršena je smrtna kazna nad Jangom Sinhaijem, jednim od najgorih serijskih ubica, koji je za četiri godine ubio 67 ljudi i silovao najmanje 20 žena.

2007. – Umro je srpski književnik sa Kosmeta Aca Rakočević. Rođen je 1938. i decenijama se nalazio na mestu urednika prištinskog „Jedinstva“. Bio je plodan prozni pisac i njegovo delo svedoči o brojnim stradanjima Srba na Kosovu i Metohiji. Dela: „Neveseli izvor“, „Kad su svici lagali“, „Državna deca“,“Samoća“, „Čovek koji preskače vazduh“, „Po svetu s Kosovom o vratu“ i „Strah od sutra“.

2009. – Australija je crkvenim službama širom zemlje ožalila žrtve smrtonosnih požara, najgorih koji su zahvatili tu zemlju tokom prethodnih 100 godina, u kojima je život izgubila najmanje 181 osoba, uništeno je 1.800 kuća, a 7.000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom.

– Danas je veliki hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje. Sretenje se slavi u znak sećanja na susret Isusa Hrista, 40 dana posle Roždestva Hristovog, i pobožnog starca Simeuna iz Jerusalima, kojem je Bog obećao da neće umreti dok ne vidi Spasitelja. Susret se zbio u jerusalimskom hramu gde je Bogorodica dovela malog Hrista. Starac je u njemu prepoznao obećanog Mesiju, blagoslovio Ga je i zahvalio se Bogu na Sretenju.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 14, 02, 2012.