Кратки биографски речник Титела

Салан (Залан), бугарски (протобугарски) војвода који је у 9. веку столовао у Тителу. Бугаре су, према каснијем сведочењу нотара мађарског краља Беле Трећег (12. век), на подручју између Дунава и Тисе затекли Мађари приликом доласка у ове крајеве крајем 9. века.

Секулић, Исидора (1877 – 1958), књижевник, прва жена академик у Србији. Родила се у Мошорину, где јој је отац био општински бележник.

Била је, писали су, најписменија жена међу Србима од Јефимије до данас или литерарно најкултурнији човек нашег тла од Ћирила и Методија.

Сланкаменац, Првош (1892 – 1952), педагог, катихета, професор универзитета. У родном Тителу завршио је основну школу и два разреда Грађанске школе. Гимназију је учио у Новом Саду и Зрењанину. Богословију студира, најпре, у Сремским Карловцима, па у Черновицама, а затим у Бечу. Студије је наставио у Пешти на филозофско-педагошкој групи, а дипломирао је педагогију у Загребу. Био је катихета у Новосадској гимназији, напустио монашки живот, постао професор универзитета у Скопљу, потом у Београду.

Станисављевић, Теодор (? – 1782), мајор и први командант Шајкашког батаљона, постављен наредбом царице Марије Терезије од 14. маја 1764. године. Његовом бригом основана је немачка Виша школа и изграђене батаљонске зграде. Умро је у Пешти 1782, а касније су му кости пренесене у манастир Ковиљ.

Стевановић, Стеван (1860 – ?), свештеник и новинар. Родио се у Тителу, а свештеничким позивом се бавио у Сентивану (данас Шајкаш). Био је оснивач, власник и уредник првог листа на српском језику у Шајкашкој – Шајкашког гласа.

Степанов, Миливој (1885 – ?), свештеник и народни посланик. Родио се у Тителу. После основне школе свршио је осам разреда гимназије у Новом Саду, а богословску школу у Задру и посветио се свештеничком позиву. Учествовао је активно у просветном и привредном раду у срединама где је службовао. Бавио се нарочито задругарством. За народног посланика изабран је 1931. први пут у гарешничком срезу.

Стефановић, Јован Виловски (1821 – 1902), хидролог, официр аустријске и војске српског народног покрета 1848/9. године. Отац му је био граничарски каплар у Панчеву. Војну граничарску школу завршио је за три године, као други у рангу. Генералштабни испит положио је 1847. а већ следеће године учествовао је на Мајској скупштини у Карловцима. Постао је један од најистакнутијих официра српских јединица. У Вилову је 1. априла 1849. преузео команду српских јединица, одбранио село и за показану храброст у тој бици добио је племићки предикат „витез од Вилова“. Отуда Виловски у презимену. Још трајнији спомен на њега сачуваће његови радови о водама Тисе и Дунава.

Стефановић, Милош – Мика (1893 – 1942), композитор. Родио се у Тителу у кући на Главној улици бр. 34, а убијен у Рацији. Студирао је на Музичкој академији у Будимпешти. Основао је у Тителу дилетантско друштво „Олимпија“. Био је изванредан пијаниста, добар глумац, комичар. Компоновао је оперу Мала Лу, оперете и композиције за друштво Олимпија.

Стефановић, Светозар Бата (1925 – ), пчелар, спортиста, чиновник. Родио се и одрастао у Тителу. Овде је завршио основну и Грађанску школу. Бавио се фудбалом, једриличарством и био вежбач у Соколском друштву. Почасни је члан тителског аеро-клуба. За заслуге у пчеларству одликован је Орденом рада са сребрним венцем.

Стокин, Елза, рођ. Гутвајн (1914 – ?), професорка природних наука, директорка гимназије. Основну школу учила је у Црвенки и Тителу. У Београду је дипломирала биологију са геологијом. Била је професор у Грађанској школи у Тителу. Први супруг јој је био др Бела Хандлер, родом из Мошорина (1901-1942), лекар, убијен као Јеврејин у Рацији у Тителу. Елза је, иако Немица, била повезана са покретом отпора. Удала се у Тителу 1946. за Тадију Стокина. Уживала је углед у јавности и била је бирана за посланика у Скупштини Војводине.

Стокин, Тадија (1914 – 1966), професор историје, просветни саветник. Основну и Грађанску школу завршио је у родном Тителу. У Београду је дипломирао историју. Био је заточеник логора у Маутхаузену. Оженио се у Тителу професорком Елзом Гутвајн и обоје су прешли у Суботицу. Обоје су дошли у Нови Сад у коме је предавао историју, а потом је био саветник у Просветно-педагошком заводу Војводине. Одликован је Орденом рада трећег реда.

Стратимировић, Ђорђе (1822 – 1908), генерал, ратни и политички вођа Срба у Народном покрету 1848/9. године. Основну школу учио је у Кулпину, латинску гимназију у Врбасу, кадетску школу у Тителу, а више војно образовање у Бечу. Већ на почетку Покрета, у мају 1948, био је у Тителу, а учествовао је и у последњој одбрани Титела и Тителског брега.

Суботин, Сава (1940 – 1995), архитекта. Родио се у Мошорину. У међувремену је завршио основну школу у родном месту, гимназију у Новом Саду, а студије архитектуре у Београду апсолвирао је и није стекао звање дипломираног архитекте. Праксу је стицао у страним бироима у Немачкој и Бечу. Успешно је учествовао на колективним конкурсима. Радио је у Заводу за урбанизам у Новом Саду. Руководио је уређењем старог језгра града и био креативни зналац европске архитектуре.

Autor: Rade Aničić
Datum: 30, 04, 2009.