1920. – U Beogradu je potpisan ugovor o stvaranju „Male Antante“, vojno-odbrambenog saveza Čehoslovačke, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Rumunije. Cilj „Male Antante“, koja se oslanjala na Francusku (tada vodeću kontinentalnu silu u Evropi), bilo je sprečavanje svakog pokušaja restauracije Habzburga u bilo kom obliku.

Sve tri zemlje (Rumunija se savezu pridružila nešto kasnije-1921.) bile su životno zainteresovane za održanje novih granica uspostavljenih posle Prvog svetskog rata. Bojazan nije postojala toliko od obnove Austro-Ugarske koliko od mađarskog revizionizma i dolaska Habzburga na presto Mađarske. Poslednji austrijski car Karlo Habzburški bar dva puta je pokušao da se vrati na presto u Budimpešti, poslednji put 1921. nakon čega je konfiniran na portugalsko ostrvo Madera u Atlantiku.

Danas je utorak, 14. avgust, 227. dan 2012. Do kraja godine ima 139 dana.

1040. – Škotskog kralja Dankana ubio je Makbet, koji je potom vladao 17 godina. Makbetova vladavina, posebno način na koji je zaposeo škotski presto, inspirisala je engleskog pisca Vilijama Šekspira za jednu od njegovih najpoznatijih drama.

1385. – Pobedom u bici kod Alžubarote, portugalske snage osujetile su invaziju kralja Kastilje Huana I, čime je osigurana nezavisnost Portugala.

1777. – Rođen je danski fizičar Hans Kristijan Ersted, osnivač nauke o elektromagnetizmu. Otkrio je magnetski učinak električne struje. Njegovo glavno delo „Experimenta circa effectum conflictus electrici in acum magneticam“ znatno je uticalo na francuskog fizičara i matematičara Andrea Ampera. Njemu u čast jedinica za jačinu magnetskog polja u elektormagnetskom CGS sistemu nazvana je „ersted“.

1784. – Na ostrvu Kodijak pored Aljaske osnovana je prva ruska kolonija. SAD su od Rusije 1867. kupile Aljasku za samo 7,2 miliona dolara.

1867. – Rođen je engleski pisac Džon Golsvorti, snažan kritičar društvenih prilika u tadašnjoj Velikoj Britaniji. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1932. U glavnom delu, trilogiji o Forsajtima („Saga o Forsajtima“, „Moderna komedija“, „Konac dela“), bavio se kritikom socijalnih odnosa u Engleskoj. Pisao je drame, uključujući „Srebrnu kutiju“, „Borbu“ i „Pravdu“, u kojima su ljudi žrtve „slepih sila“ – zakona, javnog mnjenja, novca.

1867. – Knez Srbije Mihailo Obrenović zaključio je sa Grčkom Ugovor o savezu, u okviru nastojanja da se balkanski hrišćani zajedničkom akcijom oslobode turske vlasti.

1893. – Francuska je postala prva država u kojoj je uvedena obaveza stavljanja registracionih tablica na motorna vozila.

1900. – Zauzimanjem Pekinga, u Kini je ugušen „Bokserski ustanak“ seljaka, gradske sirotinje i kineskih nacionalista uperen protiv kineskih vlasti kao i protiv prevelikog uticaja stranaca. Ustanak je u krvi ugušio međunarodni ekspedicioni korpus sastavljen od trupa Britanje, SAD, Rusije, Nemačke, Japana, Francuske, Italije i Austro-Ugarske.

1910. – Rođen je francuski fotograf Vili Ronis, poznat po svojim crno belim fotografijama svakodnevnog života parižana. Ronis jedan od velikana fotografije XX veka, započeo je karijeru 30-ih. Smatran je „socijalnim“ fotografom, zbog tematike koja mu je bila najdraža. Francuska javnost prozvala ga je „pesnikom koji je slavio jednostavnu radost življenja“.

1934. – U prvi nemački koncentracioni logor Dahau, u blizini Minhena stigle su prve kompozicije zatvorenika, protivnika režima Adolfa Hitlera, koji je otpočeo hajku na sve građane (uključujući i Nemce) koji su se protivili nacističkom poretku ili se nisu uklapali u nacističke rasne koncepcije (što je bio češći slučaj). Dahau je bio predviđen za političke protivnike. Kasnije je, tokom Drugog svetskog rata, u tom logoru ubijeno 70.000 zatočenika iz okupirane Evrope.

1936. – Posle izbijanja frankističke pobune protiv španske republikanske vlade, osnovana je jedna od prvih dobrovoljačkih internacionalnih brigada koja je dobila naziv „Pariska komuna“. U internacionalnim brigadama u Španskom građanskom ratu borilo se oko 35.000 dobrovoljaca iz 53 zemlje, uključujući 1.700 građana Kraljevine Jugoslavije.

1941. – Britanski premijer Vinston Čerčil i predsednik SAD Frenklin Ruzvelt potpisali su u „Atlantsku povelju“, koja je kasnije postala temelj na kom su ustrojene UN. „Atlantska povelja“ je uključivala pravo naroda da izabere oblik vladavine u svojoj zemlji i da teritorijalne promene nisu zakonite bez slobodno izraženog pristanka zainteresovanog naroda. Hijerarhija vrednosti „Atlantske povelje“ poslužila je kao osnov i prilikom formiranja NATO pakta. Sapotpisnik „Atlantske povelje“ septembra 1941. u Londonu bila je i Kraljevina Jugoslavija.

1945. – Japan je prihvatio savezničke uslove bezuslovne kapitulacije, čime je Drugi svetski rat okončan i na Dalekom istoku.

1949. – Konrad Adenauer je postao prvi kancelar (predsednik vlade) Zapadne Nemačke.

1956. – Umro je nemački pisac Bertold Fridrih Breht, jedan od najvećih dramskih autora i teoretičara pozorišta 20. veka. Svetsku slavu stekao je „Prosjačkom operom“, za koju je muziku napisao nemački kompozitor Kurt Vajl koji je, kao i Breht, 1933. napustio Nemačku po dolasku nacista na vlast. Vratio se 1948. i nastanio u Istočnom Berlinu, gde je 1949. osnovao „Berlinski ansambl“, jedno od najčuvenijih pozorišta u svetu. Dela: drame „Uspon i pad grada Mahagonija“, „Izuzetak i pravilo“, „Sveta Jovanka iz klanica“, „Puške Tereze Karar“, „Majka Hrabrost i njena deca“, „Život Galilejev“, „Dobra duša iz Sečuana“, „Gazda Puntila i njegov sluga Mati“, „Kavkaski krug kredom“, „Opera za tri groša“, „Doboši u noći“, „Baal“, „Ranjeni Sokrat“, „U džungli gradova“, „Čovek je čovek“, roman „Prosjački roman“, zbirke pesama „Domaća postila“, „Svendborške pesme“, „Bukovske elegije“.

1958. – Umro je francuski nuklearni fizičar i hemičar Žan Frederik Žolio, poznat kao Žan Frederik Žolio Kiri, koji je sa suprugom Irenom – ćerkom nobelovaca Pjera i Marije Kiri – 1935. podelio Nobelovu nagradu za hemiju. Prvi su stvorili veštačke radioaktivne supstance: nuklide fosfora, azota, silicijuma. Eksperimentalno su dokazali da se svetlost može preobratiti u čestice (stvaranje iz gama-kvanta pozitrona i elektrona). Od 1946. je rukovodio Komesarijatom za atomsku energiju i pod njegovim rukovodstvom je 1948. konstruisan prvi francuski atomski reaktor.

1970. – Jugoslavija i Vatikan obnovili su pune diplomatske odnose posle 18-godišnjeg prekida.

1972. – Sovjetski avion tipa „Iljušin 62“ eksplodirao je odmah po poletanju iz Istočnog Berlina, što nije preživeo niko od 156 ljudi u letilici.

1984. – Umro je jermenski velemajstor Tigran Vartanovič Petrosjan, šahovski prvak sveta od 1963. do 1969.

1984. – Umro je engleski pisac Džon Bojnton Pristli, autor dela punih vedrine i humora, ali i društvene kritike. Dela: romani „Dobri drugovi“, „Englesko putovanje“, „Ponoć u pustinji“, „Anđeosko sokače“, drame „Opasna okuka“, „Dođoše do grada“, „Inspektor je došao“, „Čaša piva“, eseji „Engleski komični likovi“, „Engleski roman“, „Engleski humor“, „Dikens i njegov svet“, „Književnost i zapadnjak“.

1988. – Umro je italijanski konstruktor sportskih automobila Enco Ferari, jedan od pionira sportskog automobilizma.

1992. – Umro je američki sudija Džon Sirika, centralna ličnost afere „Votergejt“, koji je naredio predsedniku SAD Ričardu Niksonu da preda kompromitujuće magnetofonske trake, koje su ga koštale položaja šefa države.

1996. – Južnoafrička Nacionalna partija, tvorac politike aparthejda (specifičnog sistema rasne segregacije) u Južnoj Africi, u parlamentu je prešla u opozicione klupe, prvi put posle 48 godina.

1999. – U Metohiji je sistematski opljačkano i potom spaljeno više od 200 srpskih sela, izjavio je vladika hvostanski Atanasije (Rakita). Prema njegovim rečima, na Kosovu i Metohiji uništena je najmanje 41 crkva i manastir, uključujući mnoge svetinje iz 13. i 14. veka poput Bogorodičine crkve iz 1315. i manastira Svete Trojice u Mušutištu, manastira Svetog Marka u Koriši, crkve svetih apostola Petra i Pavla u Suvoj Reci, crkve Svete Trojice u Donjem Petriču.

2000. – Sveti sinod Ruske pravoslavne crkve proglasio je svetiteljima poslednjeg ruskog cara Nikolaja II, caricu Aleksandru i njihovu decu Alekseja, Anastasiju, Mariju, Olgu i Tatjanu, koje su boljševici pobili u julu 1918. u Jekaterinburgu na Uralu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk).

2002. – Umrla je Radojka Živković, srpski muzičar i kompozitor, virtuoz na harmonici. Napisala je brojne pesme i komponovala niz kola, između ostalih i „Radojkino kolo“.

2004. – Umro je poljski pisac Češlav Miloš, dobitnik Nobelove nagrade 1980. Debitovao je 1933. zbirkom pesama „Poema o ohlađenom vremenu“. Sledile su zbirke „Tri zime“ i „Zašsita“. Pedesetih godina postao je šire poznat kao esejista i autor neobične proze, a 1953. izdao je dva najpoznatija dela – studiju evropskog totalitarizma „Zarobljeni duh“ i roman „Osvajanje vlasti“.

2005. – „Boing 737“ kiparske kompanije „Helios“ srušio se u oblasti Kalamus, 30 kilometara severno od Atine. Poginuo je 121 putnik i svi članovi posade.

2006. – Najmanje 62 osobe su poginule, a 140 je ranjeno u bombaškim i raketnim napadima u većinski šiitskom delu Bagdada.

2006. – Najmanje 436 osoba je poginulo, a 140 se vode kao nestale u naletu tajfuna Saomi u Kini. Uništeno je više od 50.000 kuća, potonulo je 1.000 brodova, a oko 1.500 ljudi je povređeno. Bio je to najjači tajfun koji je pogodio Kinu u poslednjih 50 godina.

2006. – Pobunjenički pokret Šri Lanke „Tamilski tigrovi“ optužio je vladu za ubistvo najmanje 65 ljudi, među kojima se nalazi i 50 učenica jednog sirotišta koje je pogođeno tokom žestokih borbi između „Tigrova“ i vladinih snaga. U građanskom ratu u Šri Lanci je tokom dve decenije u sukobima poginulo oko 65.000 ljudi.

2006. – Umro je američki glumac Bruno Kirbi, poznat po ulogama u filmovima „Gradski kauboji“, „Kad je Heri sreo Seli“ i „Kum II“. Karijeru je započeo 1971. godine i na početku karijere uglavnom je tumačio uloge šeprtlja i smešnih tipova, ali je kasnije dobijao sve ozbiljnije karakterne uloge. Ostaće poznat po pomalo promuklom glasu i ulogama u „Dobro jutro Vijetnam“ i tv seriji „M.A.S.H.“.

2007. – Više od 30 civila je poginulo a preko 60 je povređeno u sukobima u Mogadišu, prestonici Somalije. Sukobi su počeli kada su pobunjenici napali baze vojske Somalije.

2007. – Najmanje 400 ljudi je poginulo, a oko 200 je ranjeno u četiri gotovo istovremena napada bombaša samoubica na pripadnike verske zajednice Jazidi, blizu Katanije, 120 kilometara zapadno od Mosula, na severozapadu Iraka. Četvorica bombaša samoubica, koji su vozili cisterne s gorivom, aktivirali su gotovo istovremeno eksplozivne naprave u naselju nedaleko od Katanije. Jazidi, specifična verska grupa, po etničkoj pripadnosti uglavnom su Kurdi. Napad su izveli sunitski islamisti Al Kaide.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 13, 08, 2012.