BEOGRAD: Akademik Dragoslav Mihailović upravo je objavio petu, poslednju knjigu serijala „Goli otok“, koja će biti predstavljena u ponedeljak 11. juna na Kolarcu i o kojoj će, pored autora, govoriti prof. dr Radivoje Mikić, antropolog dr Bojan Jovanović i prof. dr Milisav Savić.

 

To je bio povod da se Tanjug obrati za razgovor jednom od najvećih živih srpskih pisaca, mnogima poznatog po romanima „Petrijin venac“ i „Kad su cvetale tikve“, i da objasni u kojoj meri je danas aktuelno baviti se temom Golog otoka.

„To je za mene aktuelno. Nemam prava da tvrdim da je to važno za sve ljude, jer bi, možda, to bilo neskromno. Ali, za mene je to važno zato što sam ja, kao mlad čovek, bio uhapšen i oteran na Goli otok“, objasnio je autor.

Trebao nam je jedan Dostojevski, ali njega nije bilo

Ne želeći da ponovo priča o „svakojakim strahotama i torturama“ kroz koje je prošao, Mihailović je kazao da „su pre tri godine, tek, posle jednog saobraćajnog udesa, lekari ustanovili da je kao staru povredu, imao lom četiri rebra i pretpostavili da je nastala na Golom otoku“.

„Nisam, od samog početka, nameravao da pišem o Golom otoku“, počeo je on priču kako je započeo pisanje petoknjižja.

„Očekivao sam, nastavio je on, možda celih 20 godina, da će se time pozabaviti neki drugi čovek, koji će imati dovoljno dara i strpljenja da to uradi, ali to se nije desilo, i onda sam zaključio da treba da počnem da sam radim“.

Prema Mihailovićevom mišljenju, „u to vreme i dalje se pisalo o Golom otoku kao o jednoj situaciji koju su neki izdajnici partije i naroda zaslužili. Pisalo se sa jednog titovskog, udbaškog stanovišta, a ja sam znao da su to sve same laži pa sam rešio, sredinom 70-ih (1975.), da počnem da se bavim time“.

„Priznajem“, kazao je on „da sebe nisam smatrao sposobnim da jednu takvu strahotu dovoljno dobro opišem, jer sam mislio da bi za jedan takav logor bio dobar samo jedan Dostojevski, ali njega nije bilo“.

Kliknite ovde da biste videli vest u celini na sajtu rtv.rs »

Autor: Redakcija
Datum: 10, 06, 2012.